Анаграм (од гр. унатраг и слово) је врста гласовне игре, реч или реченица која се добија променом реда слова у некој речи или реченици.
Једино правило које важи у том поступку јесте да сва слова првобитног текста морају бити заступљена у новоствореном склопу.
Проналазак анаграма неки приписују Ликофрону из Халкиде, а неки старо-јеврејским кабалистима.
Као што се често дешава са играма речи, у многим раздобљима су анаграму приписивани религиозни и мистични значај.
Тако су познати анаграми: Ave mariay gratia plena, Dominus tecum u Virgo serena, pia, munda et immaculata, или Пилатово питање (Јован, XVIII, 38) Quid est veritas? у Est vir qui adest, тј. Христос.
Многи књижевници су користили анаграме својих имена као псеудониме.
Најпознатији такви случајеви су код Калвина (Calvinus--Alcuinus), Волтера [Voltaire-Arouet 1. ј., тј. (Fransoa Mari) Аруе млађи], Раблеа (Fran^ois Rabelais-Alcofribas Nasier), Гримелс-хаузена (чак седам различитих анаграма) и др.
У анаграму се могу налазити и наслови појединих књижевних дела, као и имена појединих личности (нпр. у Његошевој Лучи микрокозма Наполеон се назива Ноелопан, Цезар - Разец, а Александар Велики - Аскела преко Алекса).
Анаграм је био нарочито омиљен и често коришћен у доба барока.
Анаграми у енигматици имају врло широку примену и као вид забаве коришћени су од најстаријих времена.
Тако је познато да је Луј XIII имао „краљевог анаграматисту“. - Посебан вид анаграма је палиндром.
Најпознатије збирке анаграма су Маутнерова (1636) и Штендерова (1673). (Речник књижевних термина)
АНАГРАМ О ДЕМОКРАТИЈИ
Демократија, госпо, није чин воље и владавине народа,
-------------------------------------------------------
Него се по нечијој вољи млати, вара и краде од давнина.
Аутор: Далибор Дрекић, 2016.