Ноје у говнима

Кажу да је Ноје дуго пливао у говнима, тражећи изгубљену арку, дуго се плашио неуспеха и одолевао кушњама. 

Ноје; фото: pixabay/dlsdkcgl

Његова је бела голубица пронашла јато циркуских птица и заборавила на човека који је чекао спас. 

Уместо гранчица маслине, у магли и паучини плутало је увенуло цвеће. 

Ноје више никада није видео дугу. 

На крају је клонуо, превише гладан и жедан, уплашен и потпуно сам.

Очајник је презрео веру, мислећи да је Бог прекршио обећање. 

Али Ноје није могао да види да је потоп дошао са друге стране. 

Једне је очи ископао, кажу, а друге је очи заклопио, треће је очи замислио и отерао страх. 

Омамне боје и умилни звуци почели су да га освајају. 

Говна су замирисала и утолила му жеђ и глад.

Неки кажу да је процветао, и хиљаде дресираних лептира долетело је да заведе тек отворени цвет. 

Од мноштва само за њега бираних речи и слика исткао је своју молитву.

Кажу да је дуго трајао нестварни љубавни пир између човека и његових жеља. 

Ноје је био весео, јер више није био сам. 

Није осећао ни страх, ни глад. 

И тек понекад у чуду питао се: „Шта ли сам то уопште тражио?“.

Други кажу да је убрзо увенуо, потпуно слеп и затрован говнима. 

Плутао је беспућем све док га тајанствена струја није донела до давно обећаног циља. 

На планини Арарату насукао се један увенули цвет. 

Крај њега мртва лежи бела голубица, 

– или је то, можда, шарени циркуски папагај.

Далибор Дрекић, 2004.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома