Претражите

Навијање фудбала

Били смо у кладионици да нешто зарадимо, а сада идемо на дерби да мало навијамо. Ако је спорт само игра, кладионице му дођу као забавни парк.


Београдски дерби

Наши су играчи скромни и лепо васпитани. За једнога нисмо ни приметили да је кажњен са шест утакмица неиграња. Многи су га се сетили тек пошто су га камере снимиле у крупном плану на трибинама. А и ко би памтио стотине лица и имена оних који су у скорије време прошли кроз први тим.

Клуб нам је на мукама у спајању младости и искуства, јер је младост обично премлада а искуство преискусно. Некад су најбоље играче слали само у западне лиге, а сада, због отварања нових тржишта сарађују и са земљама трећег света. Није чудо што се непрестано врте у круг када сваке сезоне крећу од нуле..

Обећали су да ће и данас оставити срце на терену, и већ средином другог полувремена, не само да су оставили срце, већ су и испустили душу. Ако су лопте округле а беже од мреже, мора да копачке имају какве ћошкове. А да су били мало храбрији, не би им се десило све чега су се плашили. Зато што на свакој утакмици попасу трава нам је добро одржавана. Учили су их да прихватају пораз, а они отворили прихватилиште.

Пошто нису видели забаву због које су дошли, навијачи су почели да се забављају ломљењем столица на трибинама.

Један делија са севера толико воли звезду да је сунчањем са тракама на телу добио црвено-беле нијансе. Невоље су наступиле када је крајем утакмице боја почела да се мења у црну..

Ипак смо ми спортска нација, па се и овога пута навијачки дух пренео на улице. А органи реда воле неред и једва су дочекали да и они дају свој допринос вечерашњем спектаклу. Најгоре су прошли навијачи који су показали муда, дајући тако полицији идеју за шта да их окачи. До сада нисам имао посла с полицијом, зато што избегавам криминалце, а и не дам да ме гази ко како стигне, мора да се зна неки ред.

Представници клуба су се опет вадили на прво коло, на бацање кучића и мачића у воду. Јесте да је прво коло, али обичај да се први мачићи у воду бацају могла је да смисли само нека џукела.

У управи више нема места за велике грешке - и оне мале би се тешко угурале. На који год проблем крену да ставе тачку, увек, по српски, испадну три. Када би схватили да слика говори више од хиљаду речи, давали би само писана саопштења. Како је фудбал менаџерски спорт, а менаџери су једини трговци људима које полиција не хапси, изјаве фигура из управе и не треба узимати за озбиљно.

Били смо на Маракани да гледамо дерби, а сада идемо кући да гледамо фудбал.

Далибор Дрекић, Београд, август 2010.
Зборник „Куће у ваздуху“, Алма, Београд, 2010.
Зборник „Вршачко перо 2010.“


Добро дошли на фејсбук страницу Сатирање!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Врба у магли

ВРБА У МАГЛИ

Далибор Дрекић, Београд, 2013.
Белег Београд: Најлепша остварења са конкурса за фантастични и научнофантастични хаику „Врба на калдрми“ 2013.

Украј у јаркУ
Амалгам у магламА
Увио ивУ

Украј у јаркУ

Хаику је врста јапанске песме од три стиха (5-7-5) чија тема је најчешће природа (киго) и која садржи цезуру (киређи – после првог или другог стиха). Поред ритмичке функције, цезура има и семантичку улогу да одели два различита нивоа значења. Поред једноставности, хаику у себи садржи и дух зена, и пантеизам хиндуизма, и мистицизам и парадокс таоизма, и саосећајност будизма, и строгост конфуцијанизма, и примитивност шинтоизма…

Историјски, хаику је настао тако што су се из јапанске песме ренге издвојила прва три стиха. Први велики хаику песник био је Мацуо Башо (1644-1694) који је у овој форми остварио велике домете исказујући кроз њу универзалне вредности.

