Претражите

Приказивање постова са ознаком Сатирање. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Сатирање. Прикажи све постове

Навијање фудбала

Били смо у кладионици да нешто зарадимо, а сада идемо на дерби да мало навијамо. Ако је спорт само игра, кладионице му дођу као забавни парк.


Београдски дерби

Наши су играчи скромни и лепо васпитани. За једнога нисмо ни приметили да је кажњен са шест утакмица неиграња. Многи су га се сетили тек пошто су га камере снимиле у крупном плану на трибинама. А и ко би памтио стотине лица и имена оних који су у скорије време прошли кроз први тим.

Клуб нам је на мукама у спајању младости и искуства, јер је младост обично премлада а искуство преискусно. Некад су најбоље играче слали само у западне лиге, а сада, због отварања нових тржишта сарађују и са земљама трећег света. Није чудо што се непрестано врте у круг када сваке сезоне крећу од нуле..

Обећали су да ће и данас оставити срце на терену, и већ средином другог полувремена, не само да су оставили срце, већ су и испустили душу. Ако су лопте округле а беже од мреже, мора да копачке имају какве ћошкове. А да су били мало храбрији, не би им се десило све чега су се плашили. Зато што на свакој утакмици попасу трава нам је добро одржавана. Учили су их да прихватају пораз, а они отворили прихватилиште.

Пошто нису видели забаву због које су дошли, навијачи су почели да се забављају ломљењем столица на трибинама.

Један делија са севера толико воли звезду да је сунчањем са тракама на телу добио црвено-беле нијансе. Невоље су наступиле када је крајем утакмице боја почела да се мења у црну..

Ипак смо ми спортска нација, па се и овога пута навијачки дух пренео на улице. А органи реда воле неред и једва су дочекали да и они дају свој допринос вечерашњем спектаклу. Најгоре су прошли навијачи који су показали муда, дајући тако полицији идеју за шта да их окачи. До сада нисам имао посла с полицијом, зато што избегавам криминалце, а и не дам да ме гази ко како стигне, мора да се зна неки ред.

Представници клуба су се опет вадили на прво коло, на бацање кучића и мачића у воду. Јесте да је прво коло, али обичај да се први мачићи у воду бацају могла је да смисли само нека џукела.

У управи више нема места за велике грешке - и оне мале би се тешко угурале. На који год проблем крену да ставе тачку, увек, по српски, испадну три. Када би схватили да слика говори више од хиљаду речи, давали би само писана саопштења. Како је фудбал менаџерски спорт, а менаџери су једини трговци људима које полиција не хапси, изјаве фигура из управе и не треба узимати за озбиљно.

Били смо на Маракани да гледамо дерби, а сада идемо кући да гледамо фудбал.

Далибор Дрекић, Београд, август 2010.
Зборник „Куће у ваздуху“, Алма, Београд, 2010.
Зборник „Вршачко перо 2010.“


Добро дошли на фејсбук страницу Сатирање!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Коцка, пиће и жене



Наш угледни писац романа, драма, приповедака и есеја не само да је био добар комедиограф у својим делима, већ је и у приватном животу (препричавали су блиски људи његовог доба) често умео да се нашали, не презајући од тога пред ким је и где је. Једном речју, у свом хумору је био слободан, аутентичан, својствен.

Бранислав Нушић - Аутобиографија

Kада је просио Даринку Ђорђевић, конзулову ћерку, Нушић јој је поставио услов. Жениће се, али да му дозволи да задржи макар један свој порок – коцку, пиће или жене. Па нек бира.

Мудра је тада била млада Даринка. Ако би изабрала коцку, отишла би кућа. Да изабере пиће, уз кућу оде и здравље. Најбоље је, мислила је она, да га пусти да јури жене.

Чим је потписала да је сагласна с тим, венчали су се у манастиру код Битоља.

Ипак, своју Аутобиографију Нушић је завршио речима да после женидбе човек и нема аутобиографије.

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома


Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Љубавни троугао


По томе како је гледала на ствар, знао сам да се спрема да узме ствар у своје руке. Ако се супротности привлаче, ја сам високо моралан човек.

Љубав

Али срећа је била курата, тачније, био је то срећко: „згодна женска, плус незгодан мушкарац, једнако - невоља“. Њен драги је био подземљак, малограђанин и велесељачина, импулсиван као мобилни на ромингу. Да гледам са његове тачке гледишта, ставио бих тачку на гледиште.

Љубавни троугао није ништа друго до три бића сатерана у угао, од којих једно мора да доживи нокаут. Покушао сам да се дозовем памети, али ме је издао глас. 

Пружио сам му прст, он зграбио руку, а затим и штап. А ко се штапа лати, попије батине - била је то кугла у вугла. 

Није ме бринуло што ми се лоше пише, пошто знам добро да бришем. Човек који не зна за пораз, напросто је обична незналица.

Зато што се све добро завршило, сада ми је зло и наопако. Најтежи тренуци доносе избор између две могућности: или ћеш да се сабереш, или ћеш да се одузмеш. А пошто је ракија наш бренди, нисам се дуго двоумио. 

Сео сам да напишем песму, а испала је прича. Срећом, не волим риму.

Далибор Дрекић, 2010.
Зборник „Куће у ваздуху“, Алма, Београд, 2010.

Добро дошли на фејсбук страницу Сатирање!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Жеља


Силуете

Већ месецима је молим да ми легне,
Намештам се свакако, не би ли ми села,
Гледам је како леже и седа другима,
а мене заобилази као да не постојим.
Месецима већ само на њу мислим,
не излазим из собе и чекам да ми дође
Знам да неће бити моја сваког дана,
али једном месечно мораће да легне
моја плата.

Далибор Дрекић
Београд, новембар 2012.


Добро дошли на фејсбук страницу Сатирање!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Свирање господину К...


Свирање курцу
Свирање...

- Откад свирате господину К?

- Пет година, откад сам у пензији, па имам времена…

- Скоро сте открили свој таленат?

- Другари уз партије шаха у парку краду Богу дане, а ја... не волим шах…

- Али пишете и наступате. Баш лепо.

- Да. Имам три збирке, И жао ми је што још раније нисам препознао свој дар.

- А господин К, како реагује? Видим свуда вас прати.

- Он је моја верна публика и велика подршка.

- А други?

- Који други?

- Свирате ли још некоме, осим њему?

- А, да… сврате понекад и другари из парка…

Далибор Дрекић
Београд, фебруар. 2003.

Добро дошли на фејсбук страницу Сатирање!


Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Сатирање и Свет палиндрома.
Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Сјајан критичар лажних родољуба: Радоје Домановић


„Сви ћемо, сви за њим док нас траје. Вођа је ћутао. Људи га опет узеше загледати и шапутати: Само ћути и мисли! Мудар човек! Гле, какво је њему чело! И намрштен једнако. Озбиљан!“


О стању свести код народа, о системским и режимским вредностима, који се врло лако могу пренети и на слику данашњице, с великим жаром говорио је Радоје Домановић.

Рођен у сеоској породици поред Крагујевца 16. фебруара 1873. године, Домановић основну школу завршава у селу Јарушицама, гимназију у Крагујевцу, а на студије одлази у Београд где завршава Филозофски факултет. Кроз перо којим је писао, сваки читалац могао је осетити огорченост и мржњу упућену свим видовима тираније и апсолутизма.

У сатиричној приповетци „Данга“, највећа грађанска врлина јесте ропска понизност пред представницима власти. Грађани се поносе што их јашу кметови и пандури. Власт одређује да се сваком удари жиг на чело како би се разликовали од странаца, чиме Домановић маестрално представља чин жигосања као велику свечаност.

„Е, пандура, знаш, има разних и разликују се по рангу. Има виших и нижих. Дакле, ми смо ти овде мирни и ваљани људи, али из околине долазе овамо свакојаки пробисвети те нас кваре и уче злу. Да би се распознавао сваки наш грађанин од осталих, кмет је јуче издао наредбу да сви овдашњи грађани иду пред општински суд, где ће сваком ударити жиг на чело.“ („Данга“, Радоје Домановић)

С друге стране, приповетком „Вођа“, Домановић је маестрално показао менталитет људи, слепо заљубљених у своје идеале. У овој сатири, узбудљивој причи о колективној опседнутости вођом, читаоци и дан данас могу да се поистовете.

Домановић припада хумористичко-сатиричној традицији српског реализма.

Кроз редове ове књиге, сусрећемо се са готово истом ситуацијом која је и данас заступљена. Актери дела имају вођу. Прате га и слепо му верују. Ако вођа одлучи кроз ограду или трње – туда се иде! Јер, ко зна боље од вође?

Међутим, да није све као што изгледа, Домановић нам „отвара очи“ сценом када, негде пред крај пута, од 200, уз Вођу остаје њих неколико.

„Kуда нас водиш и где си нас довео? Ми се теби поверисмо заједно са својим породицама и пођосмо за тобом оставивши куће и гробове наших предака не бисмо ли се спасли пропасти у оном неплодном крају, а ти нас горе упропасти. Две стотине породица поведосмо за тобом, а сада преброј колико нас је још остало.

– Не могу да погледам!…

– Зашто?!

– Слеп сам!“

(„Вођа, Радоје Домановић)

Вођа је слеп. Не види. Онај у кога су се сви уздали, коме су сви веровали и поверили животе, рођен је слеп.

Сви треба да се захвалимо Домановићу. Иако је умро у беди, несхваћен и одбачен, био је сјајан критичар лажног родољубља, лажног морала и потрошених и излизаних лажи. Са којима се, на жалост, још увек јако често срећемо.

„Kуда ћемо сад? – процеди један гробним гласом. Не знамо!“

Звучи ли вам ово познато?

Извор: Блиц

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Шта је то љубав?



Наш угледни писац романа, драма, приповедака и есеја не само да је био добар комедиограф у својим делима, већ је и у приватном животу (препричавали су блиски људи његовог доба) често умео да се нашали, не презајући од тога пред ким је и где је. Једном речју, у свом хумору је био слободан, аутентичан, својствен.

Бранислав Нушић
Бранислав Нушић
Бранислав Нушић је, као млад момак, био заљубљен у Милицу Терзибашић, лепу Београђанку с Топчидерског брда. Kада се Милица разболела, Нушић је одмах замолио свог доброг друга лекара да је прегледа и лечи. А овај не само да ју је излечио него ју је и завео. Милица и млади лекар убрзо су се венчали, а Нушић је страшно патио.

Међутим, ускоро је добио прилику за слатку освету. Позван је да у „Градској касини“ одржи предавање о љубави. У првом реду седели су Милица и њен супруг, бивши Нушићев друг. Био је то први пишчев сусрет с њима након венчања.

Предавање је започео конастатацијом:

– Шта је то љубав? То је трагична прича у којој извесна госпођица воли једног, а уда се за другог.

– Рекао је Нушић, а ово двоје су нагло напустили гледалиште.


Добро дошли на фејсбук страницу Свет палиндрома!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Изрод и ухода

Трилогија „Сатира о сатирању написана је у септембру две хиљаде и осме године, али се односи на целокупну српску политичку и друштвену сцену од почетка деведесетих година до данас. Она говори о великој катастрофи до које нас је довела контролисана негативна селекција, пре свега у политици и економији, али и у свим другим сферама друштва. Њене три песме: "Нови лопови и стара фукара ", "Шибицари града и чувари стада" и "Изрод и ухода" чине једну заокружену целину у којој се огледа део трагедије нашег времена.

Изрод и ухода

3. Изрод и ухода

Гурају се изрод и ухода,
страшна стиска око платног списка
од тајкуна и страних шпијуна.
Колико се боје да истакну своје,
толико све луђе калеме туђе,
киње очиње, од њих свет почиње:
„Ћирилицу у ланце!“ - да умиле странце 
- јер им је мрско све што је српско,
а Богом је дано све што је страно.
„Да је бику да улепша слику,
да је туђег рога место свога;
да је крави перику да стави,
да се крава изметне у лава.“

А све би средили да нису наследили,
и да су у другој земљи победили,
било би по вољи, да је народ бољи,
џаба добра воља без фактора споља.
Па трче у амбасаде по налоге шта да раде,
да добију похвале и да се пожале
на лошу коалицију и страшну опозицију,
да траже донације за спасење нације,
и много кредита за паре испод жита,
да смање тензије, да исплате пензије,
да поделе плате и дугове да врате
- децу да задуже, само власт да продуже.
Власт без части с полтроном за троном
воли да моли и не мрзи да пузи,
подноси рапорт и лаје на апорт,
маше репом за шаргарепом.
Домаћинима гости бацакају кости,
а наша господа обедује с пода;
нижа вредност доказује верност:
изволите што волите и уделите ако желите.

Па почињу послове, метрое и мостове,
расписују конкурсе, одређују ресурсе,
стручњаци се смењују, излажу, процењују...
- читава дебата до краја мандата,
испуњење норме за реформе про форме.
Може да гради ко је близак влади,
а ко није близу осетиће кризу.
Извођачи послова послују без основа,
што у јесен заврше, у пролеће разруше:
по сто пута иста рута
за разлику новца по метру пута.

А пред крај мандата и пензија и плата
и нижих цена и бољих времена.
„Триста чуда - жали боже труда“
- све у склопу плана: „храна за два дана“.
Обећања слатка, а памћења кратка,
режирана фарса за људе пале с Марса.
- „маркетинг је ту да вешто
ни од чега створи нешто.“
Познају агенције дно интелигенције
па навлаче бираче да улове гласове,
да преваре слонове и опет све понове.
Јер је демократија владавина партија
где за вође народ дође, више-мање,
као нужно стање у току кампање,
партије га виде као нешто приде,
нешто с чим се мора уочи избора.
„Када једном огреје фотељу,
дупе има само једну жељу,
не води се потребом за хлебом,
колико жељом за фотељом.“

На деци свет остаје, али деце недостаје,
она их занимају само кад се снимају,
јер још нису стасала да би за њих гласала.
Због бриге за мање у току кампање
брже-боље, преко воље,
од уста одвајају да школе обнављају
и покажу бригу за јефтину књигу.

Када после избора невоља примора
да сиђу животиње с грбаче сиротиње,
а мужјаци из сенке и њихове женке
изађу на чистину народу на истину,
намери се тајкун на шпијуна,
окоми се изрод на уходу,
устреми се лопов на фукару
и на змије које мењају боје.
Кад логика ступи испред слика,
настане вриска око платног списка,
лупају се лонци и поклопци
и прети се ланцем и катанцем.
Па куд који, незвани хероји:
ко без трага са товаром блага,
ко без главе, а ко иза браве,
ко на коњу, а ко на магарцу,
ко на коцу, а ко на конопцу.

Далибор Дрекић, Београд, септембар 2008.

Добро дошли на фејсбук страницу Сатирање!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Мршаве куце и голубови буце


Док сам шетао ташмајданским парком, кроз који нисам прошао скоро годину дана, приметио сам велике промене које су ме веома запрепастиле. Парк је био препун пензионера - који су хранили голубове, страних туриста - који су сликали пензионере, и паса луталица - који су јурили стране туристе…

Голубови

Пензионери су играли своје партије шаха са великим жаром, јер су то једине партије у којима и они могу нешто да добију. Њима је, нажалост, преостало само да спајају крај са крајем, пошто им је прекасно за нови почетак.

Али, изненадила ме је бројност странаца који су знатижељно сликали ову необичну атракцију. Та појава недвосмислено показује да Београд заиста јесте свет, али углавном онај трећи. Мноштво паса луталица није јурило госте због традиционалне нетолеранције поднебља, него због драстичног смањења јата голубова - а куце морају за нечим да јуре…

Смањен број голубова у парковима, а повећан број пензионера који их хране, жалостан је пример продубљивања кризе у земљи. Све је мање кокошијих, а све више голубијих супа. Добра дела се све мање чине из добрих намера, а све више из користи. 

Можда би се усвајањем кинеског јеловника решио и проблем паса луталица.

Далибор Дрекић 2011.

Добро дошли на фејсбук страницу Сатирање!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Краткословље Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Нушић у школској клупи

Наш угледни писац романа, драма, приповедака и есеја не само да је био добар комедиограф у својим делима, већ је и у приватном животу (препричавали су блиски људи његовог доба) често умео да се нашали, не презајући од тога пред ким је и где је. Једном речју, у свом хумору је био слободан, аутентичан, својствен.

Школа

Причало се да је Бранислав Нушић као дете био врло немиран у школи, али отресит и веома бистар. Једном када су на часу српског језика обрађиване пословице, Нушић је био несташан и није пазио шта наставник говори. За казну га је професор прозвао да каже пример неке пословице.

На то млади Нушић, као да је већ имао спреман одговор:

- Колико будала пита ни сто паметних не могу да му одговоре.

Наставник се нађе у чуду и замисли да ли Нушић овом пословицом циља на њега па рече:

- Да чујем још један пример, Нушићу.

- Паметном је довољна и реч, мирно ће Нушић.

Након што је схватио да га Нушић зачикава пред разредом, разљућени наставник оде по управитеља школе, па још с врата рече:

- Да те чујем сада Нушићу!

- Несрећа никад не долази сама, и на ово доскочи Нушић.

Добро дошли на фејсбук страницу Свет палиндрома!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Метросексополис


Београд је иначе град веома срећних људи, али га често опседају разни несрећници.

Београдски маратон

Највећа мука нас Београђана јесте обилажење и заобилажење. Оно се обично дешава када свакојаки несрећници из нама неразумљивих разлога запоседну наше улице, а то није ни мало фер и београдски. Свако ко је нечим незадовољан изађе на улицу и ремети ритам грађанима нашег самодовољног и самозадовољног метросексополиса.

Тек што смо се решили једних несрећника који негодују против издаје земље, дошли, ко зна одакле, неки сељаци да просипају млеко. За њима су дошле профе које хоће плату, па неки да вичу како не воле НАТО, неки дошли да не дају Косово, а неки опет дошли све да воле и све да дају.

За све то време ми обилазимо и заобилазимо, са сузним очима гледамо наше закрчене улице и питамо се докле? Таман смо се понадали да смо се решили свих несрећника, кад дошли неки ентузијасти који хоће да трче маратон, ни мање, ни више, него по београдским улицама. Од толиког света и толике земље, они нашли баш овде да трче.

Али истрпећемо ми све те несрећнике, као што смо истрпели и оне раније - од Вардара до Триглава и од Бара до Суботице и од Суботице до Кошара, па до Мердара... од Вранића до Вишњице. Сви они дођу и прођу, кажу нешто на својим језицима, бучним и неразумљивим, а Београд остаје, непомичан.

Далибор Дрекић

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Госпођа крава



Наш угледни писац романа, драма, приповедака и есеја не само да је био добар комедиограф у својим делима, већ је и у приватном животу (препричавали су блиски људи његовог доба) често умео да се нашали, не презајући од тога пред ким је и где је. Једном речју, у свом хумору је био слободан, аутентичан, својствен.

Госпођа крава

Једном је Нушић завршио на суду због упућене увреде некој госпођи, коју је назвао кравом. Судија му је због тога одредио новчану казну, Нушић ју је платио, а пре него што су из суднице отишли поставио је судији једно питање у свом маниру:

– Господине судијо, а када бих ја крави рекао да је госпођа, да ли бих и онда био кажњен?

– Наравно да не бисте били кажњени у том случају, одговори му судија.

Тада се Нушић окрену ка жени која га је тужила и рече:

- Довиђења, госпођо.

Добро дошли на фејсбук страницу Свет палиндрома!

Наше објаве можете пратити и на друштвеним мрежама које користите, пре свих на фејсбук страницама Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Коњ у министарству

Наш угледни писац романа, драма, приповедака и есеја не само да је био добар комедиограф у својим делима, већ је и у приватном животу (препричавали су блиски људи његовог доба) често умео да се нашали, не презајући од тога пред ким је и где је. Једном речју, у свом хумору је био слободан, аутентичан, својствен.

Народна Скупштина


Једном је Нушић на коњу покушао да уђе у Министарство иностраних дела, када се одигравала демонстрација због окупације Босне и Херцеговине. Скупштински портир молио га је да то не чини, а Нушић му је у свом стилу одговорио: 

- Море пусти, Јово, није ово први ни последњи коњ који улази у министарство. 


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Леба и масти

Смајли Априлили
Априлили

Мед и млеко сваке власти
Сведе се на „леба и масти“.
И то се вуче, не од јуче,
Са деде на сина и унуче,
Кроз прве априле и „Маме ми миле“,
До „мало сутра“ за дебиле.
Не знам зашто, али опет ће пасти
На исту фору „леба и масти“
Јер он им је рек'о: „мед и млеко!“
Јбно чудо.

Далибор Дрекић
Београд, 2016.

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Месарски неспоразуми


Средовечна професорка географије ушла је у локалну продавницу месних производа и обратила се крупном продавцу који је иза пулта ситнио комаде меса:

- Добар дан! Пошто караш?!

Продавац ју је одмерио испод ока и не прекидајући свој посао полугласно одговорио,:

- Карам бесплатно, а оно је, госпођо, сом.

Месница

Професорка се збунила, питајући се да ли је добро чула, али се убрзо прибрала и наставила:

- Имате ли ногице?

- Не! Стојим на ђоки!

Одбрусио је месар, церекајући се.

Згранута жена је у тренутку пробледела, али схвативши да са месаром нешто није у реду, решила је да му се супротстави истом мером.

- А како стојите са јајима?

- Трудим се… А како ви стојите без јаја?

Питањем је одговорио продавац, ни не погледавши у професорку. Жена се зацрвенела од беса и закорачила према вратима са намером да напусти радњу, али ју је инат вратио назад па је пркосним гласом наставила:

- Молим вас кило плећке. А јел мељете?

- Не, него тртљам!

Искревељио јој се продавац у лице, изнервиран што није очекивано одреаговала на његове прве одговоре. Професорка се поново на тренутак збунила, не верујући у оно што се дешава, али се потом прибрала, решена да узврати безобразнику истом мером:

- Видим да сте веома добро опремљени. Имате и телећи језик и свињски мозак!

Рекла је подругљиво и тријумфално, мислећи да му је доскочила, али јој је он, као да је од почетка очекивао овакву опаску, уз широк осмех одговорио:

- Ма немојте, а ви имате змијски језик и пилећи мозак!

Увређена жена је изгубила контролу, нагнула се преко пулта и гласно се издрала продавцу у лице:

- Слушај ти, безобразниче! Види се да радиш са свињама! Постао си једна од њих! Срамота!...

Затим је демонстративно одшетала до пулта са супротне стране, у нади да ће код продавачице наићи на више пристојности:

- Лепо вам изгледају батаци!

Рекла је да би привукла пажњу жене која је распакивала пилеће месо.

- Хвала, редовно их депилирам.

Одговорила је продавачица подигнувши сукњу изнад колена да би показала своја глатка бедра.

Изнервирана професорка се нагнула преко пулта и претећи узвикнула:

- Не знам на коју сте ногу вас двоје јутрос устали, али вас лепо молим да ме пристојно услужите! Да ли бисте били толико љубазни да ми покажете прса!?

- Ма нема проблема! Хоћеш и гаће да скинем!?

Отегнуто се издрала продавачица и почела да откопчава мантил.

- Е, сад ми је доста овог безобразлука! Сада ћете да видите!

Узвикнула је разјарена професорка и почела да гађа продавачицу комадима изложеног меса. Уто су иза завесе изјурила двојица радника локалне телевизијске станице гласно вичући:

- Скривена камера! Смирите се, то је само скривена камера! Молим вас један осмех за наше гледаоце!

Када су коначно успели да је смире, професорка се окренула продавцу и у шали му добацила:

- Имате среће што су ова двојица ушли и изгладили ствар, иначе бих вам показала.

- Стварно? А јесу ли је добро изгладили, да их позовем да изгладе и моју?

Такође, кроз смех одговорио јој је продавац. Жена је потом наручила месо по које је дошла, а док је продавац вагао, са прекором му је напоменула:

- Немојте опет, као прошли пут, да ми увалите ту вашу дебелу масну кобасицу!

- Не брините, већ сам је јуче увалио једној госпођи.

Одговорио је човек док је враћао кусур.

Далибор Дрекић, 
Београд, август, 2010.


Постаните читалац наше интернет странице или нас пратите на фејсбук страницама:


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА