ЛЕЧНИК ЗА РЕЧНИК 

Лечник за речник

1.

У задње време

На многе теме
Из уста излазе
Чудне приказе,
Искази оболели,
Изрази оголели,
Полуделе речи –
Једна другу пречи.

Оне часне
Све су мање гласне,
А поштене
Све се ниже цене,
Све су живље
Оне дивље,
Скупа са простима
И злочестима у гостима.

Једне слажу
чим се кажу,
Друге „зини па погини“,
А није ретка
ни каква јетка
И опасна попут метка,
Док пакосно шетка 

Од ретка до ретка.

2.

Бачене су у ветар,

Па метар по метар

По граду погледе краду,

Зује као пчеле

И боду као стреле,

Узалуд се троше

И бацају у ћоше.

Глаголи уз прилоге

Освајају излоге,

Предлози у неслози,

А свезе без везе

Измешале тезе.

Именице у стројевима,

У боју са бројевима,

А покоји узвик,

Велики дрзник,

Увек псује

да се гласно чује.

Речи странци

скачу на странице,

Без пасоша

прелазе границе,

- Једна нова,

побрканих слова,

Баш нервира са папира,

Писана или зборена

- Као тиква без корена.

3.

Кад се збрда здола

Сплету чудна кола

Од страшних сложеница

И смешних реченица,

Чита се и пише

Више као клише,

А мање као знање,

Глупост се збраја

Од почетка до краја,

Од краја до почетка,

Без изузетка.

4.

По одлуци одбора,

Позвали доктора,

Не обичног,

Него вичног,

Речи да лечи

И епидемију да спречи,

Да свет без бриге

Опет чита књиге.

Лечник за речник

Одредио пречник,

Где прво погледа

Каква је озледа,

А затим тек

Пропише лек:

5.

Часне да су гласне!

Неразумљиве да су јасне!

Јетке да предају метке!

Бесне да се стесне!

Бледе да се среде!

Памети да буде за луде!

Тешке нек иду пешке!

Лаке нек постану јаке!

Оштре казне

За безобразне,

И нешто блаже лаже!

Да се посветле црње

И допуне крње!

Да се исправе криве!

А мртве да оживе!

Кад се што туђе

У језик превуче,

Обавезно да се пресвуче!

6.

Тек што поче,

речи скоче,

У чуду доктор -

Оне дају отпор:

Прва грува,

Да те Бог сачува,

Друга се нећка,

Као хоће-неће,

А већ ево треће,

По уснама шеће,

С четвртом се среће,

Пету с ума смеће,

И три тачке меће.

Једне су напете

Око запете,

Друге као мачке

Скачу испред тачке,

И сва су читања

Под знаком питања,

У мрклом мраку

Без свитања.

7.

Здрава реч села

И неће из ждрела,

А болесна смела

И као стрела,

Чим ко писне,

Она клисне

С гласне жице

Право у лице.

Крива се скрива,

Права још спава,

Тешка се смешка,

А лажна прави важна,

Оштра се напела,

Али запела

На врх језика,

Између везника.

Фразе се плазе

Чим доктора спазе,

Кроз нос беже,

Кроз зубе реже,

Ево се кезе

Са руба зуба.

Болесне штуцају

Или муцају,

А оне без стила

Добиле крила

Па се смеју и плачу,

Са зидова скачу,

Болесна слова

Чак и са крова.

8.

Неке речи

Не може да спречи,

Неке ни да нађе,

А камоли да лечи.

Ту не треба видар,

Него зидар!

Не вреди лечити,

Већ треба кречити!

И слаткоречиве

И празноречиве

И тешкоречиве –

Све су неизлечиве!

Јача је дрека

Од свакога лека!

9.

Доктор се глади

По коси и бради,

Па пише одбору,

Тражећи потпору:

Лекаре за људе,

Да лече луде!

Судије да суде

Свима који худе!

И зато се моле

Вртићи, школе

И родитељи -

Више да се труде!

Да се казне грлати

Када стану урлати!

Све да се брише

Што незналица пише!

Уз више бриге

За језик и књиге

Може да се спречи

И успешно лечи

Епидемија оболелих речи

Далибор Дрекић, 2011

Мартин Лутер Кинг Млађи; фото: pixabay

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома