Жеља


Силуете

Већ месецима је молим да ми легне,
Намештам се свакако, не би ли ми села,
Гледам је како леже и седа другима,
а мене заобилази као да не постојим.
Месецима већ само на њу мислим,
не излазим из собе и чекам да ми дође
Знам да неће бити моја сваког дана,
али једном месечно мораће да легне
моја плата.

Далибор Дрекић
Београд, новембар 2012.


Добро дошли на фејсбук страницу Сатирање!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Панама палиндром - Историја Панамског канала у сажетку


Панамски канал је уз Суецки канал једна од најважнијих поморских артерија света. Саграђен је 1913. године и представља један од највећих и најтежих грађевинских пројеката икада изведених. Упоредо са каналом рађен је још један велики подухват - Панама палиндром. Један од најбољих и најпознатијих палиндрома на енглеском језику „A man, a plan, a canal: Panama!“ („Човек, план, канал – Панама!“) представља историју Панамског канала дату у сажетку. Овај палиндром има веома дуг и занимљив развој од кратког израза до остварења великог обима.

A man, a plan, a canal; Panama
A man, a plan, a canal; Panama
Да подсетимо, Панамски канал је уз Суецки канал једна од најважнијих поморских артерија света. Саграђен је 10. октобра 1913. године и представља један од највећих и најтежих грађевинских пројеката икада изведених. Имао је огроман утицај на поморски саобраћај између два океана. Као најкраћи морски пут између Тихог и Атлантског океана, овај канал прокопан је на панамској превлаци у Средњој Америци. Дуг је 82 км, а због кривудавог облика Панаме, Атлантски океан је на северној, а Тихи океан на јужној страни канала, што је супротно од уобичајене оријентације ових океана према Америчком континенту. На најужем месту је широк 91,5 м, а на најширем 350 м. Дубина износи 13,7 м.

Иако је први пут објављен у новембру 1948. у књизи „Notes and Queries“ Енглеза Лејха Мерсера. Џејмс Падер сматра да је Панам палиндром много старијег датума. Мерсер га је наводно написао или у част Фердинанда де Лесепса, човека који је започео изградњу, или у част Теодора Рузвелта, великог заговорника изградње.

A man, a plan, a canal; Panama

Али да видимо како је напредовало грађење овог чувеног палиндрома:

Најпре  је Роџер Ејнџел у канал ставио пса и тако добио:

„A dog, a plan, a canal: pagoda!“ („Пас, план, канал: пагода!“). 

Затим је Џим Сакс 1983. године у канал ставио мачку:

„A man, a plan, a cat, a canal; Panama?“ („Човек, план, мачка, канал; Панама?“).

Непознати аутор потом је додао зуб („cam“), бика („yak“) и врсту поврћа („yam“):

„A man, a plan, a cam, a yak, a yam, a canal – Panama!“ („Човек, план, зуб, јак, јам, канал – Панама!“).

Исте године Гај Џејкобсон бацио је у канал шунку (ham) и шешир (hat):

„A man, a plan, a cat, a ham, a yak, a yam, a hat, a canal - Panama!“ („Човек, план, мачка, шунка, јак, јам, шешир, канал – Панама!“),

-Са шунком и шеширом завршава се историја кратког, а почиње историја дугог „Панама“ палиндрома.

Амерички информатичар Гај Стил Џуниор  је 1984. године уз помоћ рачунара саставио „Панама палиндром“ од 49 речи:

„A man, a plan, a canoe, pasta, heros, rajahs, a coloratura, maps, snipe, percale, macaroni, a gag, a banana bag, a tan, a tag, a banana bag again (or a camel), a crepe, pins, Spam, a rut, a Rolo, cash, a jar, sore hats, a peon, a canal -- Panama .“.

Ден Хој је исте године, такође помоћу рачунара и Униксовог речника начинио састав од 540 речи. Због мањкавости у рачунарском бирању речи и недовољног богатства Униксовог речника, текст је и смисаоно и граматички проблематичан.

Овим изразом насловила је једну од својих песама група „The Fall of Troy“ на албуму „Манипулатор“ из 2007. године.


Колико дуго је трајала градња Панамског канала, још дуже је трајала градња Панама палиндрома. У овом тренутку канал је још увек дужи од палиндрома, али ако се настави са градњом, израз ми могао ускоро и да надмаши његову дужину.

