Лечник за речник

У задње време на многе теме из уста излазе чудне приказе. Искази оболели, изрази оголели, полуделе речи - једна другу пречи. Оне часне све су мање гласне, а поштене све се ниже цене, све су живље оне дивље, скупа са простима и злочестима у гостима. Једне слажу чим се кажу, друге „зини па погини“, а није ретка ни каква јетка и опасна попут метка док пакосно вреба од ретка до ретка.



Бачене су у ветар, па метар по метар у граду погледе краду, зује као пчеле и боду као стреле, узалуд се троше и бацају у ћоше. Глаголи уз прилоге освајају излоге, предлози у неслози, а свезе без везе измешале тезе. Именице у стројевима, у боју са бројевима, а покоји узвик, велики дрзник, увек псује да се гласно чује.

Речи странци скачу на странице, без пасоша прелазе границе - једна нова, побрканих слова баш нервира са папира, писана или зборена - као тиква без корена.

Кад се збрда здола сплету чудна кола од страшних сложеница и смешних реченица, чита се и пише више као клише, а мање као знање, глупост се збраја од почетка до краја и од краја до почетка, без изузетка.

По одлуци одбора, позвали доктора, не обичног, него вичног, речи да лечи и епидемију да спречи, да свет без бриге опет чита књиге. Лечник за речник одредио пречник где прво погледа каква је озледа, а затим тек пропише лек:

Часне да су гласне, неразумљиве јасне, а јетке да предају метке! Бесне да се стесне, бледе да се среде, а памети да буде за луде! Тешке нека иду пешке, а лаке нека постану јаке! Оштре казне за безобразне и нешто блаже лаже! Да се посветле црње и допуне крње, да се исправе криве, а мртве да оживе! Када се што туђе у језик превуче обавезно да се пресвуче!

Тек што поче, речи скоче, у чуду доктор - оне дају отпор:

Leksikon, Slova

Прва грува, да те Бог сачува, друга се нећка, као хоће-неће, а већ ево треће, по уснама шеће, с четвртом се среће, пету с ума смеће и три тачке меће. Једне су напете око запете, друге као мачке скачу испред тачке и сва су читања под знаком питања у мрклом мраку без свитања.

Неке речи не може да спречи, неке ни да нађе, а камоли да лечи. Здрава села и неће из ждрела, а болесна као стрела, чим ко писне она клисне с гласне жице право у лице. Крива се скрива, права спава, тешка се смешка, а лажна прави важна. Оштра се напела, али запела на врх језика, између везника.

Фразе се плазе чим доктора спазе, кроз нос беже, кроз зубе реже - ево се кезе са руба зуба. Болесне штуцају или муцају, а оне без стила добиле крила па се смеју и плачу, са зидова скачу - болесна слова чак и са крова.

Ту не треба видар него зидар, не вреди лечити већ треба кречити. И слаткоречиве и празноречиве и тешкоречиве - све су неизлечиве. Јача је дрека од свакога лека.

Доктор се глади по коси и бради па пише одбору тражећи потпору:

Лекаре за људе да лече луде, судије да суде свима који худе и зато се моле вртићи, школе и родитељи - више да се труде. Да се казне грлати када стану урлати и да се брише што незналица пише! Уз мало више бриге за језик и књиге може да се спречи и успешно лечи епидемија оболелих речи.

Далибор Дрекић, 2011.

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Краткословље, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Нема коментара:

Постави коментар