Анаграм о Демократији

Анаграм (од гр. унатраг и слово) је врста гласовне игре, реч или реченица која се добија променом реда слова у некој речи или реченици; једино правило које важи у том поступку јесте да сва слова првобитног текста морају бити заступљена у новоствореном склопу.

Проналазак анаграма неки приписују Ликофрону из Халкиде, а неки старо-јеврејским кабалистима.

Као што се често дешава са играма речи, у многим раздобљима су анаграму приписивани религиозни и мистични значај. Тако су познати анаграми: Ave mariay gratia plena, Dominus tecum u Virgo serena, pia, munda et immaculata, или Пилатово питање (Јован, XVIII, 38) Quid est veritas? у Est vir qui adest, тј. Христос.

Многи књижевници су користили анаграме својих имена као псеудониме; најпознатији такви случајеви су код Калвина (Calvinus--Alcuinus), Волтера [Voltaire-Arouet 1. ј., тј. (Fransoa Mari) Аруе млађи], Раблеа (Fran^ois Rabelais-Alcofribas Nasier), Гримелс-хаузена (чак седам различитих анаграма) и др.

У анаграму се могу налазити и наслови појединих књижевних дела, као и имена појединих личности (нпр. у Његошевој Лучи микрокозма Наполеон се назива Ноелопан, Цезар - Разец, а Александар Велики - Аскела преко Алекса).

Анаграм је био нарочито омиљен и често коришћен у доба барока.

Анаграми у енигматици имају врло широку примену и као вид забаве коришћени су од најстаријих времена. Тако је познато да је Луј XIII имао „краљевог анаграматисту“. - Посебан вид анаграма је палиндром. Најпознатије збирке анаграма су Маутнерова (1636) и Штендерова (1673). (Речник књижевних термина)

АНАГРАМ О ДЕМОКРАТИЈИ