На крају беше мук

Vreme, Raj i pakao

У почетку беше реч! И она беше од Бога,
Затим беше галама! Она беше од људи,
Од галаме се не могаше чути ни реч са почетка,
А камоли назрети мук који чека на крају...

Учили су ме да је ћутање злато!
Да слика вреди као хиљаду речи!
Да не проговарам ако немам шта паметно да кажем!
Одрастао сам као узорак немак!
Живео у немим сликама живота!
Чувајући злато и чекајући да постанем паметан...

У школи се нисам јављао за реч!
Одговарао сам само писменим путем!
Говорили су да ми је маца појела језик!
А ја сам се бранио ћутањем!
Из школе сам изашао ћутљив као камен,
зато што нисам постао паметан...

Кроз живот сам ишао немушт!
Стидљиво сам ходао на прстима!
Ћутећи као заливен!
Да кога не бих повредио!
Да се коме не бих замерио!
Да не бих испао глуп...

Оћутао сам гурање преко реда!
И телевизору док ми је одводио децу!
Ћутећи сам оставио кућу дивљачким гласовима!
Немо сам прихватао лажи и увреде!
Иако у ћутању ни злата ни мудрости!
Оћутао сам и оно због чега би камен провриштао...

А када више нисам могао да издржим!
Доживела је ерупцију реч са почетка!
И незадрживо сам вриснуо!
Реч је убила и тишину и галаму!
У вриску сам сасвим спознао себе!
Макар за тренутак.

...У почетку беше реч. И она беше од Бога,
Затим беше галама. Она беше од људи,
На крају беше врисак, а после вриска мук,
И то беше све од мене.

Далибор Дрекић 2011.


Зборник „Нови мостови“. Авлија, Рожаје, 2013.
Зборник „Месопотамија 2013“, Београд, 2014.

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Краткословљекао и на фејсбук страницама  КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Нема коментара:

Постави коментар