По правилу, традиционална форма хаику песме требало би да буде написана у садашњем времену, зато што се кроз хаику изражава суштина тренутка. Стихови треба да изражавају песниково директно искуство исказани кроз описе природе или стања из човековог живота. Уместо директног казивања емоције, оригиналну и дубоку мисао хаику песник преноси сугестивно, путем конкретне слике.

Ова врста песме обично нема наслов, велика слова и знакове интерпункције, а избегавају се икићења, улепшавања, рима, стилске фигуре попут метафоре, порећења и сл.

Прве хаику песме на српски језик превео је 1928. године Милош Црњански и окарактерисао их као „песме кратке као уздах” („Песме старог Јапана”, 1928)
Сродни чланци:

Агенси снега
Ароме мора
Врба у магли

Добро дошли на фејсбук страницу Свет палиндрома!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Петар Кочић - Тежак


Своју патетично-лирски интонирану цртицу "Тежак" Кочић је објавио у првом броју бањалучке Отаџбине, I/1907. и због ње одмах дошао у сукоб с властима. Лист је био заплијењен, а Кочић неколико мјесеци касније изведен пред суд и осуђен. "У том чланку, вели се поред осталог у пресуди Окружног суда у Бањој Луци за Кочића и В. Кондића, одговорног уредника, настојали су (они) раздраживати пучанство на презирање и мржњу против државне управе ових подручја и земаља". Суд је прогласио ту кривицу као "велики погибељчина" и осудио Кочића и његовог друга на затворску казну. (Види о томе: Петар Кочић, Документарна грађа, Сарајево, 1967, стр 203-212)

Казна коју је поднио није спријечила Кочића да текст "Тежака" касније инкорпорира у један свој саборски говор и прочита га у оквиру расправе о буџету 1910. године (Види о томе говор под насловом "Критика аустријске управе у Босни" у III књизи овог издања).

Srbski seljak

Болујем и копним у грком чемеру и немаштини љутој откад знам за се. Болан сам, преболан, брате си мој слатки и медено љето моје, а онако посигурно не знам шта ми је, шта ме боли. Само ошјећам да је бољка моја велика, и бог драги зна има ли јој лијека и илаџа. Снага ми је сва утрнула и вредовна, а душа празна, сува и исцијеђена ко исцијеђени лимун са мора.

Радим и мучим се ко тешки покајник од ране зоре до мрклог мрака; са звијездом, што но веле, падам, са звијездом устајем.

У прољеће, гавељајући, гладан и сувотан, по врлетима за плугом и натапајући сваку бразду сузом и знојем, молим се добром и премилосном богу за род и берићет. Преко љета ми се окрави смрзнута душа, и ја дркћем и стрепим ко јасиково лишће над њивама својим, а под јесен, кад све срадим у зноју и у суво згрнем, немилосно навали и ала и врана на труд мој и крваву муку моју. Душа ми тада процмили – процмили ко гуја у процијепу, пред очима ми нешто замагли, и у ушима зазуји. Али, док се обазрем на своју гладну и голу максумчад, тргнем се, снага ми обамре и само узданем проклињући живот свој, матер своју и утробу њезину грешну…

Тако трајем живот и дане, и трајаћу до мотике, каква је права под овом новом управом и суданијом.

У стари земан, за турског суда и турске, да кажемо, суданије, могло се некако живкарити и прометати. Боже ми прости, и бог је боље давао. Берићета је било у свачем… свачег је било у изобиљу! Свијет је био асли пунијег и ситијег срца. Ага је остављо, царевина није прегонила ни сваку брезпослицу узбијала. Било је за нас, да рекнемо, тежаке и праве веће. Ако је ђекад тежаку и било криво у чаршији и на суду, било је криво и чаршилији на селу и планини, ђе косовица суди, па се то некако испорављало и везало једно с другим…

Кажем ти, рођено моје, могло се лијепо живкарити и деверати, а откад заступи ова проклета и црна укопација, налет је било, све нас у црно зави. Бијели некакви људи у црној ођећи и црним шкрљацима размиљеше се као мрави по земљи нашој и отроваше нам и земљу и живот… Љетина нам поче издавати, сермија пропадати, а у људе уђе некакво проклетство и невјерлук.

Аге нам се и бези пропише, и прозлише, царевина удари тешке намете, а попови накривише наеро камилавке и ударише устрану… од народа. И вјера нам посрну.

Замрзну свијет сам на се. Све ти је то оштро, набусито; ниђе меке ни слатке ријечи. И љубав се и оно лијепо поштење старинско забаци, изгуби ко да га никад није ни било…

Сваком је докундисала ова црна укопација и црна суданија. Свак се диже, свак тражи неку праву: и поп и калуђер, и бег и ага, и газда и заначија, а царевина, сапреле је муке наше на страшном суду, сваком понешто додаје и пружа. Само ми, тежаци, заборављени и забачени, венемо, трунемо и у мукама издишемо. И ми смо се поимали да устанемо, да зајаучемо, али нас увијек изда снага и језик нам се поткрати, и над нами се јопет склопи црни мрак и мук. Злоба нас је изјела, немаштина сатрла, голема неправда убила, па куњамо ко метиљава марва. Слаби смо, немоћни смо, неумјетни смо.

За турске суданије било је у нас и паметни људи слободна срца. Многи су пашама и везирима на диван излазили и умјели су мудро и слободно еглендисати. Кад заступи Устрија, ми се асли престрависмо и разбисмо ко крдо оваца кад га курјаци погнају. Изгубисмо срце, а изгубисмо и памет. Језик нам се завеза, па не умијемо ни двије унакрст пробешједити. Људи који су некада с пашама и везирима водили мудре и дубоке еглене, данас тим људима застаје ријеч у грлу кад почну бешједити доље у суду с оним голобрадим вузлетом, на коме све трепти и цепти од грдног швапског витмилука и роспилука.

Суди ми, кажем ја, по правди божјој и људској. – Не суди се, вели, у нашег цара по правди већ по палиграпу. Кад би он судио по правди, не би толике стотине година владао над деветнаест милета и седам, осам вјера и закона! – На те бешједе мени се језик завеже, па ни макац. Видим, истину говори, и онако је, друкчије не мере бити.

Тако ти је то и на суду и на путу. Одасвуд нас бије мраз и лед, и ми венемо и пропадамо ко позни ушјеви од студени. Слијепи смо код очију, луди и блентави код памети, а оковани без синџира.

Шта да ти, брате си мој слатки и медено љето моје, дуљим и набрајам! Толико ти још кажем да је наше тежачко живљење само једна, што но веле, дуга тужбалица јада и чемера, патње сиње и невоље љуте.


Сродни чланци:

Петар Кочић - Кмети
Петар Кочић – Тежак
Петар Кочић - Јајце


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.
Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Коцка, пиће и жене



Наш угледни писац романа, драма, приповедака и есеја не само да је био добар комедиограф у својим делима, већ је и у приватном животу (препричавали су блиски људи његовог доба) често умео да се нашали, не презајући од тога пред ким је и где је. Једном речју, у свом хумору је био слободан, аутентичан, својствен.

Бранислав Нушић - Аутобиографија

Kада је просио Даринку Ђорђевић, конзулову ћерку, Нушић јој је поставио услов. Жениће се, али да му дозволи да задржи макар један свој порок – коцку, пиће или жене. Па нек бира.

Мудра је тада била млада Даринка. Ако би изабрала коцку, отишла би кућа. Да изабере пиће, уз кућу оде и здравље. Најбоље је, мислила је она, да га пусти да јури жене.

Чим је потписала да је сагласна с тим, венчали су се у манастиру код Битоља.

Ипак, своју Аутобиографију Нушић је завршио речима да после женидбе човек и нема аутобиографије.

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома


Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Љубавни троугао


По томе како је гледала на ствар, знао сам да се спрема да узме ствар у своје руке. Ако се супротности привлаче, ја сам високо моралан човек.

Љубав

Али срећа је била курата, тачније, био је то срећко: „згодна женска, плус незгодан мушкарац, једнако - невоља“. Њен драги је био подземљак, малограђанин и велесељачина, импулсиван као мобилни на ромингу. Да гледам са његове тачке гледишта, ставио бих тачку на гледиште.

Љубавни троугао није ништа друго до три бића сатерана у угао, од којих једно мора да доживи нокаут. Покушао сам да се дозовем памети, али ме је издао глас. 

Пружио сам му прст, он зграбио руку, а затим и штап. А ко се штапа лати, попије батине - била је то кугла у вугла. 

Није ме бринуло што ми се лоше пише, пошто знам добро да бришем. Човек који не зна за пораз, напросто је обична незналица.

Зато што се све добро завршило, сада ми је зло и наопако. Најтежи тренуци доносе избор између две могућности: или ћеш да се сабереш, или ћеш да се одузмеш. А пошто је ракија наш бренди, нисам се дуго двоумио. 

Сео сам да напишем песму, а испала је прича. Срећом, не волим риму.

Далибор Дрекић, 2010.
Зборник „Куће у ваздуху“, Алма, Београд, 2010.

Добро дошли на фејсбук страницу Сатирање!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Жеља


Силуете

Већ месецима је молим да ми легне,
Намештам се свакако, не би ли ми села,
Гледам је како леже и седа другима,
а мене заобилази као да не постојим.
Месецима већ само на њу мислим,
не излазим из собе и чекам да ми дође
Знам да неће бити моја сваког дана,
али једном месечно мораће да легне
моја плата.

Далибор Дрекић
Београд, новембар 2012.


Добро дошли на фејсбук страницу Сатирање!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Панама палиндром - Историја Панамског канала у сажетку


Панамски канал је уз Суецки канал једна од најважнијих поморских артерија света. Саграђен је 1913. године и представља један од највећих и најтежих грађевинских пројеката икада изведених. Упоредо са каналом рађен је још један велики подухват - Панама палиндром. Један од најбољих и најпознатијих палиндрома на енглеском језику „A man, a plan, a canal: Panama!“ („Човек, план, канал – Панама!“) представља историју Панамског канала дату у сажетку. Овај палиндром има веома дуг и занимљив развој од кратког израза до остварења великог обима.

A man, a plan, a canal; Panama
A man, a plan, a canal; Panama
Да подсетимо, Панамски канал је уз Суецки канал једна од најважнијих поморских артерија света. Саграђен је 10. октобра 1913. године и представља један од највећих и најтежих грађевинских пројеката икада изведених. Имао је огроман утицај на поморски саобраћај између два океана. Као најкраћи морски пут између Тихог и Атлантског океана, овај канал прокопан је на панамској превлаци у Средњој Америци. Дуг је 82 км, а због кривудавог облика Панаме, Атлантски океан је на северној, а Тихи океан на јужној страни канала, што је супротно од уобичајене оријентације ових океана према Америчком континенту. На најужем месту је широк 91,5 м, а на најширем 350 м. Дубина износи 13,7 м.

Иако је први пут објављен у новембру 1948. у књизи „Notes and Queries“ Енглеза Лејха Мерсера. Џејмс Падер сматра да је Панам палиндром много старијег датума. Мерсер га је наводно написао или у част Фердинанда де Лесепса, човека који је започео изградњу, или у част Теодора Рузвелта, великог заговорника изградње.

A man, a plan, a canal; Panama

Али да видимо како је напредовало грађење овог чувеног палиндрома:

Најпре  је Роџер Ејнџел у канал ставио пса и тако добио:

„A dog, a plan, a canal: pagoda!“ („Пас, план, канал: пагода!“). 

Затим је Џим Сакс 1983. године у канал ставио мачку:

„A man, a plan, a cat, a canal; Panama?“ („Човек, план, мачка, канал; Панама?“).

Непознати аутор потом је додао зуб („cam“), бика („yak“) и врсту поврћа („yam“):

„A man, a plan, a cam, a yak, a yam, a canal – Panama!“ („Човек, план, зуб, јак, јам, канал – Панама!“).

Исте године Гај Џејкобсон бацио је у канал шунку (ham) и шешир (hat):

„A man, a plan, a cat, a ham, a yak, a yam, a hat, a canal - Panama!“ („Човек, план, мачка, шунка, јак, јам, шешир, канал – Панама!“),

-Са шунком и шеширом завршава се историја кратког, а почиње историја дугог „Панама“ палиндрома.

Амерички информатичар Гај Стил Џуниор  је 1984. године уз помоћ рачунара саставио „Панама палиндром“ од 49 речи:

„A man, a plan, a canoe, pasta, heros, rajahs, a coloratura, maps, snipe, percale, macaroni, a gag, a banana bag, a tan, a tag, a banana bag again (or a camel), a crepe, pins, Spam, a rut, a Rolo, cash, a jar, sore hats, a peon, a canal -- Panama .“.

Ден Хој је исте године, такође помоћу рачунара и Униксовог речника начинио састав од 540 речи. Због мањкавости у рачунарском бирању речи и недовољног богатства Униксовог речника, текст је и смисаоно и граматички проблематичан.

Овим изразом насловила је једну од својих песама група „The Fall of Troy“ на албуму „Манипулатор“ из 2007. године.


Колико дуго је трајала градња Панамског канала, још дуже је трајала градња Панама палиндрома. У овом тренутку канал је још увек дужи од палиндрома, али ако се настави са градњом, израз ми могао ускоро и да надмаши његову дужину.

Далибор Дрекић

Добро дошли на фејсбук страницу Свет палиндрома!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Петар Кочић - Кмети


Ову своју пјесму у прози Кочић је објавио у новопокренутом листу Ошаџбина у Сарајеву, 1/1911, а затим је прештампана и у календару Вардар за 1912. годину.

serbie-carte-photo-beau-cliche-attelage-labour
Српски сељак на њиви
Узаман су надања, јалова су и празна очекивања наша, видимо ми. Вијекови пролазе, цареви се на Босни мијењају, а ми, проклетници и мученици, једнако робујемо и кметујемо. Чврсти у вјери и драгим обичајима својијех пређа, везани љубављу и гробовима отаца за родну земљу, ми, гладни и сувотни, преврћући изнемогло тешке бразде, работујемо за сите и богате. Тежак је, претежак живот наш! Душа је наша изубијана и изуједана, руке клонуле од вјековног давања и снага малаксала под теретом дугог кметовања и робовања. Под бременом љутијех недаћа ми посрћемо као у бунилу кроз овај пусти и грки живот. Ми свијетла дана немамо, ми мирне ноћи немамо!

Стани, путниче и намјерниче, и погледај пусте равни и брежуљке, погледај њиве ове плодне и житородне: годинама и годинама, вијековима и вијековима натапаху их пређи наши крвљу и знојем. И ми их натапамо и у зноју лица свога вадимо из земљине утробе плод и род да га послије, без милости и по закону, разграби и ала и врана. Сатрвени радом, сломљени тешком жалошћу за разграбљеном муком својом, понижени до скота, ми, поруга и срамота земље своје, падамо у црну чамотињу и немоћ. Ми свијетла дана немамо, ми мирне ноћи немамо!

И оне горске звијери имају гдје мирно склонити главу, а ми, убоги, немамо сигурна станишта и стојбине. Итри ловци с пушкама у руци прогоне горске звијери, а нас људи с царскијем законом у руци гоне с кућишта предака нашијех. Ми смо ти, што но веле, незаробљено робље једно: код куће а без куће, код земље а без земље, код постојбине а без постојбине. Ми свијетла дана немамо, ми мирне ноћи немамо!

Прислушај, путниче и намјерниче из далеке земље, туговања наша, и објави и огласи на све стране свијета, нека знаде све седам царевина црну муку нашу и црни живот. Ми свијетла дана немамо, ми мирне ноћи немамо!


Сродни чланци:

Петар Кочић - Кмети
Петар Кочић – Тежак
Петар Кочић - Јајце


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.


Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Прве речи које је човек упутио жени биле су палиндром: "Madam, I'm Adam!"


„Madam, I'm Adam!'“ („Госпођице, ја сам Адам.“) шаљива је англоцентрична изрека из 19. века везана за библијску књигу постања. Забележена је у колумни Марка Твена у часопису „Галаксија“ из 1870. године. Њом се Адам у рају наводно на енглеском језику представио Еви, због чега се у шали назива првим изговореним палиндромом на свету.

Madam, I'm Adam!'
Madam, I'm Adam!'
Ева је Адаму стидљиво узвратила својим палиндромним именом „Eve“ (други изговорени палиндром на свету), али постоје и непроверени наводи да је њен одговор гласио: „Sir, I'm Iris.“ („Господине, ја сам Ајрис.“). Са друге стране, неки мање-више озбиљни стручњаци тврде да је тада дошло и до прве забележене свађе у људском роду, јер је Ева узвратила увредљивом опаском: „Name no one man." („Име ниједног човека.“). Сви наведени Евини одговори на енглеском језику такође су палиндроми. У сваком случају, постоје велике индиције да је први језик којим је човечанство говорило био најсавршенији симетрични језик- језик палиндрома

Ова је изрека у новијем времену толико популарна међу говорницима енглескога језика да је из ње настало и неколико дужих варијанти: „Madam in Eden, I'm Adam.“ („Госпођице у рају, ја сам Адам.“); „Madam, I do get a mate. God, I'm Adam.“ („Госпођице, добићу жену. Боже, ја сам Адам.“), а чак је и мноштво прича и песама њом насловљено.

Са овим англоцентричним тумачењима књиге постања и првог људског језика не слажу се стручњаци из Шпаније и делова Латинске Америке. Према њиховим тврдњама, Адам је говорио шпанским језиком и Еву је назвао ништаријом: „Nada, yo soy Adán.“ („Ништаријо, ја сам Адам.“). Разлог за овакво грубо опхођење било је његово сазнање да је Ева по наговору змије убрала јабуку  са забрањеног дрвета.

Упркос свим овим англоцентричним и хиспаноцентричним нагађањима, ми од скора имамо чврст доказ да је језик којим су говорили Адам и Ева био српски. На основу сачуваног древног српског палиндрома дошли смо до сазнања да људски род није из раја протеран због јабуке убране са забрањеног дрвета, него због пијанства. Недавно откривени старосрпски, а уједно и старољудски палиндром гласи: "Адаму ребро торбе рума да". Овај се израз у нашем народу преносио с колена на колено и најчешће се помињао приликом изговарања здравице, једне од најстаријих и најчешћих форми изражавања у нас Срба.

Далибор Дрекић

Добро дошли на фејсбук страницу Свет палиндрома!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Јеротић: Мане које препознајемо код других – наше су сопствене


Мане које препознајемо код других – наше су сопствене, иначе их не бисмо могли код других приметити. Свако препознаје код другог само оне недостатке које има и сам, за друге је слеп.

Владета Јеротић
Владета Јеротић

У човеку постоји природна потреба да се прљавштине у себи ослободи. Најуобичајенији, психолошки и најразумљивији пут је да се најпре гнуша и осуди ону врсту прљавштине код другог човека која њему самом смета.

Пропаст души долази онда када останемо на осуди и окривљивању другог; ако је ова осуда, међутим, само први корак ка препознавању сопствене кривице, мане или греха, које препознавање води одлучној борби против ових страсти, онда чак и осуда другог може некад донети спас.

Владета Јеротић

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.
Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА