ЛЕЧНИК ЗА РЕЧНИК
 |
| Лечник за речник |
1.
У задње времеНа многе теме
Из уста излазе
Чудне приказе,
Искази оболели,
Изрази оголели,
Полуделе речи –
Једна другу пречи.
Оне часне
Све су мање гласне,
А поштене
Све се ниже цене,
Све су живље
Оне дивље,
Скупа са простима
И злочестима у гостима.
Једне слажу
чим се кажу,
Друге „зини па погини“,
А није ретка
ни каква јетка
И опасна попут метка,
Док пакосно шетка Од ретка до ретка.
2.
Бачене су у ветар,Па метар по метарПо граду погледе краду,Зује као пчелеИ боду као стреле,Узалуд се трошеИ бацају у ћоше.
Глаголи уз прилогеОсвајају излоге,Предлози у неслози,А свезе без везеИзмешале тезе.
Именице у стројевима,У боју са бројевима,А покоји узвик,Велики дрзник,Увек псуједа се гласно чује.
Речи странцискачу на странице,Без пасошапрелазе границе,- Једна нова,побрканих слова,Баш нервира са папира,Писана или зборена- Као тиква без корена.
3.
Кад се збрда здолаСплету чудна колаОд страшних сложеницаИ смешних реченица,Чита се и пишеВише као клише,А мање као знање,
Глупост се збрајаОд почетка до краја,Од краја до почетка,Без изузетка.
4.
По одлуци одбора,Позвали доктора,Не обичног,Него вичног,Речи да лечиИ епидемију да спречи,Да свет без бригеОпет чита књиге.
Лечник за речникОдредио пречник,Где прво погледаКаква је озледа,А затим текПропише лек:
5.
Часне да су гласне!Неразумљиве да су јасне!Јетке да предају метке!Бесне да се стесне!Бледе да се среде!Памети да буде за луде!
Тешке нек иду пешке!Лаке нек постану јаке!Оштре казнеЗа безобразне,И нешто блаже лаже!
Да се посветле црњеИ допуне крње!Да се исправе криве!А мртве да оживе!Кад се што туђеУ језик превуче,Обавезно да се пресвуче!
6.
Тек што поче,речи скоче,У чуду доктор -Оне дају отпор:
Прва грува,Да те Бог сачува,Друга се нећка,Као хоће-неће,
А већ ево треће,По уснама шеће,С четвртом се среће,Пету с ума смеће,И три тачке меће.
Једне су напетеОко запете,Друге као мачкеСкачу испред тачке,И сва су читањаПод знаком питања,У мрклом мракуБез свитања.
7.
Здрава реч селаИ неће из ждрела,А болесна смелаИ као стрела,Чим ко писне,Она клиснеС гласне жицеПраво у лице.
Крива се скрива,Права још спава,Тешка се смешка,А лажна прави важна,Оштра се напела,Али запелаНа врх језика,Између везника.
Фразе се плазеЧим доктора спазе,Кроз нос беже,Кроз зубе реже,Ево се кезеСа руба зуба.
Болесне штуцајуИли муцају,А оне без стилаДобиле крилаПа се смеју и плачу,Са зидова скачу,Болесна словаЧак и са крова.
8.
Неке речиНе може да спречи,Неке ни да нађе,А камоли да лечи.
Ту не треба видар,Него зидар!Не вреди лечити,Већ треба кречити!И слаткоречивеИ празноречивеИ тешкоречиве –Све су неизлечиве!Јача је дрекаОд свакога лека!
9.
Доктор се гладиПо коси и бради,Па пише одбору,Тражећи потпору:
Лекаре за људе,Да лече луде!Судије да судеСвима који худе!И зато се молеВртићи, школеИ родитељи -Више да се труде!
Да се казне грлатиКада стану урлати!Све да се бришеШто незналица пише!
Уз више бригеЗа језик и књигеМоже да се спречиИ успешно лечиЕпидемија оболелих речиДалибор Дрекић, 2011
1.
У задње време
На многе темеИз уста излазе
Чудне приказе,
Искази оболели,
Изрази оголели,
Полуделе речи –
Једна другу пречи.
Оне часне
Све су мање гласне,
А поштене
Све се ниже цене,
Све су живље
Оне дивље,
Скупа са простима
И злочестима у гостима.
Једне слажу
чим се кажу,
Друге „зини па погини“,
А није ретка
ни каква јетка
И опасна попут метка,
Док пакосно шетка
 |
| Мартин Лутер Кинг Млађи; фото: pixabay |
.png){kind=small}