Приказивање постова са ознаком Детиињарије. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Детиињарије. Прикажи све постове

Божићно писмо Марка Твена ћерки

Како је ова девојчица, као и свако дете, веровала у Деда Мраза, славни писац је на себе преузео улогу “декице са поклонима” и написао јој ово писмо.

Ded Mraz, Deda Mraz
Дед Мраз; фото: pixabay
Иако је у каснијим годинама живота био познат по свом цинизму и огорченост, Марк Твену су новогодишњи празници били “слаба тачка”. Све до данас, о томе је остало да сведочи и ово писмо које је славни писац написао својој трогодишњој ћерки претварајући се да је Деда Мраз.

Марк Твен је био амерички књижевник, најпознатији као аутор авантура Тома Сојера и Хаклбери Фина, лектире која је улепшала живот генерацијама деце.

Ако је судити према писму које је од недавно доступно јавности, славни писац је нарочито близак био са својом ћерком Сузи, пише портал „Хисторибаф“. 

А како је ова девојчица, као и свако дете, веровала у Деда Мраза, славни писац је на себе преузео улогу “декице са поклонима” и написао јој ово писмо:


„Дворац Светог Николе
Месец
Божићно јутро


Драга Сузи Клеменс,


Примио сам и прочитао сва писма која су ми послале твоја мама и дадиље, а које сте им диктирале ти и твоја мала сестра. Такође сам прочитао сва писма која сте ми ви, мали људи, написали својеручно јер, иако ви не користите слова којима се служе одрасли, ви пишете знацима које разумеју сва деца свуда на свету. 

Како су све моје муштерије на месецу деца и користе искључиво таква слова, јасно ти је да сам без проблема разумео све што сте ти и твоја мала сестра написале.

Ипак, имао сам проблема да разумем писма које сте ви диктирале мами и дадиљама јер, ја сам странац и не разумем најбоље енглески језик. 

Видећеш да нисам направио ниједну грешку када су у питању поклони које сте ти и твоја сестрица наручили у својим писцима – ушао сам кроз димњак у поноћ док сте спавале и лично сам их оставио. Обе сам вас пољубио јер сте ви добра деца, лепо васпитана и однегована и спадате у најпослушније мале људе које сам икада видео.

Ипак, у писму које сте диктирале, било је неких речи које не познајем и неколико наруџбина које нисам могао да испоручим јер су нам нестале залихе. Наша последња кухиња за лутке је отишла сиромашној девојчици на Северњачи, хладној земљи изнад Великог Медведа. 

Нека ти мама покаже ту звезду, а ти можеш да кажеш: “Мала Пахуљице” (јер тако се девојчица зове) “Драго ми је да си ти добила намештај јер ти је потребан више него мени”. Тј. напиши то својим сновима, и Пахуљица ће ти одговорити. Ако само будеш одговорила, можда те не чује. Нека твоје писмо буде лако јер путује далеко, а поштарина је скупа.

У писму твоје маме било је неколико речи које нисам разумео. Да ли је писало “камион пун одеће за лутке”? Позвонићу на твоја кухињска врата око 9 сати овог јутра да проверим, али не нико не сме да ме види осим тебе. 

Када чујеш звоно, завежи Џорџу очи и пошаљи га да отвори врата. Мораш му рећи да мора да хода на врховима прстију и не говори ни реч или ће једног дана умрети.

Ти мораш да одеш до собе твоје сестрице и попнеш се на столицу или на дадиљин кревет и прислониш уво на цев која води до кухиње. Када чујеш да сам звизнуо кажи у цев: “Добродошао, Деда Мразе!”.

Онда ћу те питати да ли су наручила одећу. Ако кажеш да, занимаће ме које боје желиш да буде. Нека ти мама помогне да изабереш лепу боју јер мораш да ми кажеш сваки детаљ који желиш да добијеш. 

На крају, када будем рекао: “Збогом и срећан Божић моја мала Сузи Клеменс”, ти мораш да одговориш: 

“Збогом, добри, стари Деда Мразе и молим те кажи Пахуљици да ћу ноћас гледати у њену звезду и она мора да гледа доле на мене – бићу код западног прозора и сваке ведре вечери гледаћу ка њеној звезди и говорити: ‘Знам да је тамо неко као ја.’”

Онда мораш да до библиотеке и кажеш Џорџу да затвори сва врата осим оних излазних и сви морате да будете мирни и тихи још неколико тренутака. Отићи ћу на месец да узмем твоје ствари и за неколико тренутака ћу се спустити низ димњак и оставићу ти поклон.

Људи могу да причају ако желе све док не чујеш моје кораке у ходнику. Онда им кажи да буду тихи све док се не попнем уз димњак. Можда ме уопште нећеш ни чути – ако се то деси, слободно вирни кроз кључаоницу врата у трпезарији и у једном тренутку ћеш видети свој поклон под јелком. 

Ако оставим снег у холу, кажи Џорџу да то обрише, али не метлом него крпом. У супротном ће једном умрети. Мораш да га надгледаш како не би учинио неку глупост и изложио се опасности.

Ако оставим трагове чизама на мермеру, Џорџ не сме да их обрише. Нека остану као знак сећања на моју посету. Када год их погледаш или некоме покажеш, сетићеш се да треба да будеш добра девојчица.

Збогом за неколико минута, тј. док не дођем и зазвоним на твоја кухињска врата.

Воли те, Деда Мраз
Кога људи некада зову и “Човек са месеца”


Породична срећа Марка Твена нажалост није дуго трајала. Само неколико година након овог дирљивог писца, његова Сузи је умрла од менингитиса, а иста судбина је ускоро задесила и његову супругу као и другу ћерку Џејн.

Извор: Dnevno

Самјуел Лангхорн Клеменс (енгл. Samuel Langhorne Clemens; Флорида, 30. новембар 1835 - Рединг, 21. април 1910), познатији под књижевним псеудонимом Марк Твен (Mark Twain), био је амерички књижевник.

Један је од највећих хумориста у светској књижевности, први и највећи типично амерички књижевник. У опсежном делу остварио је широку лествицу осећаја и мисли, од пуне животне радости до потпуне безнадности.

Његови романи укључују „Доживљаји Тома Сојера“ (1876) и његов наставак, „Доживљаји Хаклберија Фина“ (1884), од којих се последњи често назива „Велики амерички роман“. Написао је роман „Краљевић и просјак“ (1882), Јенки на двору краља Артура (1889) и Тајанствени странац (1906), а са Чарлсом Дадлијем Ворнером написао је Позлаћено доба: Прича о данашњици (1873).

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Лечник за речник

ЛЕЧНИК ЗА РЕЧНИК 

Lečnik za rečnik
Лечник за речник

1.

У задње време
На многе теме
Из уста излазе
Чудне приказе,
Искази оболели,
Изрази оголели,
Полуделе речи –
Једна другу пречи.

Оне часне
Све су мање гласне,
А поштене
Све се ниже цене,
Све су живље
Оне дивље,
Скупа са простима
И злочестима у гостима.

Једне слажу
чим се кажу,
Друге „зини па погини“,
А није ретка
ни каква јетка
И опасна попут метка,
Док пакосно шетка 
Од ретка до ретка.

2.

Бачене су у ветар,
Па метар по метар
По граду погледе краду,
Зује као пчеле
И боду као стреле,
Узалуд се троше
И бацају у ћоше.

Глаголи уз прилоге
Освајају излоге,
Предлози у неслози,
А свезе без везе
Измешале тезе.

Именице у стројевима,
У боју са бројевима,
А покоји узвик,
Велики дрзник,
Увек псује
да се гласно чује.

Речи странци
скачу на странице,
Без пасоша
прелазе границе,
- Једна нова,
побрканих слова,
Баш нервира са папира,
Писана или зборена
- Као тиква без корена.

3.

Кад се збрда здола
Сплету чудна кола
Од страшних сложеница
И смешних реченица,
Чита се и пише
Више као клише,
А мање као знање,

Глупост се збраја
Од почетка до краја,
Од краја до почетка,
Без изузетка.

4.

По одлуци одбора,
Позвали доктора,
Не обичног,
Него вичног,
Речи да лечи
И епидемију да спречи,
Да свет без бриге
Опет чита књиге.

Лечник за речник
Одредио пречник,
Где прво погледа
Каква је озледа,
А затим тек
Пропише лек:

5.

Часне да су гласне!
Неразумљиве да су јасне!
Јетке да предају метке!
Бесне да се стесне!
Бледе да се среде!
Памети да буде за луде!

Тешке нек иду пешке!
Лаке нек постану јаке!
Оштре казне
За безобразне,
И нешто блаже лаже!

Да се посветле црње
И допуне крње!
Да се исправе криве!
А мртве да оживе!
Кад се што туђе
У језик превуче,
Обавезно да се пресвуче!

6.

Тек што поче,
речи скоче,
У чуду доктор -
Оне дају отпор:

Прва грува,
Да те Бог сачува,
Друга се нећка,
Као хоће-неће,

А већ ево треће,
По уснама шеће,
С четвртом се среће,
Пету с ума смеће,
И три тачке меће.

Једне су напете
Око запете,
Друге као мачке
Скачу испред тачке,
И сва су читања
Под знаком питања,
У мрклом мраку
Без свитања.

7.

Здрава реч села
И неће из ждрела,
А болесна смела
И као стрела,
Чим ко писне,
Она клисне
С гласне жице
Право у лице.

Крива се скрива,
Права још спава,
Тешка се смешка,
А лажна прави важна,
Оштра се напела,
Али запела
На врх језика,
Између везника.

Фразе се плазе
Чим доктора спазе,
Кроз нос беже,
Кроз зубе реже,
Ево се кезе
Са руба зуба.

Болесне штуцају
Или муцају,
А оне без стила
Добиле крила
Па се смеју и плачу,
Са зидова скачу,
Болесна слова
Чак и са крова.

8.

Неке речи
Не може да спречи,
Неке ни да нађе,
А камоли да лечи.

Ту не треба видар,
Него зидар!
Не вреди лечити,
Већ треба кречити!
И слаткоречиве
И празноречиве
И тешкоречиве –
Све су неизлечиве!
Јача је дрека
Од свакога лека!

9.

Доктор се глади
По коси и бради,
Па пише одбору,
Тражећи потпору:

Лекаре за људе,
Да лече луде!
Судије да суде
Свима који худе!
И зато се моле
Вртићи, школе
И родитељи -
Више да се труде!

Да се казне грлати
Када стану урлати!
Све да се брише
Што незналица пише!

Уз више бриге
За језик и књиге
Може да се спречи
И успешно лечи
Епидемија оболелих речи
Далибор Дрекић, 2011

Martin Luther King Jr
Мартин Лутер Кинг Млађи; фото: pixabay

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Да комшији роди трешња

Наш комшија није човек најпожељније нарави, али има одличан интернет и најукусније трешње у крају. 


Fatty Felix and the Flipp Boys in the Orchard
Fatty Felix and the Flipp Boys in the Orchard (Walt McDougall, 1902.); фото: Википедија

Многи се куну да у животу нису пробали боље трешње, нити видели бржи интернет од његовог.

Велика је мистерија о каквој се то сорти трешње ради, када је укуснија и од оних са пијаце и од оних из продавнице. 

Може бити да је због тога он јако љубоморно чува и увек је спреман да пусти своју чудну нарав на свакога ко се дрзне на њу испети. 

Захваљујући том дрвету и високој огради која га окружује, нека од деце из краја израсла су у врхунске планинаре.

Срећом по све нас, комшија је страствени риболовац, какав се ретко среће. 

Он много воли да пеца на оближњем каналу и увек са собом носи и своју незгодну нарав. 

За то време његова велика трешња пожели се друштва и украде децу свим околним парковима и игралиштима. 

Чим се изјутра зачује звук његовог старог мотоцикла, прекидају се све игре и ројеви деце почну да се скупљају око дрвета.

Дружење на трешњи и око трешње траје све док Маја, која живи поред канала, не јави да су се риболовац и његова нарав упутили кући. 

После њеног позива се, као по комади, уклањају сви трагови дружења са трешњом, комшијино двориште опусти, а оближњи паркови и игралишта опет оживе.

А ако Маја којим случајем закаже и не јави... е, онда на сцену ступа бучна комшијина нарав. 

Она је спремна да за децом скаче по зградама, да се одбија од зидова, да одзвања по улазима, а чак и да улази кроз прозор у станове. 

Због те напасти многе су уши извучене и многе батине поломљене.

Иако комшија баш претерано и не воли децу, многа ће да кажу како им је он најбољи провајдер у крају. 

Откако је околне зграде обасуо својим јаким вајерлес сигналом, друштвене мреже су веома процветале, а оближњи паркови и игралишта опет су опустели.

Изгледа да му до интернета није стало као до трешње, па се и не труди да га заштити којекаквим замршеним шифрама. 

Додуше, неколико пута се пожалио како му сигнал није на очекиваном нивоу, али његова бесна нарав до сада још никога због тога није појурила.

И тако... наш комшија и његова нарав саставни су део наших живота више него што могу и да замисле... 

Захваљујући њима ми се у крају много боље дружимо, и сезонски – када им укусна трешња роди, и виртуелно – када пусте јак вајерлес сигнал. 

Једино што оближњи паркови и игралишта због тога повремено остану сасвим пусти.

Сви у крају се искрено молимо да нашем комшији никад не досади ни интернет, ни пецање, као и да му сваке године богато роди трешња. 

Он и не зна колико га сви много волимо, а најтужније од свега је што не би био срећан када би сазнао зашто.


Далибор Дрекић, 2013.

Зборник: „Хиландар - Најкраће приче 2013“, 
Библиотека „Савремена књижевност“, књига 155, 
„Алма“, Београд 2013.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Покемони палиндроми

Покемон (на јапанском ポケモン, на енглеском Pokemon) је мултимилионска Нинтендова франшиза коју је створио Сатоши Тајири 1995. године. 


Покемони
Покемони

Из првобитних гејмбој видео-игара настале су Покемон анимиране серије, манга стрипови, играчке, књиге и многи други медији.

Ријеч покемон је скраћеница од јапанске изворне ријечи ポケットモンスター Poketto Monsutā (‘’Pocket monsters’’ на енглеском или ''Џепна чудовишта'' на српском), те је као таква веома честа у Јапану. 

У почетку Нинтендо је дословно превео Poketto Monsutā и, заиста, видео-игра "Pocket Monsters" убрзо је настала исте 1995. године. 

1996. године долази до сукоба у Нинтенду што доводи до промјене имена из ‘’Pocket Monsters’’ у "Pokémon".

У енглеском језику ријеч ПОКЕМОН користи се и за једнину и за множину. У српском језику једнина гласи ПОКЕМОН, а множина ПОКЕМОНИ.

Број покемона, од првобитних 150, данас достиже завидну бројку од 644 покемона. 

Да ли случајно или не, међу овом фасцинантном бројком налазе се и четири покемона чија су имена палиндромна. 

То су: Alomomola, Girafarig, Ho-Oh и Eevee.

Alomomola (на јапанском: ママンボウ Mamanbou)  


палиндром је настао комбинацијом ријечи Mola mola, што је научни назив за океанску рибу sunfish, и ријечи mom (мама), што упућује на њену заштитничку улогу у Покемону. 

Помало подсјећа и на ријеч aloha, што на хавајском значи љубав, због свог облика срца и пребивалишта у тропским крајевима, као што су Хаваји.

Girafarig (јапански: キリンリキ Kirinriki)


палиндром је настао од ријечи жирафа (енгл. giraffe). Палиндром се односи на његову првобитну оригиналну појаву, у којој је имао двије идентичне главе које су се налазиле на супротним дијеловима тијела, гдје је једна била на мјесту репа.

Eevее (јап. イーブイ Eievui) 


палиндром је настао од прва два слова ријечи evolution, од изговора слова Е и V.

Ho-Oh (јапански: ホウオウ Houou), 


такође је палиндром, настао као алтернатива транскрипције ријечи鳳凰 Hōō (феникс), а нарочито упућује на кинеског феникса Fenghuang. Оu у јапанском Houou, такође, може упућивати на皇 ō (цар) или 王 ō (краљ).

Занимљиво је и то да су два лика Arbok и Ekans добила име тако што се ријечи читају уназад. 

Арбок је настао од ријечи cobra (кобра), али тако да се спелује са к умјесто са ц. 

Исто је и са именом Еканс, које се добије када се уназад прочита ријеч snake (змија).

Сања Бајић


Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома
Прочитајте више »