Руске пословице

Руски фолклор богат је народним умотворинама, које су чак и у нашем народу преведене, прихваћене и цитиране још од Вука. Ми вам издвајамо 33 најинтересантније:

Нова сказка (Николај Богданов-Белски, 1891); фото: Википедија

1. Kо се боји несреће, неће видети ни срећу.

2. Без корења ни пелин не расте.

3. Висина културе одређује се односом према жени.

4. Никад не бацај блато у бунар из кога си некад пио.

5. Дај језику слободу, па ће рећи и оно што не зна.

6. Учи добре ствари, лоше се уче саме од себе.

7. Није пријатељ онај који те медом маже, већ онај који ти истину у очи каже.

8. Kо се одвећ боји смрти, покојник је међу живима.

9. Лаж је као ситан новац: с њим се не може дуго живети.

10. Ако хоћеш – и на планину ћеш скочити, ако нећеш – ни с брда нећеш сићи.

11. Што срце не уочи, то не виде ни очи.

12. Неке су љубави као снег: брзо се отопе и претворе у блато.

13. Девојке мисле на брак, удате мисле на љубав.

14. На смелога пас лаје, а плашљивога уједа.

15. Ласкавац под речима – као змија под цвећем.

16. Савест је као комшија: што си с њим већи пријатељ, то боље.

17. Kоје на положај дошао као лисица, тај ће се на њему понашати као вук.

18. Не заборави земљу у којој ти је пупак резан.

19. И на сунцу има мрља.И на бисеру има огреботина.

20. Душом измери, умом провери, а тек онда веруј.

21. Боље је и недорећи, него превише рећи.

22. Хоћу је пола од могу.

23. Нужда не зна за закон, она кроз њега корача.

24. Лепа реч је човеку као киша у време суше.

25. Најбоље путује онај који зна кад треба да се врати.

26. Мудар нема довољно ушију, а глупоме и један језик превише.

27. На кривом се путу не види напред.

28. Од једног дрвета и икона и лопата.

29. Похлепном човеку и у гробу је тесно.

30. Реч није стрела, него страшнија од стреле.

31. Тешко је загрејати собу обећаним дрвима.

32. Срећа је као грозница: кога хоће, тога спопадне.

33. Што родитељима слети с језика, то детету долази на језик.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Народне пословице - Мудре мисли народа

Пословице су једноставне, мудре изреке са моралном поуком који преносе неку искуствену поруку или размишљање које је настало као плод народног искуства из више сличних ситуација. 

Народне пословице; фото: pixabay/Stine86Engel

Вук Стефановић Караџић који је сакупио српске народне умотворине и делимично их објавио, пословице је називао тајним говором, јер треба бити мудар да би се до правог њеног значења дошло.

Ево неких народних умотворина и њихових значења:

Ако је кратак дан, дуга је година. 

(Оно што не можеш да завршиш данас, завршићеш други пут)

Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.

Више је дана него кобасица. 

(Треба бити штедљив и обазрив приликом трошења, не треба све појести за један дан)

Добра ријеч не кошта много. 

(Kад год си у прилици упути некоме лепу реч, јер она не кошта много, па чак и да не помогне, нећеш остати оштећен)

Ако хоћеш да знаш какав је неко, дај му штап у руке 

(Човек се најбоље и најверније приказује у раду и власти)

Ето поља а ето и коња. 

(Најчешће се каже када неко жели да се такмичи са неким)

Жена мужа носи на лицу, а муж жену на кошуљи. 

(Ако је муж добар жени, она ће бити задовољна и весела, а ако је жена мужу добра, он ће увек имати лепу и чисту кошуљу)

Испеци, па реци. 

(Размисли прво шта ћеш рећи, па тек онда кажи)

Јачега капом, а нејачега шаком. 

(Пред јачим треба скинути капу, а са неким ко није јачи, можеш се и бранити)

Пошто купио по то и продао. 

(Kако сам чуо тако ти и кажем)

Рачваст колац у земљу не иде. 

(Тамо где има неслоге, нема напретка)

Свака земља по једног јунака храни. 

(Јунак се нађе увек кад затреба)

Терао лисицу, ишћерао курјака. 

(Kад ко гледајући да се избави мањега зла удари на веће)

Храни псето да те уједе. 

(Kад ко коме учини добро, па му се врати злом)

У лажи су кратке ноге. 

(Брзо ће се ухватити у лажи неко ко воли да лаже)

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Животна лекција о давању и дељењу

Један је Арапин у свом тестаменту одредио да се, после његове смрти, његових 17 камила подели између његова три сина.

Бедуински логор; или Арапи бедуини (Џон Фредерик Луис); фото: Википедија

Од 17 камила најстарији син је требало да наследи половину, млађи трећину а најмлађи деветину од тог броја.

Када је дошло време за извршење тестамента, браћа нису могла да спроведу поделу имања јер је број 17 недељив. Зато су се за помоћ обратили хоџи.

Хоџа је размишљао, рачунао и тада учинио следеће: узео је једну своју камилу и додао је на оних 17 камила. Тако је сада имао 18 камила на броју, па је овако браћи разделио камиле:

Најстарији син добио је половину од 18 камила, дакле 9.

Другом сину доделио је трећину од 18, то јест 6 камила, а најмлађем деветину од 18 камила, дакле 2 камиле.

9+6+2=17 То је укупно 17 камила.

Када је завршио расподелу, узео је своју камилу и отишао кући!

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Како се обогатити на рачун банкара

Спопао ме скоро један банкар са понудама кредита, осигурања и других чуда. Убеђивао ме је да новцем из његове банке могу да побољшам свој живот и добро да профитирам од посла којим се бавим.

Богати сендвич

Пошто никако другачије нисам могао да га се решим, почео сам да му причам о уметности и животу. 

Слушао ме је таман толико колико му је пословна етика налагала, а онда се унервозио и просуо чувену банкарску мудрост: „Могао бих ја вас још дуго да слушам, али мени је време новац.“.

Притом је, наравно, погледао на сат да нам обојици потврди своју животну истину. Погледао сам и ја на његов сат, тек да видим то монетарно време. И имао сам шта да видим…

Време на његовом сату не тече, него расте, бројке не откуцавају минуте, него граме. А поврх свега ме је запрепастило то што оно не откуцава овде са њим, него у безбедном трезору његове банке.

На тренутак сам се осетио као ситни лопов који човеку краде његове драгоцености, али је убрзо прорадио инат.

А шта је са мојим временом? - упитао сам. Ви сте изгубили неки грам, а ја минуте проведене са људима и речима.

Него, вратите се ви у свој трезор и добро се урадите са пар грама камате од неког несрећника. 

Ја сам се навукао на људе и речи па ћу тако и овога јутра да се урадим неким пријатним ћаскањем. А ако бог да осмеха и инспирације, доћи ће и до екстазе.

На растанку сам му се извинио због крађе и понудио да му надокнадим тих неколико грама. Није хтео да ми каже колико дуго смо седели, а ја нисам знао, зато што не носим сат.

Захвалио сам му се на надахнућу за ову малу причу о животима и вратио сам се назад у своје време.

Далибор Дрекић, 2014.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »