Претражите

Приказивање постова са ознаком Поезија. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Поезија. Прикажи све постове

Додик додјељује орден Прилепину

Бањалука - Предсједник Републике Српске Милорад Додик додијелиће Орден предсједника Републике познатом руском писцу Захару Прилепину.

Додик додјељује орден Прилепину
Захар Прилепин

То сазнаје Спутњик, а није познато када ће писцу орден бити уручен, јер му јуче није дозвољено да уђе на територију Босне и Херцеговине.

Прилепин је на путу за Бањалуку, гдје је требало да има наступ и да разговара са студентима у Народној универзитетској библиотеци, заустављен на прелазу Рача, а како је рекао за Спутњик, предочен му је папир на коме стоји да му је 26. марта забрањен улазак у БиХ.

На папиру је наведено је да ми је улазак забрањен, “као човјеку који представља пријетњу за безбједност и међународне односе те земље”.

Додик је оцијенио да је наредба Обавјештајне сигурносне агенције БиХ о забрани уласка Прилепину на територију БиХ из безбједносних разлога срамна, недопустива и уперена против пријатеља Републике Српске.

Извор: Глас Српске


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Косово избачено са плаката


Протест Адама Пуслојића упућен челницима поетске смотре у Румунији уродио плодом. Поред имена песника Љуљзима Тафе сада стоји да долази из Албаније

Адам Пуслојић
Адам Пуслојић Фото П. Митић (Новости)
После протеста песника Адама Пуслојића, који је одбио да учествује на Међународном фестивалу поезије "Михај Еминеску" у Крајови, хитно је из списка земаља учесница избачено тзв. Косово. На новом плакату, који су организатори јуче поделили, поред имена песника Љуљзима Тафе као одредница државе стоји Албанија.

- Коначно су исправљени званични постер, програм и најава фестивала! Битка је у последњем часу уродила плодом, па су се организатори досетили да Уједињене нације и Румунија не призају Косово као земљу. У сваком случају, добро је - казао је Пуслојић.

На песничкој смотри, која се одржава од 16. до 21. септембра, најављено је гостовање четрдесет песника из двадесетак земаља света, а из Србије чак петорица поета - Славко Алмажан, Милутин Ђуричковић, Јеремија Лазаревић, Радомир Андрић и Адам Пуслојић.

Јл. Бањанин

Извор: Новости

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Песма "Ако" Радјарда Киплинга непознатог преводиоца с филозофског факултета

Британског књижевника Радјарда Киплинга (1865–1936) најбоље смо упознали преко Моглија, дечака из "Књиге о џунгли". Био је британски књижевник, познавалац хинду језика и индијске културе којом је у великој мери био инспирисан. Такође знамо и његову приповетку "Човек који је желео да буде краљ", по којој је снимљен и истоимени легендарни филм са Шоном Конеријем и Мајклом Кејном у главним улогама.

Бићеш човек, сине мој

Али оно што га такође издваја од других писаца је и непоновљива песма „Ако" ("If") која је постала можда познатија и од њеног аутора. Превод песме „Ако” објављен је 10. маја 1996. године у „Политикином забавнику”, број 2309. У тексту је објашњено да је песма откривена сасвим случајно, на пожутелом парчету хартије окаченом на зиду библиотеке за педагогију Филозофског факултета у Београду. Био је то лист извађен из неког старог броја часописа „Педагогија”. 

Упркос труду редакције, није било могуће ући у траг и открити ко је превео ту Киплингову песму, за коју многи мисле да је једна од најлепших икад написаних. За дивно чудо, кад смо поново упоредили тај превод песме „Ако” с оригиналом, изненађење није изостало. Испоставило се да је непознати преводилац, очигледно понет лепотом Киплингових стихова, дао себи песничку слободу и доста лежерно, често одступајући од оригинала, превео „If”. 

Можда се ипак треба подсетити тог превода који се, наглашавамо, појавио пре него што је Киплингова песма постала и код нас веома позната и ушла чак и у читанке за више разреде основне школе (постоји превод, рецимо, у читанки за 7. разред).

Ако („Забавник”, број 2309)

Ако можеш да видиш уништено дело свог живота
и без једне речи да га поново градиш
или без уздаха или протеста
поднесеш губитак онога што си дуго чекао.
Ако можеш да будеш заљубљен али не и луд од љубави
ако можеш да будеш јак а да ипак останеш нежан
да не мрзиш оне који тебе мрзе
а да се ипак бориш и браниш.

Ако можеш да слушаш како твоје речи
изврћу неваљалци да раздраже глупане
и да чујеш како луда уста о теби лажу
а да сам не кажеш ни једне лажи.
Ако можеш да сачуваш достојанство и главу
ако можеш да будеш скроман
иако си саветодавац краљева
ако можеш да волиш своје пријатеље као браћу
а да ти ниједан не буде све и сва.

Ако знаш да размишљаш да посматраш и упознајеш
а да никада не постанеш скептик и рушилац
ако можеш да сањариш а да ти сан не буде господар
да мислиш а да на будеш само маштало.

Ако можеш да будеш чврст али никад диваљ
ако можеш да будеш добар
ако можеш да будеш паметан
а да ниси чистунац ни ситничар.
Ако можеш да задобијеш победу после пораза
а да те две варке подједнако примиш
ако можеш да сачуваш храброст и главу
када је сви остали изгубе?

Тада ће краљеви, богови, срећа и победа
бити заувек твоји послушни робови
и оно што више вреди него сви краљеви и сва слава.

Бићеш човек, сине мој.


извори: Политикин забавник, Бука

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Адам Пуслојић одбио учешће на фестивалу поезије у Румунији због позива представнику "Косова"

Адам Пуслојић упутио протест организаторима међународне песничке смотре "Михај Еминеску" у Крајови. Ово је кошмар и људска драма, нисам то очекивао, јер ми је Румунија као друга домовина.

Адам Пуслојић
Адам Пуслојић; фото: Новости

Песник Адам Пуслојић одбио је да учествује на Међународном фестивалу поезије "Михај Еминеску", који се од 16. до 21. септембра одржава у румунском граду Крајова, и упутио је протест организаторима јер су међу двадесетак земаља учесница уврстили и Косово.

Као гост из такозване државе Косово најављен је песник Љуљзим Тафа, а из Србије петорица поета - Славко Алмажан, Милутин Ђуричковић, Јеремија Лазаревић, Радомир Андрић и Адам Пуслојић.

- Као српски песник и као члан Румунске академије не могу то себи да допустим. То је за мене кошмар и људска драма. Док се не извине и док не повуку ту бедастоћу, не пада ми на ум да идем - каже, за "Новости", Пуслојић. - Видео сам на "Фејсбуку" слику плаката и згрануо сам се када сам схватио шта су написали. Нисам то очекивао, јер ми је Румунија као друга домовина.

Пуслојић, којем су се недавно у издању "Филипа Вишњића" појавили преводи песама управо Михаја Еминескуа у књизи "Домовина живота", каже да у позиву за учешће организатори нису навели имена држава.

- Позив је послала Академија "Михај Еминеску" из Крајове, коју је основао песник Јон Деаконеску. Потписао се као академик иако није члан Академије Румуније као ја, већ је само члан своје академије. Академија "Михај Еминеску" је главни организатор фестивала, који се одржава већ шест година узастопно. Суорганизатори су Скупштина града Крајове и Министарство за културу Румуније - објашњава Пуслојић. Румунија није признала Косово. Утолико је све чудније, јер не верујем да они имају зелено светло из свог министарства културе да позову Косово као земљу учесницу. Они на то немају законско право. Сада све зависи од организатора. Ако не исправе свој пропуст, ја тамо нећу ићи.

ПОДРШКА МРАОВИЋА

Пуслојићев протест подржао је на "Фејсбуку" песник и преводилац Драган Мраовић:

- Јавите им да не долазите, ако то не уклоне, па да видимо како ће да оправдају што ни њихов академик неће доћи због овога. Могу да позову Шиптаре песнике са Косова и Метохије, не са Косова, али само под личним именима и без икаквих политичких обележја или иступа. Могу да их најаве само као грађане Србије са Космета.

Јл. Бањанин

Извор: Новости

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Џин Мутакирорикатум

Песник и писац књига за децу Јозеф Гугенмос (1922-2003) написао је песму за децу о једном џину, чије је име палиндром: "Мутакирорикатум" („Mutakirorikatum“).

Mutakirorikatum
Mutakirorikatum

Der Riese MutakirorikatumЏин Мутакирорикатум
War ein Ries bei mir zu Gast,
Sieben Meter maß er fast,
Hat er nicht ins Haus gepaßt,
Saßen wir im Garten.Weil er gar so riesig war,
Saßen Raben ihm im Haar,
Eine ganze Vogelschar,
Die da schrien und schwatzten.
Er auch lachte laut und viel,
Und dann schrieb er mir zum Spiel
– Bleistift war der Besenstiel –
Seinen Namen nieder.
Und er schrieb in einem Trumm:
Mutakirorikatum.
Ebenso verkehrt herum,
Ja, so hieß der Gute.
Falls ihr einen Riesen wißt,
Dessen Namen also ist,
Und der sieben Meter mißt,
Sagt, ich laß ihn grüßen.
Josef Guggenmos
Гост ми беше врло фин
један седмометраш џин
није мого стат‘ у кући
овај даса путујући.
У дворишту седели смо од смеха је све праскало
у коси му свраке беху
и читаво јато птица
што се драло и ћаскало.
И њему од смеха гласног
беху очи игром светле
име своје написао
са оловком – дршком метле.
На џиновском неком свитку
записао дан и датум
па у правцу наопаком
пише Мутакирорикатум
баш тако се тај џин звао
џин који не беше зао.
Ако њега познајете
седам метара високог
и са косом – птичјим жбуном
реците му да му машем
и да га поздрављам... пуно.

Јозеф Гугенмоз  

Препев: Велимир Ралевић, Сања Митровић



Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Ароме мора - песма и са десна иста

Песме су начињене у форми палиндромних стихова, при чему се сваки стих појединачно, као и цела песма, могу једнако читати слева и здесна. У песмама се не чува идентична форма стиха, тј. при обрнутом читању мора се тражити граница речи. Пример ове палиндромне форме јесте најпознатији палиндромни израз: "Ана воли милована" где је приликом читања уназад поремећена граница између речи : Анаволим илов ана.

Бока Которска

АРОМE МОРА

Ароме сетите се! сетите се мора!
Осетите со!
И жал по плажи!
На мору роман!
Ромори ромор!
И ничу по пучини
Ароме мора!

Далибор Дрекић, 2013.


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. у Добановцима

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. године одржана је 28. јула у парохијском дому у Добановцима. Учешће у колонији узело је преко 70 уметника из земље и иностранства (бивше СФРЈ, Швајцарске, Аустрије, Немачке и Ирака). Ово је једина колонија оваквог типа у Србији која окупља људе из читавог региона. 

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. у Добановцима
XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима

На целодневном дружењу били су присутни сликари, романописци, есеисти, писци кратких прича и афористичари. Манифестацију је  својим програмом увеличао црквени хор „Вера, нада и љубав” при храму Светог Николе у Добановцима.

"Књижевник Душан Живанчевић, оснивач Уметничке колоније „Срем” у Добановцима,  упознао је присутне са циљем, мотивом и поводом оснивања колоније баш у Добановцима. Колонија је основана пре тринаест година са идејом да се одужи прецима за све оно што су оставили потомцима да чувају. 

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима
XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима

Добановци су веома старо место, основано 1317. године са пуно  знаменитости о којима се јако мало зна. По речима Живанчевића, први есеиста у православној књижевности је Лазар Бојић из Добановаца, глумица и певачица Оливера Вучо, један од најлепших иконостаса после Сремских Карловаца је добановачки, прва верска школа у историји православља је основана 1375. године у Добановцима, трећи српски патријарх Гаврило Змејановић је рођен у Добановцима. Добановци су место које је у Првом светском рату дало највећи број жртава према броју становника, 700 жртава у односу на 3200 становника. Године 1914. у Добановцима су стрељани најшколованији Срби пречани, од Белегиша, Бановаца, Шида…,да би се на извору културе пречанских Срба уништила тадашња интелигенција."


Извор: surcin.rs

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Слатке муке

Песма је начињена у форми палиндромних стихова, при чему се сваки стих појединачно, као и цела песма, могу једнако читати слева и здесна. У песми се не чува идентична форма стиха, односно приликом обрнутог читања мора се тражити граница речи. Пример ове палиндромне форме јесте најпознатији палиндромни израз: "Ана воли милована" где је приликом читања уназад поремећена граница између речи : Анаволим илов ана.

Пиво

А КУМУ МУКА

Они воле бело вино,
А ви пушачи чашу пива,
Ови пиво,
Они вино,
Ово је мука куме Јово.

Ароме соне носе мора,
Нама то пада потаман,
Ови пиво,
Они вино,
Ово је мука куме Јово.

Алузија мај изула,
У ноте ми риме тону,
Ови пиво,
Они вино,
Ово је мука куме Јово.

Они воле бело вино,
А розе, јер греје зора,
Ови пиво,
Они вино,
Ово је мука куме Јово.

Далибор Дрекић, 2011.

Напомена: Стихови  "Они воле бело вино/А ви пушачи чашу пива/Ово је мука куме Јово" су палиндроми непознатих аутора.


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Tanka - Japanese lyric poem

"Tanka: The typical lyric poem of Japanese literature, composed of five unrhymed metrical units of 5,7,5,7,7 'sound symbols'; tanka in English have generally been in five lines with a total of thirty-one or fewer syllables,Танка often observing a short, long, short, long, long pattern.

lyric poem of Japanese literature

Tanka usually need no titles, though in Japanese a 'topic' (dai) is often indicated where a title would normally stand in Western poetry.

lyric poem of Japanese literature

In Japan, the tanka is well over twelve hundred years old (haiku is about three hundred years old), and has gone through many periods of change in style and content. But it has always been a poem of feelings, often involving metaphor and other figurative language (not generally used in haiku).

lyric poem of Japanese literature

While tanka praising nature have been written, and seem to resemble "long haiku," most 
tanka deal with human relationships or the author's situation.

In the words of Sanford Goldstein, "behind the scene is the autobiographical moment of the poet' ('Tanka Off the Back Burner,' Frogpond, XV:2 Fall-Winter 1992). The best tanka harmonizes the writer's emotional life with the elements of the outer world used to portray it."

lyric poem of Japanese literature

Draft definition form the Haiku Society of America definitions committee led by William J. Higginson (published in the HSA Newsletter in early 1994):

Далибор Дрекић, 2011.

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Шибицари града и чувари стада

Трилогија „Сатира о сатирању написана је у септембру две хиљаде и осме године, али се односи на целокупну српску политичку и друштвену сцену од почетка деведесетих година до данас. Она говори о великој катастрофи до које нас је довела контролисана негативна селекција, пре свега у политици и економији, али и у свим другим сферама друштва. Њене три песме: "Нови лопови и стара фукара ", "Шибицари града и чувари стада" и "Изрод и ухода" чине једну заокружену целину у којој се огледа део трагедије нашег времена.
  Шибицари града и чувари стада

2. Шибицари града и чувари стада

Пуштени су с ланца и катанца,
ко из мрака, а ко из буџака,
шибицари града и чувари стада.
Донеле роде изроде да представе изводе,
да криве Дрине правима чине,
да стављају фокусе на небитне кокусе,
а крупне теме на ситне проблеме.

Па се вешто изборе за управне одборе,
да усреће предузеће и сакрију провизију.
Док се баве трагањем за страним улагањем,
свакоме ко улаже затраже да подмаже.
Нису битне фабрике, услови за раднике,
док год странци пуне приватне рачуне.
Па се краде преко Владе,
паре вуку преко руку,
кроз фактуре спорта и културе.
Расту странци рачуни у банци,
преко странке купују се банке,
ничу царства преко министарства,
не зна кеса сукоб интереса
док је мита и имунитета.
Још нас као плаше да купујемо „наше“:
„народна помоћ за њихову немоћ“,
јер нам је привреда без много изгледа,
због неспособне власти на рубу пропасти.
Биће да патриоте држе за идиоте,
биће да је реч о шали - „наше“ су продали!

Па се шепуре и хвале како јуре криминале,
да испуне обећање из изборне кампање,
а хапсе ситне мафије за велике дахије,
да им се додворе, да задовоље спонзоре,
да умиле тајкуне и сведу рачуне.
„Економија је сива докле год се скрива,
када више није за то да се крије,
одабере коју политичку боју,
финасира страну и ради по дану.“
Зато држава здушно подржава
криминалне скокове у привредне токове,
јер неко мора и странке да издржава,
да ствара приватне политичке блокове.

Сељацима сугеришу да се преорјентишу,
министарство даје разне потицаје
и јефтиније кредитне линије.
Затим неко добије да пропусти лобије,
и уз мало мита и део профита
у житницу стижу товари жита.
Влада се постави: узми или остави,
уценом крене на откупне цене,
и још грди паора што жито заора
и куди кад неко просипа млеко.
Пошто се опљачка мука сељачка,
сељак у шаци с дугом у банци
продаје плугове да реши дугове,
а земљу јефтино купују странци.
Сељака разбија увозна мафија,
село дроби увознички лоби,
а влада се чуди: „Где су селу људи?„
Нема краја чудима: „Где је земља људима?“
„Што је српско село опустело???“

Кад умноже имовину, збрину сву родбину,
и врх странке и ситне огранке,
углаве братију и целу партију у бирократију.
Па се жале, плате мале,
тешко време, носе бреме,
па их гризе пораст кризе,
разне визе и акцизе,
па их гризе што камате клизе
и што цене неће да се снизе,
па их боле скупе школе,
порези и намети ван памети,
па се узбуде, па им жао буде
што не знају да дају и не желе да деле,
што запну само где могу да апну
и само брину где кајмак да скину,
па се потресу кад заврну кесу
и све под стресом јуре мерцедесом.

Далибор Дрекић, Београд, септембар 2008.

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Животарење и постхумнија

Комеморација

Често чујемо како је друштво криво
због тога што многи великани за живота
нису били схваћени и прихваћени.
Као да великанима смета живот
да би били препознати,
а друштву треба нечија смрт
да би га схватило и прихватило.
Али ту су челни људи институција
који их увек постхумно,
између тренутка смрти и сахране,
препознају као великане и наложе друштву
да их схвати и прихвати.
Зато су великани после смрти
благо којим се друштво поноси,
а челни људи су на челу институција...
зато што умеју да препознају када треба
и зато што знају да располажу са благом.

Далибор Дрекић

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Нови лопови и стара фукара

Трилогија „Сатира о сатирању написана је у септембру две хиљаде и осме године, али се односи на целокупну српску политичку и друштвену сцену од почетка деведесетих година до данас. Она говори о великој катастрофи до које нас је довела контролисана негативна селекција, пре свега у политици и економији, али и у свим другим сферама друштва. Њене три песме: "Нови лопови и стара фукара ", "Шибицари града и чувари стада" и "Изрод и ухода" чине једну заокружену целину у којој се огледа део трагедије нашег времена.

Нови лопови и стара фукара

1. Нови лопови и стара фукара

Скупили се с коца и конопца,
неко с коња, неко са магарца,
стари лонци и нови поклопци,
нови лопови и стара фукара.
Послали су слике у дневнике,
поделили плате за плакате,
коју пару новинару, коју аналитичару,
коју режисеру да створи аферу,
по коју монету за лажну анкету,
за марионету безвредну плакету,
и субвенцију за агенцију
што од вола направи идола,
којег притом назове елитом
Пружили су коме за дипломе,
за магистрате и за докторате,
и ето од слепца академца без премца,
а од бруке доктора науке,
ето бистра магистра за бистра министра.

Сто парола портпарола,
сто критика и реплика,
сто фраза из страначких база,
сто лица скупих дневница
и мандати скупих сати.
А истина гине како који зине,
акценат бежи, губе се падежи,
криве се речи, нарација јечи
- речју и сликом: злочин над језиком.
Ко да се сећа шта се све обећа?
Ко да тражи небројене лажи?
Ко да оспори све шта се говори,
када им приче једна другој личе?
Они што су бољи по народној вољи
и у сваком ставу су у праву;
они што им воља и није по вољи
тврде да ће сутра бити бољи.
A сваки је у праву уз свету краву
самог помена демократских промена
и предности европских вредности.

И сви им прилазе, сви подилазе,
сви се намећу мудрошћу и памећу
да свако за себе понешто огребе.
Чланства се множе, змије свлаче коже
да прелете касти која је на власти.
Невладини владају, владини поткрадају,
онај ко их следи, не мора да вреди,
јер они бирају ко игра како свирају,
а гомила блеса ломи ноге од плеса.
Па се цепају и спајају, одузимају, збрајају,
леви сa деснима, питоми са беснима,
обрни, окрени, постави па смени,
триста листа, лица увек иста
на грбачу скачу да с грбаче тлаче.
Док се јавно свађају, тајно се погађају,
бајке се причају, а трилери догађају,
само је оставка забрањена ставка,
одговорности нема - то је табу тема.
„Црна овца увек стане у одбрану беле вране
- ко с ким дели грану, њему држи страну.“

Када им кварност помути стварност
и изгубе осећај за реалност,
повреда ега код аге и бега
доведе на удар читаву јавност.
Власти се посвете ковању освете,
да због сујете гласине осујете,
па на културу уведу цензуру,
а на медијима спроведу дресуру.

„Сваком стаду чобани по мери,
неком људи, а некоме звери.“
Далибор Дрекић, Београд, септембар 2008.

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Милан Младеновић / Бранко Миљковић - Између два дана

Милан Младеновић
Милан Младеновић

I

Прошла је поред куће где се пали светлост пије млеко и спава и оставила на тротоару своје стопе као клавирске дирке од тада носим на уснама пољубац велики ко њено чело и смишљам реч која ће је пронаћи и препознати 

II

родио сам се од јутрос упркос свим подацима о мени а ипак сам старији од јутра и од сутра и нисам заборавио ништа што је било пре мога рођења и сећам се свега што је било после моје смрти и нисам крив низашта што се десило јуче 

III 

кажем 
ћутим 
изговорена реч стоји насупрот мени 
оптужује ме 
насмејем се 
реч се враћа постиђена у моја уста 
моје ме речи не препознају 

IV

волео сам је 
а срео сам је на тротоару 
онога јутра кад сам се родио 
и било ми је криво што је она постојала и јуче 


јуче је оно што је било давно 
јуче је оно што је било пре 24 часа 
јуче је оно што никада није било 
јуче је све оно што је било и није било прије 24 часа 

сутра је оно што ће бити ко зна када 
сутра је оно што ће бити после 24 часа 
сутра је оно што никада неће бити 
сутра је све оно што ће бити и неће бити после 24 часа 

данас је окамењено време између јуче и сутра 
данас једина сметња да буде сутра 
камено данас кога упорно разбијају откуцаји часовника 
часовник на зиду је једина савест 

Бранко Миљковић


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.


Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА