Приказивање постова са ознаком Сатирање. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Сатирање. Прикажи све постове

Метросексополис


Београд је иначе град веома срећних људи, али га често опседају разни несрећници.

Београдски маратон

Највећа мука нас Београђана јесте обилажење и заобилажење. Оно се обично дешава када свакојаки несрећници из нама неразумљивих разлога запоседну наше улице, а то није ни мало фер и београдски. Свако ко је нечим незадовољан изађе на улицу и ремети ритам грађанима нашег самодовољног и самозадовољног метросексополиса.

Тек што смо се решили једних несрећника који негодују против издаје земље, дошли, ко зна одакле, неки сељаци да просипају млеко. За њима су дошле профе које хоће плату, па неки да вичу како не воле НАТО, неки дошли да не дају Косово, а неки опет дошли све да воле и све да дају.

За све то време ми обилазимо и заобилазимо, са сузним очима гледамо наше закрчене улице и питамо се докле? Таман смо се понадали да смо се решили свих несрећника, кад дошли неки ентузијасти који хоће да трче маратон, ни мање, ни више, него по београдским улицама. Од толиког света и толике земље, они нашли баш овде да трче.

Али истрпећемо ми све те несрећнике, као што смо истрпели и оне раније - од Вардара до Триглава и од Бара до Суботице и од Суботице до Кошара, па до Мердара... од Вранића до Вишњице. Сви они дођу и прођу, кажу нешто на својим језицима, бучним и неразумљивим, а Београд остаје, непомичан.

Далибор Дрекић

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Госпођа крава



Наш угледни писац романа, драма, приповедака и есеја не само да је био добар комедиограф у својим делима, већ је и у приватном животу (препричавали су блиски људи његовог доба) често умео да се нашали, не презајући од тога пред ким је и где је. Једном речју, у свом хумору је био слободан, аутентичан, својствен.

Госпођа крава

Једном је Нушић завршио на суду због упућене увреде некој госпођи, коју је назвао кравом. Судија му је због тога одредио новчану казну, Нушић ју је платио, а пре него што су из суднице отишли поставио је судији једно питање у свом маниру:

– Господине судијо, а када бих ја крави рекао да је госпођа, да ли бих и онда био кажњен?

– Наравно да не бисте били кажњени у том случају, одговори му судија.

Тада се Нушић окрену ка жени која га је тужила и рече:

- Довиђења, госпођо.

Добро дошли на фејсбук страницу Свет палиндрома!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Коњ у министарству

Наш угледни писац романа, драма, приповедака и есеја не само да је био добар комедиограф у својим делима, већ је и у приватном животу (препричавали су блиски људи његовог доба) често умео да се нашали, не презајући од тога пред ким је и где је. Једном речју, у свом хумору је био слободан, аутентичан, својствен.

Народна Скупштина


Једном је Нушић на коњу покушао да уђе у Министарство иностраних дела, када се одигравала демонстрација због окупације Босне и Херцеговине. Скупштински портир молио га је да то не чини, а Нушић му је у свом стилу одговорио: 

- Море пусти, Јово, није ово први ни последњи коњ који улази у министарство. 


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Леба и масти

Смајли Априлили
Априлили

Мед и млеко сваке власти
Сведе се на „леба и масти“.
И то се вуче, не од јуче,
Са деде на сина и унуче,
Кроз прве априле и „Маме ми миле“,
До „мало сутра“ за дебиле.
Не знам зашто, али опет ће пасти
На исту фору „леба и масти“
Јер он им је рек'о: „мед и млеко!“
Јбно чудо.

Далибор Дрекић
Београд, 2016.

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Месарски неспоразуми


Средовечна професорка географије ушла је у локалну продавницу месних производа и обратила се крупном продавцу који је иза пулта ситнио комаде меса:

- Добар дан! Пошто караш?!

Продавац ју је одмерио испод ока и не прекидајући свој посао полугласно одговорио,:

- Карам бесплатно, а оно је, госпођо, сом.

Месница

Професорка се збунила, питајући се да ли је добро чула, али се убрзо прибрала и наставила:

- Имате ли ногице?

- Не! Стојим на ђоки!

Одбрусио је месар, церекајући се.

Згранута жена је у тренутку пробледела, али схвативши да са месаром нешто није у реду, решила је да му се супротстави истом мером.

- А како стојите са јајима?

- Трудим се… А како ви стојите без јаја?

Питањем је одговорио продавац, ни не погледавши у професорку. Жена се зацрвенела од беса и закорачила према вратима са намером да напусти радњу, али ју је инат вратио назад па је пркосним гласом наставила:

- Молим вас кило плећке. А јел мељете?

- Не, него тртљам!

Искревељио јој се продавац у лице, изнервиран што није очекивано одреаговала на његове прве одговоре. Професорка се поново на тренутак збунила, не верујући у оно што се дешава, али се потом прибрала, решена да узврати безобразнику истом мером:

- Видим да сте веома добро опремљени. Имате и телећи језик и свињски мозак!

Рекла је подругљиво и тријумфално, мислећи да му је доскочила, али јој је он, као да је од почетка очекивао овакву опаску, уз широк осмех одговорио:

- Ма немојте, а ви имате змијски језик и пилећи мозак!

Увређена жена је изгубила контролу, нагнула се преко пулта и гласно се издрала продавцу у лице:

- Слушај ти, безобразниче! Види се да радиш са свињама! Постао си једна од њих! Срамота!...

Затим је демонстративно одшетала до пулта са супротне стране, у нади да ће код продавачице наићи на више пристојности:

- Лепо вам изгледају батаци!

Рекла је да би привукла пажњу жене која је распакивала пилеће месо.

- Хвала, редовно их депилирам.

Одговорила је продавачица подигнувши сукњу изнад колена да би показала своја глатка бедра.

Изнервирана професорка се нагнула преко пулта и претећи узвикнула:

- Не знам на коју сте ногу вас двоје јутрос устали, али вас лепо молим да ме пристојно услужите! Да ли бисте били толико љубазни да ми покажете прса!?

- Ма нема проблема! Хоћеш и гаће да скинем!?

Отегнуто се издрала продавачица и почела да откопчава мантил.

- Е, сад ми је доста овог безобразлука! Сада ћете да видите!

Узвикнула је разјарена професорка и почела да гађа продавачицу комадима изложеног меса. Уто су иза завесе изјурила двојица радника локалне телевизијске станице гласно вичући:

- Скривена камера! Смирите се, то је само скривена камера! Молим вас један осмех за наше гледаоце!

Када су коначно успели да је смире, професорка се окренула продавцу и у шали му добацила:

- Имате среће што су ова двојица ушли и изгладили ствар, иначе бих вам показала.

- Стварно? А јесу ли је добро изгладили, да их позовем да изгладе и моју?

Такође, кроз смех одговорио јој је продавац. Жена је потом наручила месо по које је дошла, а док је продавац вагао, са прекором му је напоменула:

- Немојте опет, као прошли пут, да ми увалите ту вашу дебелу масну кобасицу!

- Не брините, већ сам је јуче увалио једној госпођи.

Одговорио је човек док је враћао кусур.

Далибор Дрекић, 
Београд, август, 2010.


Постаните читалац наше интернет странице или нас пратите на фејсбук страницама:


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Блоковска стока


Животињска фарма
Животињска фарма

Има своју стоку запад на истоку,
Са тим је у складу и исток на западу,
Страда једна стока између два блока,
- Има једна кланица од међа и граница.

Једног јутра леви распаљују цеви,
Другог јутра тресне нешто међу десне,
Блоковске слуге служе једне, друге,
И увек су трећи - рогови у врећи.

Лево-десно плута, кућа на сред пута,
Кућу чине кости, а граде је гости,
Домаћини јадни, и голи и гладни,
А пуни живота, за пакост преко плота.

За једне је странац припремио ланац,
За друге у џепу штап и шаргарепу,
А глупаве слуге кољу једни друге,
да скупа у ланцима робују странцима.

Од свог зла је већа једна ситна срећа,
Кад се види јада у суседног стада,
Кад се преко плота дода злобна нота
Нема краја срећи код рога у врећи.