Далибор Дрекић

Добро дошли на фејсбук страницу Свет палиндрома!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Петар Кочић - Кмети


Ову своју пјесму у прози Кочић је објавио у новопокренутом листу Ошаџбина у Сарајеву, 1/1911, а затим је прештампана и у календару Вардар за 1912. годину.

serbie-carte-photo-beau-cliche-attelage-labour
Српски сељак на њиви
Узаман су надања, јалова су и празна очекивања наша, видимо ми. Вијекови пролазе, цареви се на Босни мијењају, а ми, проклетници и мученици, једнако робујемо и кметујемо. Чврсти у вјери и драгим обичајима својијех пређа, везани љубављу и гробовима отаца за родну земљу, ми, гладни и сувотни, преврћући изнемогло тешке бразде, работујемо за сите и богате. Тежак је, претежак живот наш! Душа је наша изубијана и изуједана, руке клонуле од вјековног давања и снага малаксала под теретом дугог кметовања и робовања. Под бременом љутијех недаћа ми посрћемо као у бунилу кроз овај пусти и грки живот. Ми свијетла дана немамо, ми мирне ноћи немамо!

Стани, путниче и намјерниче, и погледај пусте равни и брежуљке, погледај њиве ове плодне и житородне: годинама и годинама, вијековима и вијековима натапаху их пређи наши крвљу и знојем. И ми их натапамо и у зноју лица свога вадимо из земљине утробе плод и род да га послије, без милости и по закону, разграби и ала и врана. Сатрвени радом, сломљени тешком жалошћу за разграбљеном муком својом, понижени до скота, ми, поруга и срамота земље своје, падамо у црну чамотињу и немоћ. Ми свијетла дана немамо, ми мирне ноћи немамо!

И оне горске звијери имају гдје мирно склонити главу, а ми, убоги, немамо сигурна станишта и стојбине. Итри ловци с пушкама у руци прогоне горске звијери, а нас људи с царскијем законом у руци гоне с кућишта предака нашијех. Ми смо ти, што но веле, незаробљено робље једно: код куће а без куће, код земље а без земље, код постојбине а без постојбине. Ми свијетла дана немамо, ми мирне ноћи немамо!

Прислушај, путниче и намјерниче из далеке земље, туговања наша, и објави и огласи на све стране свијета, нека знаде све седам царевина црну муку нашу и црни живот. Ми свијетла дана немамо, ми мирне ноћи немамо!


Сродни чланци:

Петар Кочић - Кмети
Петар Кочић – Тежак
Петар Кочић - Јајце


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.


Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Прве речи које је човек упутио жени биле су палиндром: "Madam, I'm Adam!"


„Madam, I'm Adam!'“ („Госпођице, ја сам Адам.“) шаљива је англоцентрична изрека из 19. века везана за библијску књигу постања. Забележена је у колумни Марка Твена у часопису „Галаксија“ из 1870. године. Њом се Адам у рају наводно на енглеском језику представио Еви, због чега се у шали назива првим изговореним палиндромом на свету.

Madam, I'm Adam!'
Madam, I'm Adam!'
Ева је Адаму стидљиво узвратила својим палиндромним именом „Eve“ (други изговорени палиндром на свету), али постоје и непроверени наводи да је њен одговор гласио: „Sir, I'm Iris.“ („Господине, ја сам Ајрис.“). Са друге стране, неки мање-више озбиљни стручњаци тврде да је тада дошло и до прве забележене свађе у људском роду, јер је Ева узвратила увредљивом опаском: „Name no one man." („Име ниједног човека.“). Сви наведени Евини одговори на енглеском језику такође су палиндроми. У сваком случају, постоје велике индиције да је први језик којим је човечанство говорило био најсавршенији симетрични језик- језик палиндрома

Ова је изрека у новијем времену толико популарна међу говорницима енглескога језика да је из ње настало и неколико дужих варијанти: „Madam in Eden, I'm Adam.“ („Госпођице у рају, ја сам Адам.“); „Madam, I do get a mate. God, I'm Adam.“ („Госпођице, добићу жену. Боже, ја сам Адам.“), а чак је и мноштво прича и песама њом насловљено.

Са овим англоцентричним тумачењима књиге постања и првог људског језика не слажу се стручњаци из Шпаније и делова Латинске Америке. Према њиховим тврдњама, Адам је говорио шпанским језиком и Еву је назвао ништаријом: „Nada, yo soy Adán.“ („Ништаријо, ја сам Адам.“). Разлог за овакво грубо опхођење било је његово сазнање да је Ева по наговору змије убрала јабуку  са забрањеног дрвета.

Упркос свим овим англоцентричним и хиспаноцентричним нагађањима, ми од скора имамо чврст доказ да је језик којим су говорили Адам и Ева био српски. На основу сачуваног древног српског палиндрома дошли смо до сазнања да људски род није из раја протеран због јабуке убране са забрањеног дрвета, него због пијанства. Недавно откривени старосрпски, а уједно и старољудски палиндром гласи: "Адаму ребро торбе рума да". Овај се израз у нашем народу преносио с колена на колено и најчешће се помињао приликом изговарања здравице, једне од најстаријих и најчешћих форми изражавања у нас Срба.

Далибор Дрекић

Добро дошли на фејсбук страницу Свет палиндрома!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Владета Јеротић: Мане које препознајемо код других – наше су сопствене


Мане које препознајемо код других – наше су сопствене, иначе их не бисмо могли код других приметити. Свако препознаје код другог само оне недостатке које има и сам, за друге је слеп.

Владета Јеротић
Владета Јеротић

У човеку постоји природна потреба да се прљавштине у себи ослободи. Најуобичајенији, психолошки и најразумљивији пут је да се најпре гнуша и осуди ону врсту прљавштине код другог човека која њему самом смета.

Пропаст души долази онда када останемо на осуди и окривљивању другог; ако је ова осуда, међутим, само први корак ка препознавању сопствене кривице, мане или греха, које препознавање води одлучној борби против ових страсти, онда чак и осуда другог може некад донети спас.

Владета Јеротић

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.
Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Свирање господину К...


Свирање курцу
Свирање...

- Откад свирате господину К?

- Пет година, откад сам у пензији, па имам времена…

- Скоро сте открили свој таленат?

- Другари уз партије шаха у парку краду Богу дане, а ја... не волим шах…

- Али пишете и наступате. Баш лепо.

- Да. Имам три збирке, И жао ми је што још раније нисам препознао свој дар.

- А господин К, како реагује? Видим свуда вас прати.

- Он је моја верна публика и велика подршка.

- А други?

- Који други?

- Свирате ли још некоме, осим њему?

- А, да… сврате понекад и другари из парка…

Далибор Дрекић
Београд, фебруар. 2003.

Добро дошли на фејсбук страницу Сатирање!


Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Сатирање и Свет палиндрома.
Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Ароме мора


АРОМЕ МОРА
Далибор Дрекић, Београд, 2010.
Diogen pro kultura magazin (summer haiku), Sarajevo, Bosnia and Herzegovina, 2012.

Ромори ромоР
И ничу по пучинИ
Ароме морА


Ромори ромоР

Хаику је врста јапанске песме од три стиха (5-7-5) чија тема је најчешће природа (киго) и која садржи цезуру (киређи – после првог или другог стиха). Поред ритмичке функције, цезура има и семантичку улогу да одели два различита нивоа значења. Поред једноставности, хаику у себи садржи и дух зена, и пантеизам хиндуизма, и мистицизам и парадокс таоизма, и саосећајност будизма, и строгост конфуцијанизма, и примитивност шинтоизма…

Историјски, хаику је настао тако што су се из јапанске песме ренге издвојила прва три стиха. Први велики хаику песник био је Мацуо Башо (1644-1694) који је у овој форми остварио велике домете исказујући кроз њу универзалне вредности.

По правилу, традиционална форма хаику песме требало би да буде написана у садашњем времену, зато што се кроз хаику изражава суштина тренутка. Стихови треба да изражавају песниково директно искуство исказани кроз описе природе или стања из човековог живота. Уместо директног казивања емоције, оригиналну и дубоку мисао хаику песник преноси сугестивно, путем конкретне слике.

Ова врста песме обично нема наслов, велика слова и знакове интерпункције, а избегавају се икићења, улепшавања, рима, стилске фигуре попут метафоре, порећења и сл.

Прве хаику песме на српски језик превео је 1928. године Милош Црњански и окарактерисао их као „песме кратке као уздах” („Песме старог Јапана”, 1928).


Сродни чланци:

Агенси снега
Ароме мора
Врба у магли


Добро дошли на фејсбук страницу Свет палиндрома!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Сјајан критичар лажних родољуба: Радоје Домановић


„Сви ћемо, сви за њим док нас траје. Вођа је ћутао. Људи га опет узеше загледати и шапутати: Само ћути и мисли! Мудар човек! Гле, какво је њему чело! И намрштен једнако. Озбиљан!“


О стању свести код народа, о системским и режимским вредностима, који се врло лако могу пренети и на слику данашњице, с великим жаром говорио је Радоје Домановић.

Рођен у сеоској породици поред Крагујевца 16. фебруара 1873. године, Домановић основну школу завршава у селу Јарушицама, гимназију у Крагујевцу, а на студије одлази у Београд где завршава Филозофски факултет. Кроз перо којим је писао, сваки читалац могао је осетити огорченост и мржњу упућену свим видовима тираније и апсолутизма.

У сатиричној приповетци „Данга“, највећа грађанска врлина јесте ропска понизност пред представницима власти. Грађани се поносе што их јашу кметови и пандури. Власт одређује да се сваком удари жиг на чело како би се разликовали од странаца, чиме Домановић маестрално представља чин жигосања као велику свечаност.

„Е, пандура, знаш, има разних и разликују се по рангу. Има виших и нижих. Дакле, ми смо ти овде мирни и ваљани људи, али из околине долазе овамо свакојаки пробисвети те нас кваре и уче злу. Да би се распознавао сваки наш грађанин од осталих, кмет је јуче издао наредбу да сви овдашњи грађани иду пред општински суд, где ће сваком ударити жиг на чело.“ („Данга“, Радоје Домановић)

С друге стране, приповетком „Вођа“, Домановић је маестрално показао менталитет људи, слепо заљубљених у своје идеале. У овој сатири, узбудљивој причи о колективној опседнутости вођом, читаоци и дан данас могу да се поистовете.

Домановић припада хумористичко-сатиричној традицији српског реализма.

Кроз редове ове књиге, сусрећемо се са готово истом ситуацијом која је и данас заступљена. Актери дела имају вођу. Прате га и слепо му верују. Ако вођа одлучи кроз ограду или трње – туда се иде! Јер, ко зна боље од вође?

Међутим, да није све као што изгледа, Домановић нам „отвара очи“ сценом када, негде пред крај пута, од 200, уз Вођу остаје њих неколико.

„Kуда нас водиш и где си нас довео? Ми се теби поверисмо заједно са својим породицама и пођосмо за тобом оставивши куће и гробове наших предака не бисмо ли се спасли пропасти у оном неплодном крају, а ти нас горе упропасти. Две стотине породица поведосмо за тобом, а сада преброј колико нас је још остало.

– Не могу да погледам!…

– Зашто?!

– Слеп сам!“

(„Вођа, Радоје Домановић)

Вођа је слеп. Не види. Онај у кога су се сви уздали, коме су сви веровали и поверили животе, рођен је слеп.

Сви треба да се захвалимо Домановићу. Иако је умро у беди, несхваћен и одбачен, био је сјајан критичар лажног родољубља, лажног морала и потрошених и излизаних лажи. Са којима се, на жалост, још увек јако често срећемо.

„Kуда ћемо сад? – процеди један гробним гласом. Не знамо!“

Звучи ли вам ово познато?

Извор: Блиц

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Бог чини чуда из наше слабости


Неки стари трговац водом је свако јутро одлазио на извор где би напунио своја два глинена врча и односио их на раменима купцима у град.

Бокали

Један од тих врчева беше напукао и зато је губио прилично воде до одредишта, а други беше потпуно нов и доносио је више зараде.

Цели, новији врч је био поносан на свој рад јер је у њему носач доносио много више воде него у оштећеном, а оштећени врч се због тога стидео.

Осетивши се мање вредним, напукли врч једно јутро проговори власнику:

„Срамим се јер ти не могу служити онако како то желим. Свестан сам својих ограничења и да због мене не добијаш очекивану зараду, јер сам напола празан кад у град стигнемо. Молим те опрости ми моју слабост!“

Идућег јутра, на путу од извора према граду, власник упита напукнути врч:

„Погледај крај пута, шта видиш?“

„Предиван је, пун цвећа“, одговори врч.

„Предиван је захваљујући теби. Јеси ли приметио да цвеће дуж пута којим идемо цвета само на твојој страни, али не и на страни целог врча? То је зато што сам знао за твој недостатак те сам купио семе и посејао га на твојој страни пута, а ти си га, и не знајући, сваки дан заливао. Већ две године берем то чудесно цвеће које мојој породици и мени доноси толико радости. Када ти не би био такав какав јеси, то нас цвеће не би радовало из дана у дан. Зато не заборави да смо сви помало сломљени, али Бог зна како начинити чудо из наше слабости“

Извор: Београд.ин

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Шта је то љубав?



Наш угледни писац романа, драма, приповедака и есеја не само да је био добар комедиограф у својим делима, већ је и у приватном животу (препричавали су блиски људи његовог доба) често умео да се нашали, не презајући од тога пред ким је и где је. Једном речју, у свом хумору је био слободан, аутентичан, својствен.

Бранислав Нушић
Бранислав Нушић
Бранислав Нушић је, као млад момак, био заљубљен у Милицу Терзибашић, лепу Београђанку с Топчидерског брда. Kада се Милица разболела, Нушић је одмах замолио свог доброг друга лекара да је прегледа и лечи. А овај не само да ју је излечио него ју је и завео. Милица и млади лекар убрзо су се венчали, а Нушић је страшно патио.

Међутим, ускоро је добио прилику за слатку освету. Позван је да у „Градској касини“ одржи предавање о љубави. У првом реду седели су Милица и њен супруг, бивши Нушићев друг. Био је то први пишчев сусрет с њима након венчања.

Предавање је започео конастатацијом:

– Шта је то љубав? То је трагична прича у којој извесна госпођица воли једног, а уда се за другог.

– Рекао је Нушић, а ово двоје су нагло напустили гледалиште.


Добро дошли на фејсбук страницу Свет палиндрома!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА