Мир

Мир

шумска тишина
шетња тишине; фото: pixabay

Пробао сам једном воду са извора,
Примао знање из великих дубина,
Гледао сам слике далеких светова,
Видео сам себе у њима.

Био сам сигуран да знам
Све тајне изворске језике
У бистрим и мутним сликама,
И да рибе лете са птицама
По сунцу, месецу, звездама,
И да једина права тишина
Долази из изворских шумова,
И да сам нашао мир…

Био сам сигуран у свет
Док извор није пресушио,
И сво то знање са сликама
И светове у дубину понео.

И мене би да није ми жеђ
Подигла поглед висинама,
Ка извору који напаја изворе,
Где рибе нису са птицама,
А тишина не познаје шумове,
Где мене не деле светови
И живот не траје у одразу…

Нека су рибе у дубинама!
Нека су птице на висинама!

Између нека је Мир!

Далибор Дрекић, Београд, 2017.

Зборник "Поезофија", Београд, 2019.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома

Нема коментара:

Постави коментар