Претражите

Приказивање постова са ознаком Сатирање. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Сатирање. Прикажи све постове

Блоковска стока


Животињска фарма
Животињска фарма

Има своју стоку запад на истоку,
Са тим је у складу и исток на западу,
Страда једна стока између два блока,
- Има једна кланица од међа и граница.

Једног јутра леви распаљују цеви,
Другог јутра тресне нешто међу десне,
Блоковске слуге служе једне, друге,
И увек су трећи - рогови у врећи.

Лево-десно плута, кућа на сред пута,
Кућу чине кости, а граде је гости,
Домаћини јадни, и голи и гладни,
А пуни живота, за пакост преко плота.

За једне је странац припремио ланац,
За друге у џепу штап и шаргарепу,
А глупаве слуге кољу једни друге,
да скупа у ланцима робују странцима.

Од свог зла је већа једна ситна срећа,
Кад се види јада у суседног стада,
Кад се преко плота дода злобна нота
Нема краја срећи код рога у врећи.

Има своју стоку запад на истоку,
Са тим је у складу и исток на западу,
Страда једна стока између два блока,
- Има једна кланица од међа и граница.

Далибор Дрекић 2011.


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Земља воћа и поврћа


Банана застава Србије


Србија је воћка препуна рода,
зато сви на њу каменом бацају.

Србија је земља шљива
испод ока,
Србија је земља шаргарепа
испред носа,
Србија је земља најбољих берби
зеленог бостана.

Великани овде стижу до признања
кроз алеје од купина,
Визионари граде сигурну будућност
гледањем у пасуљ,
Богате се бербе краду испод жита
сплеткама кукоља.

У Србији се често уваљују банане,
у небраном грожђу,
Мешају се труле крушке и јабуке,
Скупље од банана,
Домаће се баца, туђе се увози,
А извози се шипак.

Србија је воћка препуна рода,
зато сви на њу каменом бацају.

Далибор Дрекић 2009.


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. у Добановцима

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. године одржана је 28. јула у парохијском дому у Добановцима. Учешће у колонији узело је преко 70 уметника из земље и иностранства (бивше СФРЈ, Швајцарске, Аустрије, Немачке и Ирака). Ово је једина колонија оваквог типа у Србији која окупља људе из читавог региона. 

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. у Добановцима
XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима

На целодневном дружењу били су присутни сликари, романописци, есеисти, писци кратких прича и афористичари. Манифестацију је  својим програмом увеличао црквени хор „Вера, нада и љубав” при храму Светог Николе у Добановцима.

"Књижевник Душан Живанчевић, оснивач Уметничке колоније „Срем” у Добановцима,  упознао је присутне са циљем, мотивом и поводом оснивања колоније баш у Добановцима. Колонија је основана пре тринаест година са идејом да се одужи прецима за све оно што су оставили потомцима да чувају. 

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима
XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима

Добановци су веома старо место, основано 1317. године са пуно  знаменитости о којима се јако мало зна. По речима Живанчевића, први есеиста у православној књижевности је Лазар Бојић из Добановаца, глумица и певачица Оливера Вучо, један од најлепших иконостаса после Сремских Карловаца је добановачки, прва верска школа у историји православља је основана 1375. године у Добановцима, трећи српски патријарх Гаврило Змејановић је рођен у Добановцима. Добановци су место које је у Првом светском рату дало највећи број жртава према броју становника, 700 жртава у односу на 3200 становника. Године 1914. у Добановцима су стрељани најшколованији Срби пречани, од Белегиша, Бановаца, Шида…,да би се на извору културе пречанских Срба уништила тадашња интелигенција."


Извор: surcin.rs

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Шибицари града и чувари стада

Трилогија „Сатира о сатирању написана је у септембру две хиљаде и осме године, али се односи на целокупну српску политичку и друштвену сцену од почетка деведесетих година до данас. Она говори о великој катастрофи до које нас је довела контролисана негативна селекција, пре свега у политици и економији, али и у свим другим сферама друштва. Њене три песме: "Нови лопови и стара фукара ", "Шибицари града и чувари стада" и "Изрод и ухода" чине једну заокружену целину у којој се огледа део трагедије нашег времена.
  Шибицари града и чувари стада

2. Шибицари града и чувари стада

Пуштени су с ланца и катанца,
ко из мрака, а ко из буџака,
шибицари града и чувари стада.
Донеле роде изроде да представе изводе,
да криве Дрине правима чине,
да стављају фокусе на небитне кокусе,
а крупне теме на ситне проблеме.

Па се вешто изборе за управне одборе,
да усреће предузеће и сакрију провизију.
Док се баве трагањем за страним улагањем,
свакоме ко улаже затраже да подмаже.
Нису битне фабрике, услови за раднике,
док год странци пуне приватне рачуне.
Па се краде преко Владе,
паре вуку преко руку,
кроз фактуре спорта и културе.
Расту странци рачуни у банци,
преко странке купују се банке,
ничу царства преко министарства,
не зна кеса сукоб интереса
док је мита и имунитета.
Још нас као плаше да купујемо „наше“:
„народна помоћ за њихову немоћ“,
јер нам је привреда без много изгледа,
због неспособне власти на рубу пропасти.
Биће да патриоте држе за идиоте,
биће да је реч о шали - „наше“ су продали!

Па се шепуре и хвале како јуре криминале,
да испуне обећање из изборне кампање,
а хапсе ситне мафије за велике дахије,
да им се додворе, да задовоље спонзоре,
да умиле тајкуне и сведу рачуне.
„Економија је сива докле год се скрива,
када више није за то да се крије,
одабере коју политичку боју,
финасира страну и ради по дану.“
Зато држава здушно подржава
криминалне скокове у привредне токове,
јер неко мора и странке да издржава,
да ствара приватне политичке блокове.

Сељацима сугеришу да се преорјентишу,
министарство даје разне потицаје
и јефтиније кредитне линије.
Затим неко добије да пропусти лобије,
и уз мало мита и део профита
у житницу стижу товари жита.
Влада се постави: узми или остави,
уценом крене на откупне цене,
и још грди паора што жито заора
и куди кад неко просипа млеко.
Пошто се опљачка мука сељачка,
сељак у шаци с дугом у банци
продаје плугове да реши дугове,
а земљу јефтино купују странци.
Сељака разбија увозна мафија,
село дроби увознички лоби,
а влада се чуди: „Где су селу људи?„
Нема краја чудима: „Где је земља људима?“
„Што је српско село опустело???“

Кад умноже имовину, збрину сву родбину,
и врх странке и ситне огранке,
углаве братију и целу партију у бирократију.
Па се жале, плате мале,
тешко време, носе бреме,
па их гризе пораст кризе,
разне визе и акцизе,
па их гризе што камате клизе
и што цене неће да се снизе,
па их боле скупе школе,
порези и намети ван памети,
па се узбуде, па им жао буде
што не знају да дају и не желе да деле,
што запну само где могу да апну
и само брину где кајмак да скину,
па се потресу кад заврну кесу
и све под стресом јуре мерцедесом.

Далибор Дрекић, Београд, септембар 2008.

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Животарење и постхумнија

Комеморација

Често чујемо како је друштво криво
због тога што многи великани за живота
нису били схваћени и прихваћени.
Као да великанима смета живот
да би били препознати,
а друштву треба нечија смрт
да би га схватило и прихватило.
Али ту су челни људи институција
који их увек постхумно,
између тренутка смрти и сахране,
препознају као великане и наложе друштву
да их схвати и прихвати.
Зато су великани после смрти
благо којим се друштво поноси,
а челни људи су на челу институција...
зато што умеју да препознају када треба
и зато што знају да располажу са благом.

Далибор Дрекић

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Пијани кавгаџија са керовима и напетост у Сирији


Седели смо синоћ у кафани до касно, или до рано - зависи како ко на то гледа - и доживели две несвакидашње ситуације. Прва је била напетост са пијаним кавгаџијом и његовим керовима, а друга је била напетост у Сирији. 

Бесан пас

Поред самог улаза у кафану седео је средовечан човек са децом коју је извео на вечеру. У нека доба на вратима се појавио локални грубијан са својим керовима, одавно на гласу као кафански кавгаџија. Како је трампаво закорачио, тако се и испружио колико је широк и дугачак. Кафаном се проломио громогласан смех, после којега је наступила неугодна тишина и ишчекивање шта ће следеће да се догоди. 

Кавгаџија је устао, зарежао нешто и устремио се најближе дете лажно га оптужујући да му је подметнуло ногу..Керови су такође почели да реже и кидишу на дечака. Дечак од својих петнаестак година кренуо је да се брани како то није истина и како су његове ноге биле испод стола, Човек који је довео децу устао је и покушао да смири ситуацију, али је убрзо севнуо шамар на дечаковом лицу, а онда опет напети тајац. 

Интересантно је како је потом одреаговао човек, иступивши испред своје деце, ширећи руке као да жели да их заштити, Могао је да састави кавгаџију столицом за коју се држао. Могао је затим да истом том столицом крене и на његове керове. Али он се обратио пијаном човеку речима. Господине, нема потребе за свађом, деца су то, никад им не знаш! Затим се окренуо дечаку и рекао: Убудуће води рачуна како седиш у кафани!

Сазнали смо да је он тренер и доскорашњи првак у некој борилачкој вештини, а да су деца коју је довео јуниорски репрезантитвци у истој тој вештини. Дакле, могао је, као и сваки храбар човек да се супротстави кавгаџији и његовим керовима. Али није, као што би сваки мудар човек желео првенствено да заштити децу. Допустио је пијанцу да помоћу једне лажи и шамара забашури своју срамоту и повређени его и тако избегао непотребан ризик да неко од његове деце буде повређено.

Све у своје време, каже наш народ, па тако и кавга.

Ако се питате шта смо сви ми остали тада радили у кафани и зашто се нико није умешао.... рећи ћу вам да је међу нама мало храбрих, а још мање мудрих.

О Сирији ћу неког другог дана. О томе ионако данас сви све знају.

Далибор Дрекић

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Нови лопови и стара фукара

Трилогија „Сатира о сатирању написана је у септембру две хиљаде и осме године, али се односи на целокупну српску политичку и друштвену сцену од почетка деведесетих година до данас. Она говори о великој катастрофи до које нас је довела контролисана негативна селекција, пре свега у политици и економији, али и у свим другим сферама друштва. Њене три песме: "Нови лопови и стара фукара ", "Шибицари града и чувари стада" и "Изрод и ухода" чине једну заокружену целину у којој се огледа део трагедије нашег времена.

Нови лопови и стара фукара

1. Нови лопови и стара фукара

Скупили се с коца и конопца,
неко с коња, неко са магарца,
стари лонци и нови поклопци,
нови лопови и стара фукара.
Послали су слике у дневнике,
поделили плате за плакате,
коју пару новинару, коју аналитичару,
коју режисеру да створи аферу,
по коју монету за лажну анкету,
за марионету безвредну плакету,
и субвенцију за агенцију
што од вола направи идола,
којег притом назове елитом
Пружили су коме за дипломе,
за магистрате и за докторате,
и ето од слепца академца без премца,
а од бруке доктора науке,
ето бистра магистра за бистра министра.

Сто парола портпарола,
сто критика и реплика,
сто фраза из страначких база,
сто лица скупих дневница
и мандати скупих сати.
А истина гине како који зине,
акценат бежи, губе се падежи,
криве се речи, нарација јечи
- речју и сликом: злочин над језиком.
Ко да се сећа шта се све обећа?
Ко да тражи небројене лажи?
Ко да оспори све шта се говори,
када им приче једна другој личе?
Они што су бољи по народној вољи
и у сваком ставу су у праву;
они што им воља и није по вољи
тврде да ће сутра бити бољи.
A сваки је у праву уз свету краву
самог помена демократских промена
и предности европских вредности.

И сви им прилазе, сви подилазе,
сви се намећу мудрошћу и памећу
да свако за себе понешто огребе.
Чланства се множе, змије свлаче коже
да прелете касти која је на власти.
Невладини владају, владини поткрадају,
онај ко их следи, не мора да вреди,
јер они бирају ко игра како свирају,
а гомила блеса ломи ноге од плеса.
Па се цепају и спајају, одузимају, збрајају,
леви сa деснима, питоми са беснима,
обрни, окрени, постави па смени,
триста листа, лица увек иста
на грбачу скачу да с грбаче тлаче.
Док се јавно свађају, тајно се погађају,
бајке се причају, а трилери догађају,
само је оставка забрањена ставка,
одговорности нема - то је табу тема.
„Црна овца увек стане у одбрану беле вране
- ко с ким дели грану, њему држи страну.“

Када им кварност помути стварност
и изгубе осећај за реалност,
повреда ега код аге и бега
доведе на удар читаву јавност.
Власти се посвете ковању освете,
да због сујете гласине осујете,
па на културу уведу цензуру,
а на медијима спроведу дресуру.

„Сваком стаду чобани по мери,
неком људи, а некоме звери.“
Далибор Дрекић, Београд, септембар 2008.

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Своја посла од камена


Решило милион људи да премости реку. Узели по камен и чекић, сели уз обалу и дали се у тај заједнички посао. Сваки је камен требало обликовати да се што боље уклопи у мост. Шта је један мост за толико решених људи? Чинило се да ће посао очас бити завршен.

Мост ка небу

Али људи су људи, па је и посао људски - док су једни забушавали, други су радили за петорицу, некима је лакше било да купе готов камен, него да обликују свој, некима да посредују у тој трговини, некима да украду, а некима и да отму...

На обе обале камен је све више добијао на цени. Створено је друштво камена, засновано на филозофији камена, утврђено у религији камена. И владари и филозофи и свештеници своје су величине заснивали на камену и на послу који никада не би смео да се заврши.

Река је секла цивилизацију камена. Обале су биле паралелни светови. Сви су гледали своја посла. Мало ко је више и помињао мост.

Далибор Дрекић

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Између багре и шибицара


Кад је ономад Србија била окупирана, сакупила се београдска багра да са окупатором банчи и арчи све шта им није прћија. Од Дорћола до Врачара размилела се господа у оделима да како боље удовољи незваним гостима. Удовољавање је доносило боља одела, а одела су доносила боље изгледе за удовољавање.

Шибицар

Гледао то са стране Јоца шибицар са другарима и не би му право. Пробао једном да уђе на банчење и већ на улазу, стражар му одбруси:

А куда ти у тим прњама и опанцима! Није ово за говеда! Рш!

Пробао други пут, трећи, а код четвртог му прекипело и предложи другарима следеће:

- Да се нађе која кућа погодна за посао, па да се пресвучемо. Греота је да све поарче ови, а има у овој богатој земљи за свакога.

Одрадили они кућу, мазнули одела и тако пресвучени без проблема добили привилегију да удовољавају окупатору. За узврат им је дозвољено и мало контролисаног арчења.

Осладило се шибицарима арчење и банчење толико да су на крају увидели како и није ова земља толико богата да има за све. Зато је Јоца, решио да много више удовољи окупатору, како би му окупатор дозволио да се реши оне надобудне београдске багре.

Шибицар не би био шибицар када му то не би пошло за руком. Окренуо куглицу испод шибица неколико кругова и насамарио све погледе са висине.

Окупатору би свеједно, битно је да му се удовољава. А сад, јел шибицар, или професор који игра преферанс, и није нека разлика.

А багра к’о багра, већ сутрадан је почела да се позива на народ чију је дедовину колико јуче арчила, да се онако господски поспрдава шибицару, све у нади да ће умилостивити окупатора и вратити се у позицију за банчење и арчење.

И тако, живео је народ између багре и шибицара, а под окупатором, још неколико година. Карактер им био исти, разлика у оделу само.

А онда  је дошло ослобођење...

Далибор Дрекић, 2016.

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Како се обогатити на рачун банкара


Спопао ме скоро један банкар са понудама кредита, осигурања и других чуда. Убеђивао ме је да новцем из његове банке могу да побољшам свој живот и добро да профитирам од посла којим се бавим.

Сендвич од новца

Пошто никако другачије нисам могао да га се решим, почео сам да му причам о уметности и животу. Слушао ме је таман толико колико му је пословна етика налагала, а онда се унервозио и просуо чувену банкарску мудрост: „Могао бих ја вас још дуго да слушам, али мени је време новац.“.

Притом је, наравно, погледао на сат да нам обојици потврди своју животну истину. Погледао сам и ја на његов сат, тек да видим то монетарно време. И имао сам шта да видим…

Време на његовом сату не тече, него расте, бројке не откуцавају минуте, него граме. А поврх свега ме је запрепастило то што оно не откуцава овде са њим, него у безбедном трезору његове банке.

На тренутак сам се осетио као ситни лопов који човеку краде његове драгоцености, али је убрзо прорадио инат.

А шта је са мојим временом? - упитао сам. Ви сте изгубили неки грам, а ја минуте проведене са људима и речима.

Него, вратите се ви у свој трезор и добро се урадите са пар грама камате од неког несрећника. Ја сам се навукао на људе и речи па ћу тако и овога јутра да се урадим неким пријатним ћаскањем. А ако бог да осмеха и инспирације, доћи ће и до екстазе.

На растанку сам му се извинио због крађе и понудио да му надокнадим тих неколико грама. Није хтео да ми каже колико дуго смо седели, а ја нисам знао, зато што не носим сат.

Захвалио сам му се на надахнућу за ову малу причу о животима и вратио сам се назад у своје време.

Далибор Дрекић, 2014.


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА