На крају беше мук

На крају беше мук

фото: pixabay

У почетку беше реч! И она беше од Бога,
Затим беше галама! Она беше од људи,
Од галаме се не могаше чути ни реч са почетка,
А камоли назрети мук који чека на крају...

Учили су ме да је ћутање злато!
Да слика вреди као хиљаду речи!
Да не проговарам ако немам шта паметно да кажем!
Одрастао сам као узорак немак!
Живео у немим сликама живота!
Чувајући злато и чекајући да постанем паметан...

У школи се нисам јављао за реч!
Одговарао сам само писменим путем!
Говорили су да ми је маца појела језик!
А ја сам се бранио ћутањем!
Из школе сам изашао ћутљив као камен,
зато што нисам постао паметан...

Кроз живот сам ишао немушт!
Стидљиво сам ходао на прстима!
Ћутећи као заливен!
Да кога не бих повредио!
Да се коме не бих замерио!
Да не бих испао глуп...

Оћутао сам гурање преко реда!
И телевизору док ми је одводио децу!
Ћутећи сам оставио кућу дивљачким гласовима!
Немо сам прихватао лажи и увреде!
Иако у ћутању ни злата ни мудрости!
Оћутао сам и оно због чега би камен провриштао...

А када више нисам могао да издржим!
Доживела је ерупцију реч са почетка!
И незадрживо сам вриснуо!
Реч је убила и тишину и галаму!
У вриску сам сасвим спознао себе!
Макар за тренутак.

...У почетку беше реч. И она беше од Бога,
Затим беше галама. Она беше од људи,
На крају беше врисак, а после вриска мук,
И то беше све од мене.

Далибор Дрекић, 2011.

Зборник „Нови мостови“, Авлија, Рожаје, 2013.
Зборник „Месопотамија 2013“, Београд, 2014.
Зборник "Поезофија", Београд, 2019.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Мир

Мир

шетња тишине; фото: pixabay

Пробао сам једном воду са извора,
Примао знање из великих дубина,
Гледао сам слике далеких светова,
Видео сам себе у њима.

Био сам сигуран да знам
Све тајне изворске језике
У бистрим и мутним сликама,
И да рибе лете са птицама
По сунцу, месецу, звездама,
И да једина права тишина
Долази из изворских шумова,
И да сам нашао мир…

Био сам сигуран у свет
Док извор није пресушио,
И сво то знање са сликама
И светове у дубину понео.

И мене би да није ми жеђ
Подигла поглед висинама,
Ка извору који напаја изворе,
Где рибе нису са птицама,
А тишина не познаје шумове,
Где мене не деле светови
И живот не траје у одразу…

Нека су рибе у дубинама!
Нека су птице на висинама!

Између нека је Мир!

Далибор Дрекић, Београд, 2017.

Зборник "Поезофија", Београд, 2019.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Све нијансе великих речи

Све нијансе великих речи

Све нијансе великих речи; foto: pixabay

Нису све велике речи исте,
ни према нијанси, ни према величини.
Могу бити круте, жарке, плахе...
на корак, два, три, четири... до истине.

Велике речи су као мајке
које усмеравају своју децу.
Рађају мисли, те их воде,
свако према своме спектру,
путевима околним или пречим.

Четири су главне нијансе
у свакој истинској великој речи,
И пета за коју су многи чули,
али је није видео нико.

- Земљана нијанса велике речи
засењује тек рођено дете
И без светлости од које се расте
утемељује га у своју истину.

- Ватрена реч распаљује мисао
и њене искре распршује светом,
Да греју или пале угасле наде,
изазивају потресе и вулкане.

- Од ваздуха мисао добија крила
и прелеће велика пространства,
Завирује у све углове света
у потрази за петом нијансом.

Само у бистрој воденој ноти
мисао се може огледнути цела,
Наћи темељ, искру и свет у себи
и осетити пету нијансу:

- Највећу реч која беше на почетку
и до краја остаде у свему.

Далибор Дрекић, Београд, 2016.

Зборник "Поезофија", Београд, 2019.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

ЛЕЧНИК ЗА РЕЧНИК 

Лечник за речник

1.

У задње време

На многе теме
Из уста излазе
Чудне приказе,
Искази оболели,
Изрази оголели,
Полуделе речи –
Једна другу пречи.

Оне часне
Све су мање гласне,
А поштене
Све се ниже цене,
Све су живље
Оне дивље,
Скупа са простима
И злочестима у гостима.

Једне слажу
чим се кажу,
Друге „зини па погини“,
А није ретка
ни каква јетка
И опасна попут метка,
Док пакосно шетка 

Од ретка до ретка.

2.

Бачене су у ветар,

Па метар по метар

По граду погледе краду,

Зује као пчеле

И боду као стреле,

Узалуд се троше

И бацају у ћоше.

Глаголи уз прилоге

Освајају излоге,

Предлози у неслози,

А свезе без везе

Измешале тезе.

Именице у стројевима,

У боју са бројевима,

А покоји узвик,

Велики дрзник,

Увек псује

да се гласно чује.

Речи странци

скачу на странице,

Без пасоша

прелазе границе,

- Једна нова,

побрканих слова,

Баш нервира са папира,

Писана или зборена

- Као тиква без корена.

3.

Кад се збрда здола

Сплету чудна кола

Од страшних сложеница

И смешних реченица,

Чита се и пише

Више као клише,

А мање као знање,

Глупост се збраја

Од почетка до краја,

Од краја до почетка,

Без изузетка.

4.

По одлуци одбора,

Позвали доктора,

Не обичног,

Него вичног,

Речи да лечи

И епидемију да спречи,

Да свет без бриге

Опет чита књиге.

Лечник за речник

Одредио пречник,

Где прво погледа

Каква је озледа,

А затим тек

Пропише лек:

5.

Часне да су гласне!

Неразумљиве да су јасне!

Јетке да предају метке!

Бесне да се стесне!

Бледе да се среде!

Памети да буде за луде!

Тешке нек иду пешке!

Лаке нек постану јаке!

Оштре казне

За безобразне,

И нешто блаже лаже!

Да се посветле црње

И допуне крње!

Да се исправе криве!

А мртве да оживе!

Кад се што туђе

У језик превуче,

Обавезно да се пресвуче!

6.

Тек што поче,

речи скоче,

У чуду доктор -

Оне дају отпор:

Прва грува,

Да те Бог сачува,

Друга се нећка,

Као хоће-неће,

А већ ево треће,

По уснама шеће,

С четвртом се среће,

Пету с ума смеће,

И три тачке меће.

Једне су напете

Око запете,

Друге као мачке

Скачу испред тачке,

И сва су читања

Под знаком питања,

У мрклом мраку

Без свитања.

7.

Здрава реч села

И неће из ждрела,

А болесна смела

И као стрела,

Чим ко писне,

Она клисне

С гласне жице

Право у лице.

Крива се скрива,

Права још спава,

Тешка се смешка,

А лажна прави важна,

Оштра се напела,

Али запела

На врх језика,

Између везника.

Фразе се плазе

Чим доктора спазе,

Кроз нос беже,

Кроз зубе реже,

Ево се кезе

Са руба зуба.

Болесне штуцају

Или муцају,

А оне без стила

Добиле крила

Па се смеју и плачу,

Са зидова скачу,

Болесна слова

Чак и са крова.

8.

Неке речи

Не може да спречи,

Неке ни да нађе,

А камоли да лечи.

Ту не треба видар,

Него зидар!

Не вреди лечити,

Већ треба кречити!

И слаткоречиве

И празноречиве

И тешкоречиве –

Све су неизлечиве!

Јача је дрека

Од свакога лека!

9.

Доктор се глади

По коси и бради,

Па пише одбору,

Тражећи потпору:

Лекаре за људе,

Да лече луде!

Судије да суде

Свима који худе!

И зато се моле

Вртићи, школе

И родитељи -

Више да се труде!

Да се казне грлати

Када стану урлати!

Све да се брише

Што незналица пише!

Уз више бриге

За језик и књиге

Може да се спречи

И успешно лечи

Епидемија оболелих речи

Далибор Дрекић, 2011

Мартин Лутер Кинг Млађи; фото: pixabay

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Дан

Новогодишњи ватромет фото: pixabay

Данас је опет тај дан,

изабран да означи нешто.

Честитке онима

који га обележавају,

Дивљење онима

који га доживљавају

свакога дана…

Празник има свој дан,

Живот има хиљаде дана

Срећан дан свима

који га празнују,

Срећан живот свима

који га проживљавају

свакога дана…

Далибор Дрекић

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Агенси снега

АГЕНСИ СНЕГА

Ромори ромор -
У силама мали су
агенси снега.

Далибор Дрекић, Београд, 2010.

Агенси снега; фото: pixabay

Хаику је врста јапанске песме од три стиха (5-7-5) чија тема је најчешће природа (киго) и која садржи цезуру (киређи – после првог или другог стиха). Поред ритмичке функције, цезура има и семантичку улогу да одели два различита нивоа значења.

Поред једноставности, хаику у себи садржи и дух зена, и пантеизам хиндуизма, и мистицизам и парадокс таоизма, и саосећајност будизма, и строгост конфуцијанизма, и примитивност шинтоизма…

Историјски, хаику је настао тако што су се из јапанске песме ренге издвојила прва три стиха. Први велики хаику песник био је Мацуо Башо (1644-1694) који је у овој форми остварио велике домете исказујући кроз њу универзалне вредности.

По правилу, традиционална форма хаику песме требало би да буде написана у садашњем времену, зато што се кроз хаику изражава суштина тренутка. Стихови треба да изражавају песниково директно искуство исказани кроз описе природе или стања из човековог живота.

Уместо директног казивања емоције, оригиналну и дубоку мисао хаику песник преноси сугестивно, путем конкретне слике.

Ова врста песме обично нема наслов, велика слова и знакове интерпункције, а избегавају се икићења, улепшавања, рима, стилске фигуре попут метафоре, порећења и сл.

Прве хаику песме на српски језик превео је 1928. године Милош Црњански и окарактерисао их као „песме кратке као уздах” („Песме старог Јапана”, 1928).

Сродни чланци:

Хаику

Измет у темзи - хаику и са десна исти

Моделс ледом

Агенси снега

Ароме мора

Врба у магли

Недрои орден - хаику и са десна исти

Dewon roses - Palindromic haiku in English

Sign- Palindromic haiku in English

Хаику од сунца и љубави саткан

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Прича која се чита једнако и са десна на лево

Прича је сачињена од асиметричних палиндромних реченица, тако да цела може да се чита подједнако и са десна на лево.

Истина на разводу; фото: pixabay

Објављена је у зборнику "Најкраће приче у 2010. години", Алма, Београд, 2011. и у часопису за хумор и сатиру "Шипак", март 2012..

Истина на разводу
(Он седи лево, дете довели десно.)

А тата:

- Ниси ли ми ти мили син?

А мама:

- Ниси ли мени сине мили син?

А син Иса:

- Нисам обома син!

А тата:

- Ниси ми син???

А син Иса:

- Е, не!

А тата:

- А мамин си? па писни мама!

А мама:

- А ја, ја...

(Акне женка.)

А тата:

- О, и ти? ко те то китио?

А мама:

- А ја, ја...

(Акне женка.)

А тата:

- О, Ида, ко те то кадио?!

А мама:

- Е, једном, Адам, онде је...

А тата:

(На себе бесан.)

- Море невере пере Венером!

А мама:

- Гори ти рог!

Далибор Дрекић 2010.

„Најкраће приче у 2010. години“, библиотека "Савремена књижевност", књига 107, Алма, Београд, 2011., стр. 66. (приредио Ђорђе Оташевић)

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Како карикирање љубави вређа интелигенцију

IN VINO VERITAS

In vino veritas; фото: pixabay

Има један дан који је посвећен
гладној деци у свету.
Тога дана дебеле гузице се сликају
са мршавом децом,
а импотентне холивудске звезде
усвајају нове кућне љубимце.
Свет се тога дана преподоби
у медијској слици -
рекао би човек:
оживела јеванђеља.

Онима који се преждеравају
овај дан не значи ништа,
а онима који немају да једу,
ни овај дан не може да помогне

Има један када се многи
фолирају да воле.
Тога је дана љубав заиста на цени,
негде и са попустом.
Размењују се патетичне поруке
и честитке,
Уништавају се цветне баште
и карикирају осећања.
Тога се дана пародирају
животни промашаји.

Онима који знају да воле,
овај дан не значи ништа,
а онима који не знају,
ни овај дан не може да помогне.

И ко је уопште тај Валентин?

Далибор Дрекић

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Ако уђем у међу ока - песма и са лева и са десна иста

Песма су начињена у форми палиндромних стихова, при чему се сваки стих појединачно, као и цела песма, могу једнако читати слева и здесна. 

фото: pixabay

У песми је сачувана идентична форма стиха, тј. за разлику од израза типа "Ана воли милована" (где се при обрнутом читању мора тражити граница речи: Анаволим илов ана) сваки стих овде потпуно је симетричан са које год стране да се чита.

АКО УЂЕМ  У  МЕЂУ ОКА

АКО УЂЕМ  У  МЕЂУ ОКА

И АКО ГОРДОМ  С  МОДРОГ ОКА И

НАВРУ КАПИ  И  ИПАК УРВАН

САВ УЂЕМ  МЕЂУ ВАС

ДАЈ ИДЕЈУ  А  УЈЕДИ ЈАД

УВИТОМ  МОМ  МОТИВУ

УГУРАЈ  У  ЈАРУГУ

УЗУС И ЛАЖ  –  ЖАЛ И СУЗУ

АКО МОРАШ  ИДИ  ШАРОМ ОКА

КАПАК  У  КАПАК

И СИВ  ИЖЕЖИ  ВИС И

НАД ИСЕВАН  НАВЕСИ ДАН

САН ОД КИША  И  АШИК ДО НАС

ТРЕСНИ НАЖУТ  ТУЖАН ИНСЕРТ

ОД НАЖУТОТУЖАН ДО

Далибор Дрекић, 2004. 

Песма је објављена у зборницима "Вршалко перо", У.Љ.К.Л.УД. Леонардо, Вршац 2010. и "Поети на дар",Удружење писаца "Поета", Београд, 2011., а приказивана на страници "Нове поетике" 2011. и у оквиру манифестације "100 Thousand Poets for Change" у Новом Саду током октобра 2011. Преведена је на руски и француски језик.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »