Приказивање постова са ознаком Проза. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Проза. Прикажи све постове

Свети Владика Николај: Скромном чиновнику Т. који се жали на охолог пријатеља


Пишеш, како ти је загорчан Васкрс ове године. Шта се догодило? Твој најближи пријатељ добио висок положај. Томе си се с прва обрадовао. Али само после неколико недеља он се почео туђити тебе. Не одговара ти на писма, хладан је и кратак у разговору, оставља те пред канцеларијом дуго да чекаш, а иза леђа говори о теби презриво. Не можеш да га познаш. Шта би од онако милог човека? Арапи би рекли; прогутала га столица!

Свети Владика Николај
Свети Владика Николај

Ако хоћеш, прочитај му ово што ћу ти написати. Била тако два пријатеља у Арабији. Свако вече седели крај ватре на малим троногим столицама и разговарали. Но догоди се да један од њих доби за шеика. Пресели се дакле у камену палату и седне у високу столицу, од седефа. Многи народ долазио и клањао се новом старешини. Дошао и стари пријатељ његов, сав радостан, прерадостан, да му честита. Али га охоли шеик не хте пустити одмах к себи него га остави да чека пред капијом много дана. Најзад нареди, да му га доведу. Скромни пријатељ уђе, а шеик се још више устури у столици од седефа. Пријатељ одмах разумедне све, па се навлаш почне обзирати око себе као да не види шеика. Шеик га љутито ослови и упита шта тражи очима?

– Тражим тебе, човече, где си? одговори пријатељ. Па тужно додаде: док си седео на малој столици, није се видела столица од човека, а сад ето не види се човек од столице!

То се догодило и с твојим пријатељем. Изгубио се човек у високој столици! Но то је тако обична појава у свету, да твоја љутња изгледа смешна. Људи се теже држе на висини него у низини.

О човече, о прашино! Чиме се поносиш? Којим од два ништавила: оним у животу или оним у смрти?

За једног јелинског државника прича се, да је имао обичај свако јутро да се клања на две супротне стране, час на једну час на другу. Упитан коме се то клања на две стране он одговори: Богу и народу. Јер све што имам или је од Бога или од народа.

О човече, о секунде у времену и милиметре у простору! Чиме се гордиш? Речено је о теби у Светом Писму: свак које охолу срцу гад је пред Господом. И још: Бог се охолим противи. И ако хоћеш још: охолост иде пред пропаст. Својом охолошћу ти си објавио рат Свемоћном и Вечном. Атом је устао против Безграничног. Секунд се узбунио против бесмртног. Није ли твој пораз и мравима очигледан? Изненада ће ти доћи пропаст и срамота. Зато: поврти се, покај се, отрезни се, освести се, уљуди се. Буди човек. То је више него бити цар. Буди човек. То је сјајније од свих круна и важније од свих столица.

То је поука за пријатеља твога. А теби здравље и мир од Бога, и честит Васкрс.

Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 26. писмо

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Краткословљекао и на фејсбук страницама  КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.
Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Прелепо божићно писмо Марка Твена својој кћерки


Како је ова девојчица, као и свако дете, веровала у Деда Мраза, славни писац је на себе преузео улогу “декице са поклонима” и написао јој ово писмо


Иако је у каснијим годинама живота био познат по свом цинизму и огорченост, Марк Твену су новогодишњи празници били “слаба тачка”. Све до данас, о томе је остало да сведочи и ово писмо које је славни писац написао својој трогодишњој ћерки претварајући се да је Деда Мраз.

Марк Твен је био амерички књижевник, најпознатији као аутор авантура Тома Сојера и Хаклбери Фина, лектире која је улепшала живот генерацијама деце.

Ако је судити према писму које је од недавно доступно јавности, славни писац је нарочито близак био са својом ћерком Сузи, пише портал „Хисторибаф“. А како је ова девојчица, као и свако дете, веровала у Деда Мраза, славни писац је на себе преузео улогу “декице са поклонима” и написао јој ово писмо:

„Дворац Светог Николе
Месец
Божићно јутро

Драга Сузи Клеменс,

Примио сам и прочитао сва писма која су ми послале твоја мама и дадиље, а које сте им диктирале ти и твоја мала сестра. Такође сам прочитао сва писма која сте ми ви, мали људи, написали својеручно јер, иако ви не користите слова којима се служе одрасли, ви пишете знацима које разумеју сва деца свуда на свету. Како су све моје муштерије на месецу деца и користе искључиво таква слова, јасно ти је да сам без проблема разумео све што сте ти и твоја мала сестра написале.

Ипак, имао сам проблема да разумем писма које сте ви диктирале мами и дадиљама јер, ја сам странац и не разумем најбоље енглески језик. Видећеш да нисам направио ниједну грешку када су у питању поклони које сте ти и твоја сестрица наручили у својим писцима – ушао сам кроз димњак у поноћ док сте спавале и лично сам их оставио. Обе сам вас пољубио јер сте ви добра деца, лепо васпитана и однегована и спадате у најпослушније мале људе које сам икада видео.

Ипак, у писму које сте диктирале, било је неких речи које не познајем и неколико наруџбина које нисам могао да испоручим јер су нам нестале залихе. Наша последња кухиња за лутке је отишла сиромашној девојчици на Северњачи, хладној земљи изнад Великог Медведа. Нека ти мама покаже ту звезду, а ти можеш да кажеш: “Мала Пахуљице” (јер тако се девојчица зове) “Драго ми је да си ти добила намештај јер ти је потребан више него мени”. Тј. напиши то својим сновима, и Пахуљица ће ти одговорити. Ако само будеш одговорила, можда те не чује. Нека твоје писмо буде лако јер путује далеко, а поштарина је скупа.

У писму твоје маме било је неколико речи које нисам разумео. Да ли је писало “камион пун одеће за лутке”? Позвонићу на твоја кухињска врата око 9 сати овог јутра да проверим, али не нико не сме да ме види осим тебе. Када чујеш звоно, завежи Џорџу очи и пошаљи га да отвори врата. Мораш му рећи да мора да хода на врховима прстију и не говори ни реч или ће једног дана умрети. 

Ти мораш да одеш до собе твоје сестрице и попнеш се на столицу или на дадиљин кревет и прислониш уво на цев која води до кухиње. Када чујеш да сам звизнуо кажи у цев: “Добродошао, Деда Мразе!”. 

Онда ћу те питати да ли су наручила одећу. Ако кажеш да, занимаће ме које боје желиш да буде. Нека ти мама помогне да изабереш лепу боју јер мораш да ми кажеш сваки детаљ који желиш да добијеш. На крају, када будем рекао: “Збогом и срећан Божић моја мала Сузи Клеменс”, ти мораш да одговориш: “Збогом, добри, стари Деда Мразе и молим те кажи Пахуљици да ћу ноћас гледати у њену звезду и она мора да гледа доле на мене – бићу код западног прозора и сваке ведре вечери гледаћу ка њеној звезди и говорити: ‘Знам да је тамо неко као ја.’”

Онда мораш да до библиотеке и кажеш Џорџу да затвори сва врата осим оних излазних и сви морате да будете мирни и тихи још неколико тренутака. Отићи ћу на месец да узмем твоје ствари и за неколико тренутака ћу се спустити низ димњак и оставићу ти поклон.

Људи могу да причају ако желе све док не чујеш моје кораке у ходнику. Онда им кажи да буду тихи све док се не попнем уз димњак. Можда ме уопште нећеш ни чути – ако се то деси, слободно вирни кроз кључаоницу врата у трпезарији и у једном тренутку ћеш видети свој поклон под јелком. Ако оставим снег у холу, кажи Џорџу да то обрише, али не метлом него крпом. У супротном ће једном умрети. Мораш да га надгледаш како не би учинио неку глупост и изложио се опасности.

Ако оставим трагове чизама на мермеру, Џорџ не сме да их обрише. Нека остану као знак сећања на моју посету. Када год их погледаш или некоме покажеш, сетићеш се да треба да будеш добра девојчица.

Збогом за неколико минута, тј. док не дођем и зазвоним на твоја кухињска врата.

Воли те, Деда Мраз
Кога људи некада зову и “Човек са месеца”

Породична срећа Марка Твена нажалост није дуго трајала. Само неколико година након овог дирљивог писца, његова Сузи је умрла од менингитиса, а иста судбина је ускоро задесила и његову супругу као и другу ћерку Џејн.

Извор: family.rs

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Краткословљекао и на фејсбук страницама  КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.
Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Лечник за речник

У задње време на многе теме из уста излазе чудне приказе. Искази оболели, изрази оголели, полуделе речи - једна другу пречи. Оне часне све су мање гласне, а поштене све се ниже цене, све су живље оне дивље, скупа са простима и злочестима у гостима. Једне слажу чим се кажу, друге „зини па погини“, а није ретка ни каква јетка и опасна попут метка док пакосно вреба од ретка до ретка.



Бачене су у ветар, па метар по метар у граду погледе краду, зује као пчеле и боду као стреле, узалуд се троше и бацају у ћоше. Глаголи уз прилоге освајају излоге, предлози у неслози, а свезе без везе измешале тезе. Именице у стројевима, у боју са бројевима, а покоји узвик, велики дрзник, увек псује да се гласно чује.

Речи странци скачу на странице, без пасоша прелазе границе - једна нова, побрканих слова баш нервира са папира, писана или зборена - као тиква без корена.

Кад се збрда здола сплету чудна кола од страшних сложеница и смешних реченица, чита се и пише више као клише, а мање као знање, глупост се збраја од почетка до краја и од краја до почетка, без изузетка.

По одлуци одбора, позвали доктора, не обичног, него вичног, речи да лечи и епидемију да спречи, да свет без бриге опет чита књиге. Лечник за речник одредио пречник где прво погледа каква је озледа, а затим тек пропише лек:

Часне да су гласне, неразумљиве јасне, а јетке да предају метке! Бесне да се стесне, бледе да се среде, а памети да буде за луде! Тешке нека иду пешке, а лаке нека постану јаке! Оштре казне за безобразне и нешто блаже лаже! Да се посветле црње и допуне крње, да се исправе криве, а мртве да оживе! Када се што туђе у језик превуче обавезно да се пресвуче!

Тек што поче, речи скоче, у чуду доктор - оне дају отпор:

Leksikon, Slova

Прва грува, да те Бог сачува, друга се нећка, као хоће-неће, а већ ево треће, по уснама шеће, с четвртом се среће, пету с ума смеће и три тачке меће. Једне су напете око запете, друге као мачке скачу испред тачке и сва су читања под знаком питања у мрклом мраку без свитања.

Неке речи не може да спречи, неке ни да нађе, а камоли да лечи. Здрава села и неће из ждрела, а болесна као стрела, чим ко писне она клисне с гласне жице право у лице. Крива се скрива, права спава, тешка се смешка, а лажна прави важна. Оштра се напела, али запела на врх језика, између везника.

Фразе се плазе чим доктора спазе, кроз нос беже, кроз зубе реже - ево се кезе са руба зуба. Болесне штуцају или муцају, а оне без стила добиле крила па се смеју и плачу, са зидова скачу - болесна слова чак и са крова.

Ту не треба видар него зидар, не вреди лечити већ треба кречити. И слаткоречиве и празноречиве и тешкоречиве - све су неизлечиве. Јача је дрека од свакога лека.

Доктор се глади по коси и бради па пише одбору тражећи потпору:

Лекаре за људе да лече луде, судије да суде свима који худе и зато се моле вртићи, школе и родитељи - више да се труде. Да се казне грлати када стану урлати и да се брише што незналица пише! Уз мало више бриге за језик и књиге може да се спречи и успешно лечи епидемија оболелих речи.

Далибор Дрекић, 2011.

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Краткословље, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Нови садржај у Бањалуци - Библиобус за све који воле књиге и часописе

Нови библиотечки сервис Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске – библиобус, којим ће, кажу, допринети развоју и обликовању културног идентитета нашег града биће представљен грађанима 8. фебруара на Тргу Крајине у 14 часова.

Библиобус за све који воле књиге и часописе

Капацитет библиобуса је 6.000 библиотечких јединица, а укупан фонд намењен за библиобус је 12.000, што значи да ће се грађа редовно мењати и допуњавати новим насловима, сходно потребама корисника, појашњавају у НУБ РС.