Има своју стоку запад на истоку,
Са тим је у складу и исток на западу,
Страда једна стока између два блока,
- Има једна кланица од међа и граница.

Далибор Дрекић 2011.


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Земља воћа и поврћа


Банана застава Србије


Србија је воћка препуна рода,
зато сви на њу каменом бацају.

Србија је земља шљива
испод ока,
Србија је земља шаргарепа
испред носа,
Србија је земља најбољих берби
зеленог бостана.

Великани овде стижу до признања
кроз алеје од купина,
Визионари граде сигурну будућност
гледањем у пасуљ,
Богате се бербе краду испод жита
сплеткама кукоља.

У Србији се често уваљују банане,
у небраном грожђу,
Мешају се труле крушке и јабуке,
Скупље од банана,
Домаће се баца, туђе се увози,
А извози се шипак.

Србија је воћка препуна рода,
зато сви на њу каменом бацају.

Далибор Дрекић 2009.


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. у Добановцима

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. године одржана је 28. јула у парохијском дому у Добановцима. Учешће у колонији узело је преко 70 уметника из земље и иностранства (бивше СФРЈ, Швајцарске, Аустрије, Немачке и Ирака). Ово је једина колонија оваквог типа у Србији која окупља људе из читавог региона. 

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. у Добановцима
XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима

На целодневном дружењу били су присутни сликари, романописци, есеисти, писци кратких прича и афористичари. Манифестацију је  својим програмом увеличао црквени хор „Вера, нада и љубав” при храму Светог Николе у Добановцима.

"Књижевник Душан Живанчевић, оснивач Уметничке колоније „Срем” у Добановцима,  упознао је присутне са циљем, мотивом и поводом оснивања колоније баш у Добановцима. Колонија је основана пре тринаест година са идејом да се одужи прецима за све оно што су оставили потомцима да чувају. 

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима
XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима

Добановци су веома старо место, основано 1317. године са пуно  знаменитости о којима се јако мало зна. По речима Живанчевића, први есеиста у православној књижевности је Лазар Бојић из Добановаца, глумица и певачица Оливера Вучо, један од најлепших иконостаса после Сремских Карловаца је добановачки, прва верска школа у историји православља је основана 1375. године у Добановцима, трећи српски патријарх Гаврило Змејановић је рођен у Добановцима. Добановци су место које је у Првом светском рату дало највећи број жртава према броју становника, 700 жртава у односу на 3200 становника. Године 1914. у Добановцима су стрељани најшколованији Срби пречани, од Белегиша, Бановаца, Шида…,да би се на извору културе пречанских Срба уништила тадашња интелигенција."


Извор: surcin.rs

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Шибицари града и чувари стада

Трилогија „Сатира о сатирању написана је у септембру две хиљаде и осме године, али се односи на целокупну српску политичку и друштвену сцену од почетка деведесетих година до данас. Она говори о великој катастрофи до које нас је довела контролисана негативна селекција, пре свега у политици и економији, али и у свим другим сферама друштва. Њене три песме: "Нови лопови и стара фукара ", "Шибицари града и чувари стада" и "Изрод и ухода" чине једну заокружену целину у којој се огледа део трагедије нашег времена.
  Шибицари града и чувари стада

2. Шибицари града и чувари стада

Пуштени су с ланца и катанца,
ко из мрака, а ко из буџака,
шибицари града и чувари стада.
Донеле роде изроде да представе изводе,
да криве Дрине правима чине,
да стављају фокусе на небитне кокусе,
а крупне теме на ситне проблеме.

Па се вешто изборе за управне одборе,
да усреће предузеће и сакрију провизију.
Док се баве трагањем за страним улагањем,
свакоме ко улаже затраже да подмаже.
Нису битне фабрике, услови за раднике,
док год странци пуне приватне рачуне.
Па се краде преко Владе,
паре вуку преко руку,
кроз фактуре спорта и културе.
Расту странци рачуни у банци,
преко странке купују се банке,
ничу царства преко министарства,
не зна кеса сукоб интереса
док је мита и имунитета.
Још нас као плаше да купујемо „наше“:
„народна помоћ за њихову немоћ“,
јер нам је привреда без много изгледа,
због неспособне власти на рубу пропасти.
Биће да патриоте држе за идиоте,
биће да је реч о шали - „наше“ су продали!

Па се шепуре и хвале како јуре криминале,
да испуне обећање из изборне кампање,
а хапсе ситне мафије за велике дахије,
да им се додворе, да задовоље спонзоре,
да умиле тајкуне и сведу рачуне.
„Економија је сива докле год се скрива,
када више није за то да се крије,
одабере коју политичку боју,
финасира страну и ради по дану.“
Зато држава здушно подржава
криминалне скокове у привредне токове,
јер неко мора и странке да издржава,
да ствара приватне политичке блокове.

Сељацима сугеришу да се преорјентишу,
министарство даје разне потицаје
и јефтиније кредитне линије.
Затим неко добије да пропусти лобије,
и уз мало мита и део профита
у житницу стижу товари жита.
Влада се постави: узми или остави,
уценом крене на откупне цене,
и још грди паора што жито заора
и куди кад неко просипа млеко.
Пошто се опљачка мука сељачка,
сељак у шаци с дугом у банци
продаје плугове да реши дугове,
а земљу јефтино купују странци.
Сељака разбија увозна мафија,
село дроби увознички лоби,
а влада се чуди: „Где су селу људи?„
Нема краја чудима: „Где је земља људима?“
„Што је српско село опустело???“

Кад умноже имовину, збрину сву родбину,
и врх странке и ситне огранке,
углаве братију и целу партију у бирократију.
Па се жале, плате мале,
тешко време, носе бреме,
па их гризе пораст кризе,
разне визе и акцизе,
па их гризе што камате клизе
и што цене неће да се снизе,
па их боле скупе школе,
порези и намети ван памети,
па се узбуде, па им жао буде
што не знају да дају и не желе да деле,
што запну само где могу да апну
и само брину где кајмак да скину,
па се потресу кад заврну кесу
и све под стресом јуре мерцедесом.

Далибор Дрекић, Београд, септембар 2008.

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Животарење и постхумнија

Комеморација

Често чујемо како је друштво криво
због тога што многи великани за живота
нису били схваћени и прихваћени.
Као да великанима смета живот
да би били препознати,
а друштву треба нечија смрт
да би га схватило и прихватило.
Али ту су челни људи институција
који их увек постхумно,
између тренутка смрти и сахране,
препознају као великане и наложе друштву
да их схвати и прихвати.
Зато су великани после смрти
благо којим се друштво поноси,
а челни људи су на челу институција...
зато што умеју да препознају када треба
и зато што знају да располажу са благом.

Далибор Дрекић

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Пијани кавгаџија са керовима и напетост у Сирији


Седели смо синоћ у кафани до касно, или до рано - зависи како ко на то гледа - и доживели две несвакидашње ситуације. Прва је била напетост са пијаним кавгаџијом и његовим керовима, а друга је била напетост у Сирији. 

Бесан пас

Поред самог улаза у кафану седео је средовечан човек са децом коју је извео на вечеру. У нека доба на вратима се појавио локални грубијан са својим керовима, одавно на гласу као кафански кавгаџија. Како је трампаво закорачио, тако се и испружио колико је широк и дугачак. Кафаном се проломио громогласан смех, после којега је наступила неугодна тишина и ишчекивање шта ће следеће да се догоди. 

Кавгаџија је устао, зарежао нешто и устремио се најближе дете лажно га оптужујући да му је подметнуло ногу..Керови су такође почели да реже и кидишу на дечака. Дечак од својих петнаестак година кренуо је да се брани како то није истина и како су његове ноге биле испод стола, Човек који је довео децу устао је и покушао да смири ситуацију, али је убрзо севнуо шамар на дечаковом лицу, а онда опет напети тајац. 

Интересантно је како је потом одреаговао човек, иступивши испред своје деце, ширећи руке као да жели да их заштити, Могао је да састави кавгаџију столицом за коју се држао. Могао је затим да истом том столицом крене и на његове керове. Али он се обратио пијаном човеку речима. Господине, нема потребе за свађом, деца су то, никад им не знаш! Затим се окренуо дечаку и рекао: Убудуће води рачуна како седиш у кафани!

Сазнали смо да је он тренер и доскорашњи првак у некој борилачкој вештини, а да су деца коју је довео јуниорски репрезантитвци у истој тој вештини. Дакле, могао је, као и сваки храбар човек да се супротстави кавгаџији и његовим керовима. Али није, као што би сваки мудар човек желео првенствено да заштити децу. Допустио је пијанцу да помоћу једне лажи и шамара забашури своју срамоту и повређени его и тако избегао непотребан ризик да неко од његове деце буде повређено.

Све у своје време, каже наш народ, па тако и кавга.

Ако се питате шта смо сви ми остали тада радили у кафани и зашто се нико није умешао.... рећи ћу вам да је међу нама мало храбрих, а још мање мудрих.

О Сирији ћу неког другог дана. О томе ионако данас сви све знају.

Далибор Дрекић

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Нови лопови и стара фукара

Трилогија „Сатира о сатирању написана је у септембру две хиљаде и осме године, али се односи на целокупну српску политичку и друштвену сцену од почетка деведесетих година до данас. Она говори о великој катастрофи до које нас је довела контролисана негативна селекција, пре свега у политици и економији, али и у свим другим сферама друштва. Њене три песме: "Нови лопови и стара фукара ", "Шибицари града и чувари стада" и "Изрод и ухода" чине једну заокружену целину у којој се огледа део трагедије нашег времена.

Нови лопови и стара фукара

1. Нови лопови и стара фукара

Скупили се с коца и конопца,
неко с коња, неко са магарца,
стари лонци и нови поклопци,
нови лопови и стара фукара.
Послали су слике у дневнике,
поделили плате за плакате,
коју пару новинару, коју аналитичару,
коју режисеру да створи аферу,
по коју монету за лажну анкету,
за марионету безвредну плакету,
и субвенцију за агенцију
што од вола направи идола,
којег притом назове елитом
Пружили су коме за дипломе,
за магистрате и за докторате,
и ето од слепца академца без премца,
а од бруке доктора науке,
ето бистра магистра за бистра министра.

Сто парола портпарола,
сто критика и реплика,
сто фраза из страначких база,
сто лица скупих дневница
и мандати скупих сати.
А истина гине како који зине,
акценат бежи, губе се падежи,
криве се речи, нарација јечи
- речју и сликом: злочин над језиком.
Ко да се сећа шта се све обећа?
Ко да тражи небројене лажи?
Ко да оспори све шта се говори,
када им приче једна другој личе?
Они што су бољи по народној вољи
и у сваком ставу су у праву;
они што им воља и није по вољи
тврде да ће сутра бити бољи.
A сваки је у праву уз свету краву
самог помена демократских промена
и предности европских вредности.

И сви им прилазе, сви подилазе,
сви се намећу мудрошћу и памећу
да свако за себе понешто огребе.
Чланства се множе, змије свлаче коже
да прелете касти која је на власти.
Невладини владају, владини поткрадају,
онај ко их следи, не мора да вреди,
јер они бирају ко игра како свирају,
а гомила блеса ломи ноге од плеса.
Па се цепају и спајају, одузимају, збрајају,
леви сa деснима, питоми са беснима,
обрни, окрени, постави па смени,
триста листа, лица увек иста
на грбачу скачу да с грбаче тлаче.
Док се јавно свађају, тајно се погађају,
бајке се причају, а трилери догађају,
само је оставка забрањена ставка,
одговорности нема - то је табу тема.
„Црна овца увек стане у одбрану беле вране
- ко с ким дели грану, њему држи страну.“

Када им кварност помути стварност
и изгубе осећај за реалност,
повреда ега код аге и бега
доведе на удар читаву јавност.
Власти се посвете ковању освете,
да због сујете гласине осујете,
па на културу уведу цензуру,
а на медијима спроведу дресуру.

„Сваком стаду чобани по мери,
неком људи, а некоме звери.“
Далибор Дрекић, Београд, септембар 2008.

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА