Спопао ме скоро један банкар са понудама кредита, осигурања и других чуда. Убеђивао ме је да новцем из његове банке могу да побољшам свој живот и добро да профитирам од посла којим се бавим.
Богати сендвич
Пошто никако другачије нисам могао да га се решим, почео сам да му причам о уметности и животу.
Слушао ме је таман толико колико му је пословна етика налагала, а онда се унервозио и просуо чувену банкарску мудрост: „Могао бих ја вас још дуго да слушам, али мени је време новац.“.
Притом је, наравно, погледао на сат да нам обојици потврди своју животну истину. Погледао сам и ја на његов сат, тек да видим то монетарно време. И имао сам шта да видим…
Време на његовом сату не тече, него расте, бројке не откуцавају минуте, него граме. А поврх свега ме је запрепастило то што оно не откуцава овде са њим, него у безбедном трезору његове банке.
На тренутак сам се осетио као ситни лопов који човеку краде његове драгоцености, али је убрзо прорадио инат.
А шта је са мојим временом? - упитао сам. Ви сте изгубили неки грам, а ја минуте проведене са људима и речима.
Него, вратите се ви у свој трезор и добро се урадите са пар грама камате од неког несрећника.
Ја сам се навукао на људе и речи па ћу тако и овога јутра да се урадим неким пријатним ћаскањем. А ако бог да осмеха и инспирације, доћи ће и до екстазе.
На растанку сам му се извинио због крађе и понудио да му надокнадим тих неколико грама. Није хтео да ми каже колико дуго смо седели, а ја нисам знао, зато што не носим сат.
Захвалио сам му се на надахнућу за ову малу причу о животима и вратио сам се назад у своје време.
Далибор Дрекић, 2014.
.png){kind=small}
Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома
Нема коментара:
Постави коментар