Претражите

Приказивање постова са ознаком Мудролије. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Мудролије. Прикажи све постове

Човекољубиви владар је непобедив


Краљ Лианг Хуи се жалио Менцију: “Држава Јин је одувек била најјача држава у поднебесју, то је опште позната ствар. Али, откад сам ја на власти, на истоку смо поражени од државе Куи, ту сам изгубио најстаријег сина; на западу нам је држава Куин заузела 700 лија територије; на југу трпимо понижења од стране државе Цху. Много се стидим због свега тога и не знам како да се искупим пред свим пострадалима у ратовима.
Древни кинески ратник
Древни кинески ратник
Краљу Лианг Хуи-у Менције на то одговара: „Онај ко има само 100 лија земље може да постане краљ поднебесја. Према народу треба да водите политику човекољубља, да умањите казне, смањите порезе, дубоко преорете земљиште, и искорените коров.

Младе људе треба да мотивишете да у слободно време негују свој морал у смислу оданости према родитељима и старијима, како у породици тако и у друштву, и они ће бити спремни да се супротставе војскама држава Куин и Цху.

Има држава које не брину о своме народу и сељацима, па народ не успева да одгоји довољно жита и поврћа да прехрани своје родитеље, родитељи трпе хладноћу и глад, а породице се распадају.

Ви, краљу, треба да нападнете такве земље које не брину о свом народу, тада Вам је победа загарантована. Зато се каже „владар човекољубац је непобедив, надам се да Ваше Височанство неће много оклевати у избору свог правца.“

Са кинеског превела Наташа Костић

Извор: Кроз простор и време

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Није музика за кравље уши - кинеска мудрост

Крави свирати лиру
Старац и крава (Фан Зенг, 1938.)
Старац и крава (Фан Зенг, 1938.)
У време Зараћених држава, живео је један музичар по имену Гонг Мингyи који се бавио компоновањем и свирањем на лири. Он је био прави виртуоз у свирању лире, сви су волели да га слушају и јако су га поштовали због његовог талента и умећа.

Када је лепо сунчано време, волео је да оде у природу да свира. Једнога дана, упутио се ка оближњем шумарку, на пријатном пролећном ветру су се нежно њихале гране жалосне врбе, а у близини је једна стара смеђа крава пасла траву.

Доживевши краву као своју публику, Гонг Мингyи је са највећим ентузијазмом на лири засвирао врло софистициран музички комад. Међутим, крава је тотално незаинтересовано наставила да пасе. Гонг Мингyи је помислио да је ова мелодија исувише озбиљна да би је крава разумела, те је променио тоналитет и кренуо да свира нешто много једноставније. Међутим, крава је и даље остала индиферентна према његовом музицирању и наставила мирно да жваће траву.

Гонг Мингyи се сада већ разбеснео, свим својим умећем засвирао је песму коју најбоље зна! Овај пут, крава је само махнула репом како би отерала обада који јој је стао на слабину и неуморно наставила да пасе.

Када је Гонг Мингyи најзад схватио да је стара смеђа крава потпуно незаинтересована за његово музицирање, осетио је велико разочарење. Вратио се потиштен кући, а кад је својим најближима испричао шта се десило, они су га тешили: “Немој да се секираш и да губиш самопоуздање! Музика коју ти компонујеш и свираш је предивна, само што није за кравље уши!”
На основу ове причице настала је пословица “крави свирати лиру” која се и данас често користи у Кини, и значи да особи која је на нижем степену духовног развоја покушавате да објасните узвишене истине и принципе. Ова пословица би се најприближније могла упоредити са нашом изреком “бацати бисере пред свиње”.
Са кинеског превела Наташа Костић

Извор: Кроз простор и време

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Кинеска мудрост о кршењу природног закона

Чупати младице да боље расту

Кинески врт
Кинески врт
У држави Сонг је живео један сељак који се страшно секирао што младице у његовој башти расту врло споро. Сваки дан је одлазио у башту, седео поред и посматрао младо поврће. Тако је прошло неколико дана, а њему се чинило да младице нису ни мало порасле, те је постао јако нервозан, шетао је лево – десно причајући сам са собом: “Шта да радим како би моје младо поврће брже израсло? Морам да смислим неки добар план!”

Следећег јутра је сељак трчећим кораком похитао ка башти и чим је стигао до ње, почео је да вуче на горе сваку биљчицу понаособ, толико је био заузет да је остао у башти до предвечерја, све док сваку младицу није извукао на горе. Кад је завршио “посао”, посматрао је младице које су заиста изгледале веће него пре, и био је јако задовољан својим радом.

Када се вратио кући, уморно али и самозадовољно је саопштио својим укућанима: “Данас сам стварно преморен од посла, али сам зато помогао нашим биљкама у башти да порасту брже него што би саме расле.” Кад је то чуо његов син, брзо је отрчао до баште, кад тамо – имао је шта и да види: све биљке су већ биле увенуле и полегле по земљи!
Кинески филозоф Менције (371. – 289. године п. н. е.) је испричао ову алегорију како би приказао штету која настаје кршењем природног закона развоја неке појаве, ствари или бића, услед субјективне нестрпљивости и непромишљене ужурбаности. Ствар која је имала леп почетак и потенцијал развоја је уништена претераном и непотребном нервозом да се нешто брже заврши, чиме је особа показала елементарно непознавање природног тока ствари. Пословица “чупањем помагати младицама да расту” се и у савременој Кини врло често користи у горе наведеном значењу и контексту.
Са кинеског превела Наташа Костић
Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Древна кинеска прича о суђењу


Само мудри људи, не питајући се о циљу, бивају задовољни самим путем, само они могу осећати садашњи тренутак и расти у њему, само су они у стању да разумеју божанске поруке.

Суђење је укочено стање ума. Разум увек жели да суди, пошто бити у процесу је увек рискантно и неудобно. У активности се путовање никада не завршава. Један пут се завршава, а други отвара.
Лао Це
Лао Це
О суђењу

У једном селу живео је сиромашан старац који је имао прекрасног белог коња на коме су му завидели чак и богаташи. Богаташи су били спремни да дају невероватне суме за тог коња, али је старац увек одговарао: „Тај коњ – није само коњ за мене, он је – као човек, а како је могуће продати човека, продати друга?“ Иако је био врло сиромашан, старац није хтео да прода коња.

Једног јутра коња више није било у коњушници! Цело село се скупило и људи су му говорили: „Како си ти глуп! Знали смо да ће тог коња пре или касније неко украсти. Требало је да га продаш. Каква несрећа!“

Старац је на то рекао: „Немојте тако да говорите, просто реците – коња више нема у коњушници. То је чињеница – све остало је суђење. Ја не знам да ли је то срећа или није, зато што је све то само епизода. Ко зна шта ће се даље десити?“

Људи су му се смејали. Знали су да је он помало чудан. Али кад је прошло 15 дана, коњ се вратио. Није, дакле, био украден, него је сам побегао. И не само да се он вратио, већ се са собом довео и дружину дивљих коња. Људи су се поново скупили и признали су пред старцем: „Деда, био си у праву. То није била несрећа, већ напротив – срећа.“ Старац је рекао: „Ви опет идете исувише далеко. Просто реците – коњ се вратио…ко зна да ли је то срећа или није. То је тек епизода. Тек што сте прочитали један пасус у уводу, а већ судите о целој књизи.“

У том тренутку људи ништа нису рекли, али су мислили да старац није у праву. Како није срећа кад је са првим коњем дошло и 12 прекрасних нових коња?! Деда је имао сина јединца, који је кренуо да дресира дивље коње. После недељу дана, он је пао са коња и сломио ногу. Људи су се поново скупили и кренули да суде: „Стварно си био у праву, то је била несрећа. Твој син јединац не може да хода, а ти си тако стар, и он ти је био једина потпора. Сада си још беднији него пре.“

Стари је рекао:“Ви изгледа живите од суђења. Не идите тако далеко. Просто кажите да је мој син сломио ногу. Нико не зна да ли је то срећа или несрећа. Живот се састоји од догађаја, и није вам дато да одмах сагледате све.“

Десило се тако да је након пар недеља земља заратила и сви младићи из села су отишли у рат. Остао је само старчев син, пошто је он био хром. Цело село је плакало зато што је земља изгубила рат, и слутило се да се већина младића неће вратити. Сељани су дошли код старца и рекли: „Био си управу, стари, то је ипак била срећа. Твој син је хром, али је бар са тобом, наши синови су заувек отишли.“

Старац на то рече: „Ви само судите и судите. Нико не зна шта ће даље бити! Само реците да су ваше синове позвали у рат, а мојега нису. Само Бог зна да ли је то срећа или несрећа.“
Не судите јер се тако никада нећете приближити Богу. Обраћајући пажњу на тренутне догадјаје, мале ствари ће вам одвлачити пажњу ка доношењу судова и закључака. Кад год начините суд, ваш раст се зауставља. Суђење је укочено стање ума. И ум увек жели да суди, пошто бити у процесу је увек рискантно и неудобно. У активности се путовање никада не завршава. Један пут се завршава, а други отвара. Ви достижете врх, но појављује се дриги – још виши. Бог – то је бесконачно путовање. Само мудри људи, не питајући се о циљу, бивају задовољни самим путовањем, само они могу осећати садашњи тренутак и расти у њему, само су они у стању да разумеју божанске поруке.
Са кинеског превела Наташа Костић

Извор: Кроз простор и време

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Како се обогатити на рачун банкара


Спопао ме скоро један банкар са понудама кредита, осигурања и других чуда. Убеђивао ме је да новцем из његове банке могу да побољшам свој живот и добро да профитирам од посла којим се бавим.

Сендвич од новца

Пошто никако другачије нисам могао да га се решим, почео сам да му причам о уметности и животу. Слушао ме је таман толико колико му је пословна етика налагала, а онда се унервозио и просуо чувену банкарску мудрост: „Могао бих ја вас још дуго да слушам, али мени је време новац.“.

Притом је, наравно, погледао на сат да нам обојици потврди своју животну истину. Погледао сам и ја на његов сат, тек да видим то монетарно време. И имао сам шта да видим…

Време на његовом сату не тече, него расте, бројке не откуцавају минуте, него граме. А поврх свега ме је запрепастило то што оно не откуцава овде са њим, него у безбедном трезору његове банке.

На тренутак сам се осетио као ситни лопов који човеку краде његове драгоцености, али је убрзо прорадио инат.

А шта је са мојим временом? - упитао сам. Ви сте изгубили неки грам, а ја минуте проведене са људима и речима.

Него, вратите се ви у свој трезор и добро се урадите са пар грама камате од неког несрећника. Ја сам се навукао на људе и речи па ћу тако и овога јутра да се урадим неким пријатним ћаскањем. А ако бог да осмеха и инспирације, доћи ће и до екстазе.

На растанку сам му се извинио због крађе и понудио да му надокнадим тих неколико грама. Није хтео да ми каже колико дуго смо седели, а ја нисам знао, зато што не носим сат.

Захвалио сам му се на надахнућу за ову малу причу о животима и вратио сам се назад у своје време.

Далибор Дрекић, 2014.


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА