Момак са Бањице учи Американце џезу


У нашем народу постоји обичај да ти на Божић у кућу дође положајник. Каже предање, ако је та особа добре душе, цела година ће бити берићетна. Тако сам ја одлучио да прве две репортаже на блогу буду две младе, школоване, успешне особе – Димитрије Васиљевић и Катарина Јонев.

Димитрије Васиљевић
Димитрије Васиљевић
Димитрије је момак са Бањице, који у музичком свету, Њу Орлеансу, срцу џеза, шета по звездама. У природи, веома је уљудан, културан човек, широког образовања.

Данас смо попили пиво (два), прошетали по његовом старом крају и причали о свим важним споредним стварима, животу, филозофији… Вреди прочитати његову причу како је остварио сан.

Димитрије Васиљевић (33), први Србин доктор џез клавира, сада професор у Њу Орлеансу

Београђанин Димитрије Васиљевић (33) доживео је свој „амерички сан“. Прошлог пролећа постао је први Србин који је доктор џез клавира, а од јесени, као доцент учи студенте у Њу Орлеансу, колевци ове врсте музике. Најпрестижнију диплому је стекао на „University of Illinois at Urbana-Champaign“, а професорски стаж сада кали на „Xavier University of Louisiana“.

За само десет година проведених „преко баре“, витрину је напунио дипломама и признањима са међународних такмичења и скупова. Имао је солистичке концерте у Карнеги холу, Кенеди центру, седишту Уједињених нација, Метрополитену… На џез такмичењу у граду Мотре у Швајцарској, освојио је трећу награду жирија и прву награду публике.

Да би био светски признат музичар, младић са Бањице имао је трновит пут. Одрицао се многих задовољстава, да би дошао у прилику да му се отварају сва врата.

– Први дани, месеци, па чак и године које сам провео у Бостону били су ватрено крштење и представљали су својеврстан културолошки, али и образовни шок за мене – присећа се Димитрије.

Првих година, имао је грчевиту борба да се позиционира. Водио је скроман студентски живот. Данима, без престанка је вежбао. Нису му сметали лоши услови живота и ограничена финансијска средства, колико му је тешко пао другачији менталитет људи.

– Било је болно. Као клинац који је у Београду активно свирао, мислио сам да сам већ завршен и прекаљен музичар. Крочивши на Беркли, врло брзо сам схватио колико је то било далеко од истине и колико ми рада тек предстоји – прича Димитрије.


Наступао у Карнеги холу, Кенеди центру, седишту УН, Метрополитену…
Наступао у Карнеги холу, Кенеди центру, седишту УН, Метрополитену…
После Берклија, преселио се у Њујорк, где је завршио мастер студије, а у међувремену је оформио свој квартет. После снимљена два албума отварају му се врата великих музичких дворана.

– Родитељи и фамилија су ми свесрдно помогли у овом мом подухвату, онолико колико су били у прилици, а мени је то тада значило бити или не бити. Имао сам срећу да сам увек имао добре стипендије од свих америчких школа које сам завршавао – прича Васиљевић.

Запао је за око стручњацима. Стизали су позиви. Професори су се интересовали за њега. Преломна је 2014. када одлучује да докторира. Поред тога што учи младе музичаре у Њу Орлеансу, предаје у музичким камповима.

– Члан сам борда организације Мусиц Дефyинг Боундариес која се бави промовисањем авантгардне електронске музике и стални сам члан трија „Стреам оф Цонсциоуснесс“ где свирам електронску музику и наступам под псеудонимом Албион Филуx.

Димитријев џез кавртет постао је квинтет. Пре месец дана снимио је нови албум. Идуће године планира турнеју, а у Београд се увек врати пуно срца. За Србију и Београд га вежу незаборавне успомене, породица и пријатеље које воли.

УВЕК СРБИН

Нисам узео америчко држављанство, на радној сам визи и ускоро на зеленом картону. Немам потребу за америчким држављанством, неће ми донети ништа што зелени картон не би и не осећам се као Американац. Уколико буде прилике, нећу га одбити, али само под условом да задржим и српско – прича Васиљевић, наглашавајући да са дијаспором имао контакта у Њујорку. – Имали смо цркву Светог Саве која је у великој несрећи изгорела до темеља. То нам је било окупљалиште како духовно, тако и световно и полазишна тачка многих познанстава, пословних контакта, пријатељстава и љубави.

ОД БЕОГРАДА ДО ИЛИНОИСА

Димитрије Васиљевић рођен је у Београду где је завршио Музичку школу „Јосип Славенски“, а потом је 2007. дипломирао на Факултету музичких уметности. Одлази у САД, где стиче диплому на престижном Беркли музичком колеџу у Бостону. Био им је стипендиста, а два пута је награђиван за посебна достигнућа на клавирском одсеку. Мастер студије је завршио на Њујоршком универзитету, а докторирао на Универзитету Илиноис. Објавио је три албума – соло клавирски „Метапхор“, ауторски „The Path of Silvan“ и „Accidental Nomad“ који је изашао јуче у издању Ropeadope Records-a.

МОРАМО ДА СЕ МЕЊАМО

Музичко школство у Србији, част дивним изузецима, је благо речено скандалозно. Окоштало и застарело. Оно форсира само изучавање класичне музике. Учење музике искључиво по нотном запису и запоставља тренинг коришћења уха младих полазника. То је толико наопако, као када бисте тренирали атлетику и трчали само на једној нози. Од младих музичара се праве роботи за аутоматско читање музике с листа. Кад им се тај лист склони, након година свирања, схвате да не умеју да одсвирају ни „Данас нам је диван дан“ – прича Васиљевић.

Миленко Ковачевић


Послушајте разговор који је са Димитријем водила Марија Михајловић:




Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Прикажи коментаре: или