Библиобус ће имати приступ интернету, одговарајућу рачунарску опрему и аутоматско позајмљивање грађе, као и све остале сервисе НУБ РС који су доступни корисницима.

Библиобус ће обилазити бањалучка насеља као и насеља у околини чији становнци немају библиотеку у својим мјестима.

Библиобус за све који воле књиге и часописе


Планирано је 14 стајалишта, распоређених по градским насељима.

-Библиобус ће грађанима Бањалуке обезбедити публикације које ће задовољити њихове потребе у погледу образовања, информисања и личног развитка, као и за разоноду и слободно време. Посебна пажња биће посвећена потребама деце и младих, па ће и библиотечки фонд бити пажњиво одабран. Поред лектире, на полицама библиобуса наћи ће се најновији наслови популарне књижевности за децу и тинејџере, велики избор стрипова, те популарни часописи које млади читају – поручили су из ове установе.

Библиобус ће радити у једној смени, а посаду библиобуса, поред возача, чине још два библиотекара обучена за рад у библиобусу. Услуге ове покретне библиотеке биће доступне свима, без обзира на старосну доб.

Извор: Блиц

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Краткословље, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома.
Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Прича која се чита једнако и са десна на лево

Прича је сачињена од асиметричних палиндромних реченица, тако да цела може да се чита подједнако и са десна на лево. Објављена је у зборнику "Најкраће приче у 2010. години", Алма, Београд, 2011. и у часопису за хумор и сатиру "Шипак", март 2012..

Развод брака

Истина на разводу
(Он седи лево, дете довели десно.)

А тата:
- Ниси ли ми ти мили син?
А мама:
- Ниси ли мени сине мили син?
А син Иса:
- Нисам обома син!
А тата:
- Ниси ми син???
А син Иса:
- Е, не!
А тата:
- А мамин си? па писни мама!
А мама:
- А ја, ја...
(Акне женка.)
А тата:
- О, и ти? ко те то китио?
А мама:
- А ја, ја...
(Акне женка.)
А тата:
- О, Ида, ко те то кадио?!
А мама:
- Е, једном, Адам, онде је...
А тата:
(На себе бесан.)
- Море невере пере Венером!
А мама:
- Гори ти рог!

Далибор Дрекић  2010.

„Најкраће приче у 2010. години“, библиотека "Савремена књижевност", књига 107, Алма, Београд, 2011., стр. 66. (приредио Ђорђе Оташевић) 

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Новогодишња прича Моме Капора


О уплаканој девојци у хаљини сашивеној од магле и паучине у време када је још падао снег за Нову годину

Nova godina
Nova godina

“Једне Нове године, не сећам се више које, изађох пред јутро на улицу. Било је то у оно далеко време док је још падао снег и јелке биле праве, а не пластичне…

Улица је била засута сломљеним стаклом и одбаченим шареним капама од картона. Учини ми се да у снегу видим једну палу, изгубљену звезду. Јесам ли рекао да је улица била пуста, и дуга, и бела, и без звука?

Тада је угледах како иде према мени. Била је огрнута белим капутом испод кога је светлуцала дуга вечерња хаљина, тако нестварно танка, и тако припијена уз њено тело, као да је сашивена од магле и паучине. Газила је снег у лаким сандалама, које су уз ногу држала само два једва видљива златна каишића. Па ипак, њене ноге нису биле мокре. Као да није додиривала снег. Једном руком придржавала је оковратник капута, а у другој носила малу барску торбицу од плетеног алпака, исту онакву какве баке остављају у наследство најмилијим унукама.

Јесам ли рекао да је плакала и да су јој се сузе ледиле на лицу, попут најфинијег накита?

Прошла је покрај мене не приметивши ме, као у сну. У пролазу обухвати ме облак неког егзотичног мириса. Никад га после нисам срео. Никада је после нисам срео. Да, била је плава. Не, црна. Не, риђа! Имала је огромне тамне очи; у то сам сигуран.

Зашто је напустила пре времена новогодишње славље? Да ли је неко ко је те ноћи био с њом заспао или одбио да је прати? Да ли се напио и био прост?

Да ли је то, у ствари, била Нова година? Јесам ли можда један од ретких ноћних шетача који је имао срећу да је види лично?

Или је то била Снежана којој су дојадили пијани патуљци?

Али, зашто је плакала?

Јесам ли већ рекао да сам ову причу написао само због тога да је она можда прочита и јави ми се телефоном? Већ више од петнаест година размишљам о томе зашто је плакала оне ноћи.

Момо Капор

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Петар Кочић - Јајце


Овај Кочићев запис објављен је у Политици I/1904, бр. 270, а затим прештампан у III књизи "С планине и испод планине" (1905).

Јајце с краја 19. века
Јајце с краја 19. века

Кад сам год пролазио кроз овај пријестони град наших заборављених, несретних владара, увијек су ме обузимали ледени трнци и чудновата дрхтава језа. Ненадно и несвјесно сав бих задрхтао од непојмљива страха, суморности и туге која вјечито лебди и обавија ову камену и нијему пријестоницу минуле босанске снаге и моћи.

Висока, четвртаста и очађела кула Светог Луке, што се оштро диже између ниских кућица, прибијених уза стрму страну; огромни и у трави обрасли градски бедеми са осутим, проваљеним зидинама; мрачне, влажне, студене катакомбе и поцрњеле куле, гдје су некад мучени и издисали непослушни поданици и смјели завјереници, са исушеним и испијеним човјечјим костима и дебелим, гвозденим синџирима – све то носи на себи печат, тежак, претежак печат чамотиње, суморности и скамењене туге која мирише на нешто давно, предавно минуло, пропало и сурвано.

Јајце је вјечито, било прољеће, било љето, била јесен или зима, тужно, туробно и мрачно. Нигдје ведра и насмијана лица, нигдје жива и ватрена хода и корака. Овај свијет што промиче кроз ове тијесне, кривудаве и прљаве улице, тих је, миран, сталожен, без живота и узбудљивости. Све се креће лијено, тромо, изнемогло, тужно. Покрај мене пролазе, промичу уморно и сломљено младе и плаве Шокице у црним, атласким димијама и црносвијетлим шамијама, пуних, бјеличастих образа, крупних, плавих и необично тужних очију са притињеним сјајем. Све су лијепе, али вајме! то је она ледена, тужна љепота без ватре и заноса. Све на њима опомиње на непреболну тугу и вјечито, суморно кајање. Уистину, чини ми се да ову стару и изнемоглу престоницу наших владалаца тишти некаква тешка, немила туробност и страшно проклетство минулих, сарањених покољења.

И ја увијек побјегнем из овог суморног града што потајно и невидљиво тугује и цвили за нечим, на Пливин водопад, да тамо слушам урнебесно хуктање и шумење дивље, необуздане Пливе како урличе и јауче падајући низ излокане, проваљене и растргате гудуре. Страшно је то хукање и шумење! Сад је тужно и жалобитно, да човјека срце од туге заболи, сад опет силно, бијесно и снажно као снага и сила босанских несретних краљева и банова.

Сјео сам на шупљикаву, овлажену седру, па слушам уједначено, бијесно шумење и гледам пјенушаво и као млијеко бијело скакање подивљале Пливе. Сунце је на смирају. Само још на тавним овршцима јелове шуме трепери блиједомодра свјетлост од уздркталих зрака са западног неба. Од отворено плаве боје тихано се прелијева планинско небо у изблијеђели, вечерњи сјај. Сунце се лагано спушта иза мрачастих брда око Јајца, а на другој страни све се више и више уздиже округли, црвени мјесец, пробијајући се кроз танку, бледуњаву, небеску модрину. У тренутку се облише дебели млазови страховитог водопада као крв црвеном свјетлошћу. Ја сав задрхтах и стресох се. У страхобном шумењу разлијегао се као јаук, лелек и шкргут зуба, а око мене је све заударало на студену влагу и на гњило, спарено, људско месо!



Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.


Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Навијање фудбала

Били смо у кладионици да нешто зарадимо, а сада идемо на дерби да мало навијамо. Ако је спорт само игра, кладионице му дођу као забавни парк.


Београдски дерби

Наши су играчи скромни и лепо васпитани. За једнога нисмо ни приметили да је кажњен са шест утакмица неиграња. Многи су га се сетили тек пошто су га камере снимиле у крупном плану на трибинама. А и ко би памтио стотине лица и имена оних који су у скорије време прошли кроз први тим.

Клуб нам је на мукама у спајању младости и искуства, јер је младост обично премлада а искуство преискусно. Некад су најбоље играче слали само у западне лиге, а сада, због отварања нових тржишта сарађују и са земљама трећег света. Није чудо што се непрестано врте у круг када сваке сезоне крећу од нуле..

Обећали су да ће и данас оставити срце на терену, и већ средином другог полувремена, не само да су оставили срце, већ су и испустили душу. Ако су лопте округле а беже од мреже, мора да копачке имају какве ћошкове. А да су били мало храбрији, не би им се десило све чега су се плашили. Зато што на свакој утакмици попасу трава нам је добро одржавана. Учили су их да прихватају пораз, а они отворили прихватилиште.

Пошто нису видели забаву због које су дошли, навијачи су почели да се забављају ломљењем столица на трибинама.

Један делија са севера толико воли звезду да је сунчањем са тракама на телу добио црвено-беле нијансе. Невоље су наступиле када је крајем утакмице боја почела да се мења у црну..

Ипак смо ми спортска нација, па се и овога пута навијачки дух пренео на улице. А органи реда воле неред и једва су дочекали да и они дају свој допринос вечерашњем спектаклу. Најгоре су прошли навијачи који су показали муда, дајући тако полицији идеју за шта да их окачи. До сада нисам имао посла с полицијом, зато што избегавам криминалце, а и не дам да ме гази ко како стигне, мора да се зна неки ред.

Представници клуба су се опет вадили на прво коло, на бацање кучића и мачића у воду. Јесте да је прво коло, али обичај да се први мачићи у воду бацају могла је да смисли само нека џукела.

У управи више нема места за велике грешке - и оне мале би се тешко угурале. На који год проблем крену да ставе тачку, увек, по српски, испадну три. Када би схватили да слика говори више од хиљаду речи, давали би само писана саопштења. Како је фудбал менаџерски спорт, а менаџери су једини трговци људима које полиција не хапси, изјаве фигура из управе и не треба узимати за озбиљно.

Били смо на Маракани да гледамо дерби, а сада идемо кући да гледамо фудбал.

Далибор Дрекић, Београд, август 2010.
Зборник „Куће у ваздуху“, Алма, Београд, 2010.
Зборник „Вршачко перо 2010.“


Добро дошли на фејсбук страницу Сатирање!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Петар Кочић - Тежак


Своју патетично-лирски интонирану цртицу "Тежак" Кочић је објавио у првом броју бањалучке Отаџбине, I/1907. и због ње одмах дошао у сукоб с властима. Лист је био заплијењен, а Кочић неколико мјесеци касније изведен пред суд и осуђен. "У том чланку, вели се поред осталог у пресуди Окружног суда у Бањој Луци за Кочића и В. Кондића, одговорног уредника, настојали су (они) раздраживати пучанство на презирање и мржњу против државне управе ових подручја и земаља". Суд је прогласио ту кривицу као "велики погибељчина" и осудио Кочића и његовог друга на затворску казну. (Види о томе: Петар Кочић, Документарна грађа, Сарајево, 1967, стр 203-212)

Казна коју је поднио није спријечила Кочића да текст "Тежака" касније инкорпорира у један свој саборски говор и прочита га у оквиру расправе о буџету 1910. године (Види о томе говор под насловом "Критика аустријске управе у Босни" у III књизи овог издања).

Srbski seljak

Болујем и копним у грком чемеру и немаштини љутој откад знам за се. Болан сам, преболан, брате си мој слатки и медено љето моје, а онако посигурно не знам шта ми је, шта ме боли. Само ошјећам да је бољка моја велика, и бог драги зна има ли јој лијека и илаџа. Снага ми је сва утрнула и вредовна, а душа празна, сува и исцијеђена ко исцијеђени лимун са мора.

Радим и мучим се ко тешки покајник од ране зоре до мрклог мрака; са звијездом, што но веле, падам, са звијездом устајем.

У прољеће, гавељајући, гладан и сувотан, по врлетима за плугом и натапајући сваку бразду сузом и знојем, молим се добром и премилосном богу за род и берићет. Преко љета ми се окрави смрзнута душа, и ја дркћем и стрепим ко јасиково лишће над њивама својим, а под јесен, кад све срадим у зноју и у суво згрнем, немилосно навали и ала и врана на труд мој и крваву муку моју. Душа ми тада процмили – процмили ко гуја у процијепу, пред очима ми нешто замагли, и у ушима зазуји. Али, док се обазрем на своју гладну и голу максумчад, тргнем се, снага ми обамре и само узданем проклињући живот свој, матер своју и утробу њезину грешну…

Тако трајем живот и дане, и трајаћу до мотике, каква је права под овом новом управом и суданијом.

У стари земан, за турског суда и турске, да кажемо, суданије, могло се некако живкарити и прометати. Боже ми прости, и бог је боље давао. Берићета је било у свачем… свачег је било у изобиљу! Свијет је био асли пунијег и ситијег срца. Ага је остављо, царевина није прегонила ни сваку брезпослицу узбијала. Било је за нас, да рекнемо, тежаке и праве веће. Ако је ђекад тежаку и било криво у чаршији и на суду, било је криво и чаршилији на селу и планини, ђе косовица суди, па се то некако испорављало и везало једно с другим…

Кажем ти, рођено моје, могло се лијепо живкарити и деверати, а откад заступи ова проклета и црна укопација, налет је било, све нас у црно зави. Бијели некакви људи у црној ођећи и црним шкрљацима размиљеше се као мрави по земљи нашој и отроваше нам и земљу и живот… Љетина нам поче издавати, сермија пропадати, а у људе уђе некакво проклетство и невјерлук.

Аге нам се и бези пропише, и прозлише, царевина удари тешке намете, а попови накривише наеро камилавке и ударише устрану… од народа. И вјера нам посрну.

Замрзну свијет сам на се. Све ти је то оштро, набусито; ниђе меке ни слатке ријечи. И љубав се и оно лијепо поштење старинско забаци, изгуби ко да га никад није ни било…

Сваком је докундисала ова црна укопација и црна суданија. Свак се диже, свак тражи неку праву: и поп и калуђер, и бег и ага, и газда и заначија, а царевина, сапреле је муке наше на страшном суду, сваком понешто додаје и пружа. Само ми, тежаци, заборављени и забачени, венемо, трунемо и у мукама издишемо. И ми смо се поимали да устанемо, да зајаучемо, али нас увијек изда снага и језик нам се поткрати, и над нами се јопет склопи црни мрак и мук. Злоба нас је изјела, немаштина сатрла, голема неправда убила, па куњамо ко метиљава марва. Слаби смо, немоћни смо, неумјетни смо.

За турске суданије било је у нас и паметни људи слободна срца. Многи су пашама и везирима на диван излазили и умјели су мудро и слободно еглендисати. Кад заступи Устрија, ми се асли престрависмо и разбисмо ко крдо оваца кад га курјаци погнају. Изгубисмо срце, а изгубисмо и памет. Језик нам се завеза, па не умијемо ни двије унакрст пробешједити. Људи који су некада с пашама и везирима водили мудре и дубоке еглене, данас тим људима застаје ријеч у грлу кад почну бешједити доље у суду с оним голобрадим вузлетом, на коме све трепти и цепти од грдног швапског витмилука и роспилука.

Суди ми, кажем ја, по правди божјој и људској. – Не суди се, вели, у нашег цара по правди већ по палиграпу. Кад би он судио по правди, не би толике стотине година владао над деветнаест милета и седам, осам вјера и закона! – На те бешједе мени се језик завеже, па ни макац. Видим, истину говори, и онако је, друкчије не мере бити.

Тако ти је то и на суду и на путу. Одасвуд нас бије мраз и лед, и ми венемо и пропадамо ко позни ушјеви од студени. Слијепи смо код очију, луди и блентави код памети, а оковани без синџира.

Шта да ти, брате си мој слатки и медено љето моје, дуљим и набрајам! Толико ти још кажем да је наше тежачко живљење само једна, што но веле, дуга тужбалица јада и чемера, патње сиње и невоље љуте.


Сродни чланци:

Петар Кочић - Кмети
Петар Кочић – Тежак
Петар Кочић - Јајце


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.
Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Љубавни троугао


По томе како је гледала на ствар, знао сам да се спрема да узме ствар у своје руке. Ако се супротности привлаче, ја сам високо моралан човек.

Љубав

Али срећа је била курата, тачније, био је то срећко: „згодна женска, плус незгодан мушкарац, једнако - невоља“. Њен драги је био подземљак, малограђанин и велесељачина, импулсиван као мобилни на ромингу. Да гледам са његове тачке гледишта, ставио бих тачку на гледиште.

Љубавни троугао није ништа друго до три бића сатерана у угао, од којих једно мора да доживи нокаут. Покушао сам да се дозовем памети, али ме је издао глас. 

Пружио сам му прст, он зграбио руку, а затим и штап. А ко се штапа лати, попије батине - била је то кугла у вугла. 

Није ме бринуло што ми се лоше пише, пошто знам добро да бришем. Човек који не зна за пораз, напросто је обична незналица.

Зато што се све добро завршило, сада ми је зло и наопако. Најтежи тренуци доносе избор између две могућности: или ћеш да се сабереш, или ћеш да се одузмеш. А пошто је ракија наш бренди, нисам се дуго двоумио. 

Сео сам да напишем песму, а испала је прича. Срећом, не волим риму.

Далибор Дрекић, 2010.
Зборник „Куће у ваздуху“, Алма, Београд, 2010.

Добро дошли на фејсбук страницу Сатирање!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Петар Кочић - Кмети


Ову своју пјесму у прози Кочић је објавио у новопокренутом листу Ошаџбина у Сарајеву, 1/1911, а затим је прештампана и у календару Вардар за 1912. годину.

serbie-carte-photo-beau-cliche-attelage-labour
Српски сељак на њиви
Узаман су надања, јалова су и празна очекивања наша, видимо ми. Вијекови пролазе, цареви се на Босни мијењају, а ми, проклетници и мученици, једнако робујемо и кметујемо. Чврсти у вјери и драгим обичајима својијех пређа, везани љубављу и гробовима отаца за родну земљу, ми, гладни и сувотни, преврћући изнемогло тешке бразде, работујемо за сите и богате. Тежак је, претежак живот наш! Душа је наша изубијана и изуједана, руке клонуле од вјековног давања и снага малаксала под теретом дугог кметовања и робовања. Под бременом љутијех недаћа ми посрћемо као у бунилу кроз овај пусти и грки живот. Ми свијетла дана немамо, ми мирне ноћи немамо!

Стани, путниче и намјерниче, и погледај пусте равни и брежуљке, погледај њиве ове плодне и житородне: годинама и годинама, вијековима и вијековима натапаху их пређи наши крвљу и знојем. И ми их натапамо и у зноју лица свога вадимо из земљине утробе плод и род да га послије, без милости и по закону, разграби и ала и врана. Сатрвени радом, сломљени тешком жалошћу за разграбљеном муком својом, понижени до скота, ми, поруга и срамота земље своје, падамо у црну чамотињу и немоћ. Ми свијетла дана немамо, ми мирне ноћи немамо!

И оне горске звијери имају гдје мирно склонити главу, а ми, убоги, немамо сигурна станишта и стојбине. Итри ловци с пушкама у руци прогоне горске звијери, а нас људи с царскијем законом у руци гоне с кућишта предака нашијех. Ми смо ти, што но веле, незаробљено робље једно: код куће а без куће, код земље а без земље, код постојбине а без постојбине. Ми свијетла дана немамо, ми мирне ноћи немамо!

Прислушај, путниче и намјерниче из далеке земље, туговања наша, и објави и огласи на све стране свијета, нека знаде све седам царевина црну муку нашу и црни живот. Ми свијетла дана немамо, ми мирне ноћи немамо!


Сродни чланци:

Петар Кочић - Кмети
Петар Кочић – Тежак
Петар Кочић - Јајце


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.


Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА