Дан

Новогодишњи ватромет фото: pixabay

Данас је опет тај дан,

изабран да означи нешто.

Честитке онима

који га обележавају,

Дивљење онима

који га доживљавају

свакога дана…

Празник има свој дан,

Живот има хиљаде дана

Срећан дан свима

који га празнују,

Срећан живот свима

који га проживљавају

свакога дана…

Далибор Дрекић

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Омаж Душку Радовићу

У другој емисији Сатирање "Омаж Душку Радовићу" између осталог, говорили смо и томе како је легенда града Београда политичком одлуком склоњена са таласа Студија Б, односно како је престала са емитовањем емисија "Београде добро јутро",

Душко Радовић; аутор: Светлана Митровић Видосављевицћ  (Sashen gallery)

Такође, могли сте да чујете и шаљиву анегдоту о томе како је Душко помоћу псеудонима Рајка Томић преварио Бранка Ћопића на почетку своје књижевне каријере.

У делу са ауторским афоризмима највише је било шале на сопствени рачун.

Гошћа емисије, новинарка Данијела Стевановић, представила је емисију "Помаже Бог народе мој", коју можете слушати на таласима Бум Бум радија, као и неке од тема и гостију које у тој емисији можете да чујете.

Емисију смо завршили Душковим афоризмима посвећеним деци, а следећа 29. 11. неће бити у знаку некадашњег Дана Републике.

То ћемо оставити југоносталгичарима, а ми ћемо се бавити садашњошћу и будућношћу наше деце.

Далибор Дрекић

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Како карикирање љубави вређа интелигенцију

IN VINO VERITAS

In vino veritas; фото: pixabay

Има један дан који је посвећен
гладној деци у свету.
Тога дана дебеле гузице се сликају
са мршавом децом,
а импотентне холивудске звезде
усвајају нове кућне љубимце.
Свет се тога дана преподоби
у медијској слици -
рекао би човек:
оживела јеванђеља.

Онима који се преждеравају
овај дан не значи ништа,
а онима који немају да једу,
ни овај дан не може да помогне

Има један када се многи
фолирају да воле.
Тога је дана љубав заиста на цени,
негде и са попустом.
Размењују се патетичне поруке
и честитке,
Уништавају се цветне баште
и карикирају осећања.
Тога се дана пародирају
животни промашаји.

Онима који знају да воле,
овај дан не значи ништа,
а онима који не знају,
ни овај дан не може да помогне.

И ко је уопште тај Валентин?

Далибор Дрекић

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Навијање фудбала

Били смо у кладионици да нешто зарадимо, а сада идемо на дерби да мало навијамо. Ако је спорт само игра, кладионице му дођу као забавни парк.

Навијање фудбала; фото: pixabay

Наши су играчи скромни и лепо васпитани. За једнога нисмо ни приметили да је кажњен са шест утакмица неиграња. Многи су га се сетили тек пошто су га камере снимиле у крупном плану на трибинама. А и ко би памтио стотине лица и имена оних који су у скорије време прошли кроз први тим.

Клуб нам је на мукама у спајању младости и искуства, јер је младост обично премлада а искуство преискусно. Некад су најбоље играче слали само у западне лиге, а сада, због отварања нових тржишта сарађују и са земљама трећег света. Није чудо што се непрестано врте у круг када сваке сезоне крећу од нуле..

Обећали су да ће и данас оставити срце на терену, и већ средином другог полувремена, не само да су оставили срце, већ су и испустили душу. Ако су лопте округле а беже од мреже, мора да копачке имају какве ћошкове. 

А да су били мало храбрији, не би им се десило све чега су се плашили. Зато што на свакој утакмици попасу трава нам је добро одржавана. Учили су их да прихватају пораз, а они отворили прихватилиште.

Пошто нису видели забаву због које су дошли, навијачи су почели да се забављају ломљењем столица на трибинама.

Један делија са севера толико воли звезду да је сунчањем са тракама на телу добио црвено-беле нијансе. Невоље су наступиле када је крајем утакмице боја почела да се мења у црну..

Ипак смо ми спортска нација, па се и овога пута навијачки дух пренео на улице. А органи реда воле неред и једва су дочекали да и они дају свој допринос вечерашњем спектаклу. 

Најгоре су прошли навијачи који су показали муда, дајући тако полицији идеју за шта да их окачи. До сада нисам имао посла с полицијом, зато што избегавам криминалце, а и не дам да ме гази ко како стигне, мора да се зна неки ред.

Представници клуба су се опет вадили на прво коло, на бацање кучића и мачића у воду. Јесте да је прво коло, али обичај да се први мачићи у воду бацају могла је да смисли само нека џукела.

У управи више нема места за велике грешке - и оне мале би се тешко угурале. На који год проблем крену да ставе тачку, увек, по српски, испадну три. Када би схватили да слика говори више од хиљаду речи, давали би само писана саопштења. 

Како је фудбал менаџерски спорт, а менаџери су једини трговци људима које полиција не хапси, изјаве фигура из управе и не треба узимати за озбиљно.

Били смо на Маракани да гледамо дерби, а сада идемо кући да гледамо фудбал.

Далибор Дрекић, Београд, август 2010.

Зборник „Куће у ваздуху“, Алма, Београд, 2010.

Зборник „Вршачко перо 2010.“

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Љубавни троугао

По томе како је гледала на ствар, знао сам да се спрема да узме ствар у своје руке. Ако се супротности привлаче, ја сам високо моралан човек.

 

Љубавни троугао; фото: pixabay

Али срећа је била курата, тачније, био је то срећко: „згодна женска, плус незгодан мушкарац, једнако - невоља“. Њен драги је био подземљак, малограђанин и велесељачина, импулсиван као мобилни на ромингу. Да гледам са његове тачке гледишта, ставио бих тачку на гледиште.

Љубавни троугао није ништа друго до три бића сатерана у угао, од којих једно мора да доживи нокаут. Покушао сам да се дозовем памети, али ме је издао глас.

Пружио сам му прст, он зграбио руку, а затим и штап. А ко се штапа лати, попије батине - била је то кугла у вугла.

Није ме бринуло што ми се лоше пише, пошто знам добро да бришем. Човек који не зна за пораз, напросто је обична незналица.

Зато што се све добро завршило, сада ми је зло и наопако. Најтежи тренуци доносе избор између две могућности: или ћеш да се сабереш, или ћеш да се одузмеш. А пошто је ракија наш бренди, нисам се дуго двоумио.

Сео сам да напишем песму, а испала је прича. Срећом, не волим риму.

Далибор Дрекић, 2010.

Зборник „Куће у ваздуху“, Алма, Београд, 2010.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Жеља

Жеља

Жеља; фото: pixabay

Већ месецима је молим да ми легне,
Намештам се свакако, не би ли ми села,
Гледам је како леже и седа другима,
а мене заобилази као да не постојим.
Месецима већ само на њу мислим,
не излазим из собе и чекам да ми дође
Знам да неће бити моја сваког дана,
али једном месечно мораће да легне
моја плата.

Далибор Дрекић

Београд, новембар 2012.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Свирање господину К...

Свирање господину К... је вештина унапређивања себе, изградње сопственог света маште и задовољства. То мајсторство је избављење... све док не постане преамбициозно.

Свирање господину К... фото: pixabay

Свирање господину К...

- Откад свирате господину К?

- Пет година, откад сам у пензији, па имам много, много времена…

- Скоро сте открили тај свој таленат?

- Другари уз партије шаха у парку краду Богу дане, а ја... не волим шах…

- Али пишете, објављујете и наступате. То је баш лепо.

- Да. Имам већ четири збирке, а пета и шеста су на путу. Жао ми је што још раније нисам препознао свој велики дар.

- А господин К, како он реагује? Видим, свуда вас верно прати.

- Он је моја највернија публика и највећа подршка. Да, свуда ме прати.

- А други?

- Који други?

- Свирате ли још некоме, осим њему?

- А, да… сврате понекад и другари из парка…

Далибор Дрекић

Београд, фебруар. 2003.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Сјајан критичар лажних родољуба: Радоје Домановић

„Сви ћемо, сви за њим док нас траје. Вођа је ћутао. Људи га опет узеше загледати и шапутати: Само ћути и мисли! Мудар човек! Гле, какво је њему чело! И намрштен једнако. Озбиљан!“

Мајмуни; фото: pixabay/Гералт

О стању свести код народа, о системским и режимским вредностима, који се врло лако могу пренети и на слику данашњице, с великим жаром говорио је Радоје Домановић.

Рођен у сеоској породици поред Крагујевца 16. фебруара 1873. године, Домановић основну школу завршава у селу Јарушицама, гимназију у Крагујевцу, а на студије одлази у Београд где завршава Филозофски факултет. 

Кроз перо којим је писао, сваки читалац могао је осетити огорченост и мржњу упућену свим видовима тираније и апсолутизма.

У сатиричној приповеци „Данга“, највећа грађанска врлина јесте ропска понизност пред представницима власти. Грађани се поносе што их јашу кметови и пандури. 

Власт одређује да се сваком удари жиг на чело како би се разликовали од странаца, чиме Домановић маестрално представља чин жигосања као велику свечаност.

„Е, пандура, знаш, има разних и разликују се по рангу. Има виших и нижих. Дакле, ми смо ти овде мирни и ваљани људи, али из околине долазе овамо свакојаки пробисвети те нас кваре и уче злу. 

Да би се распознавао сваки наш грађанин од осталих, кмет је јуче издао наредбу да сви овдашњи грађани иду пред општински суд, где ће сваком ударити жиг на чело.“ („Данга“, Радоје Домановић)

С друге стране, приповетком „Вођа“, Домановић је маестрално показао менталитет људи, слепо заљубљених у своје идеале. У овој сатири, узбудљивој причи о колективној опседнутости вођом, читаоци и дан данас могу да се поистовете.

Домановић припада хумористичко-сатиричној традицији српског реализма.

Кроз редове ове књиге, сусрећемо се са готово истом ситуацијом која је и данас заступљена. Актери дела имају вођу. Прате га и слепо му верују. Ако вођа одлучи кроз ограду или трње – туда се иде! Јер, ко зна боље од вође?

Међутим, да није све као што изгледа, Домановић нам „отвара очи“ сценом када, негде пред крај пута, од 200, уз Вођу остаје њих неколико.

„Kуда нас водиш и где си нас довео? Ми се теби поверисмо заједно са својим породицама и пођосмо за тобом оставивши куће и гробове наших предака не бисмо ли се спасли пропасти у оном неплодном крају, а ти нас горе упропасти. Две стотине породица поведосмо за тобом, а сада преброј колико нас је још остало.

– Не могу да погледам!…

– Зашто?!

– Слеп сам!“

(„Вођа, Радоје Домановић)

Вођа је слеп. Не види. Онај у кога су се сви уздали, коме су сви веровали и поверили животе, рођен је слеп.

Сви треба да се захвалимо Домановићу. Иако је умро у беди, несхваћен и одбачен, био је сјајан критичар лажног родољубља, лажног морала и потрошених и излизаних лажи. Са којима се, на жалост, још увек јако често срећемо.

„Kуда ћемо сад? – процеди један гробним гласом. Не знамо!“

Звучи ли вам ово познато?

Извор: Блиц

Радоје Домановић (Овсиште, 16. фебруар 1873 - Београд, 17. август 1908) био је српски књижевник. Најпознатији је као сатирични приповедач.

Радоје Домановић је бескомпромисан и храбар. Његова мисао бритка и провокативна. Он је први прави сатиричар међу српским реалистима. Сатира је главно обележје његовог талента. Он је творац српске сатиричне приповетке.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Мршаве куце и голубови буце

Док сам шетао ташмајданским парком, кроз који нисам прошао скоро годину дана, приметио сам велике промене које су ме веома запрепастиле. 

Деца хране голубове у Венецији (Антонио Паолети, 1912.); фото: Википедија

Парк је био препун пензионера - који су хранили голубове, страних туриста - који су сликали пензионере, и паса луталица - који су јурили стране туристе…

Пензионери су играли своје партије шаха са великим жаром, јер су то једине партије у којима и они могу нешто да добију. Њима је, нажалост, преостало само да спајају крај са крајем, пошто им је прекасно за нови почетак.

Али, изненадила ме је бројност странаца који су знатижељно сликали ову необичну атракцију. Та појава недвосмислено показује да Београд заиста јесте свет, али углавном онај трећи. 

Мноштво паса луталица није јурило госте због традиционалне нетолеранције поднебља, него због драстичног смањења јата голубова - а куце морају за нечим да јуре…

Смањен број голубова у парковима, а повећан број пензионера који их хране, жалостан је пример продубљивања кризе у земљи. 

Све је мање кокошијих, а све више голубијих супа. Добра дела се све мање чине из добрих намера, а све више из користи.

Можда би се усвајањем кинеског јеловника решио и проблем паса луталица.

Далибор Дрекић 2011.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Именизми 11 - Сви поштени, само Че Ге Вара

Именизми представљају још један занимљив вид испољавања хумора овог народа. Засновани су двосмислености имена, презимена и надимака, а истичу се карактеристичном формом. 

Сви једу сецкани бели лук, само Џеки Чен

Најчешће се у првом делу именизма представи нека општа појава, да би јој се у другом делу супротставила јединствена, заснована на имену, надимку или презимену - које је уједно и главни носилац и обележје именизма.

Највећи број именизама је од непознатог аутора, сакупљен на интернет страницама и друштвеним мрежама. Остали, који нам буду достављени од стране њихових аутора биће потписани.

- Сви сталожени, само Хавијер Занети.

- Сви су шећерлеме, само је Хавијер Солана.

- Сви професори, само Ханибал Лектор.

- Сви смо пили кварно млеко, само Харија Потера.

- Сви возе мерцедес, само Харисон Форд.

- Сви пију кафу, само Харлем Шејк.

- Сви читају, само Хашим Тачи.

- Сви мали, једино Хекман Џин.

- Сви читави, само Химзо Половина.

- Сви носе обућу, само Хуго Бос.

- Сви волимо Копаоник само Цвијановић Озрен.

- Сви злочести, само Цесарић Добриша.

- Сви поштени, само Че Ге Вара.

Сви смо пили кварно млеко, само Харија Потера

- Сви пуше марлборо, само Черчил Винстон.

- Сви воле со, само Џастин Бибер.

- Сви пуше марлборо, само Џејмс Бонд.

- Сви воле Париз, само Џек Лондон.

- Сви једу сецкани бели лук, само Џеки Чен.

- Сви воле Ницу, само Џингис Кан.

- Сви користе картице, само Џони Кеш.

- Сви волели Њујорк, само Џорџ Вашингтон.

- Сви џибери, само Шаулић Шабан.

- Сви хоће немире, само Шкорић Мира.

- Сви имају Самсунг, само Шон Рајт Филипс.

- Сви узели хамбургер, само Штефан Филе.

- Сви дају десни жмигавац, само Штраус Леви.

Позивамо вас да се прикључите нашем подухвату сакупљања именизама тако што ћете своје или туђе именизме написати у коментару. Ми ћемо их додати на овај већ подужи списак од више стотина ових шаљивих досетки. Наведите да ли је именизам ваша креација или сте нам га само проследили.

Сродни чланци:

Именизми 1 - Сви су ту, самоАлесандро Неста

Именизми 2 - Сви једу, самоБенедикт папа

Именизми 3 - Сви имају став,само Гаврило Принцип

Именизми 4 - Сви праве децу,само Дино Рађа

Именизми 5 - Свима на броду јесупер, само Капетан Кука

Именизми 6 - Сви у џунглискачу, само мајмун Чита

Именизми 7 - Сви читају књиге,само Мерил Стрип

Именизми 8 - Сви пију Јелен,само Петар Пан

Именизми 9 - Сви плешупристојно, само Селимовић Меша

Именизми 10 - Сви се друже с неким, само Снежана Бабић Снеки

Именизми 11 - Сви поштени,само Че Ге Вара - Ново!

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Метросексополис

Београд је иначе град веома срећних људи, али га често опседају разни несрећници.

Метросексополис; фото: pixabay/foupax

Највећа мука нас Београђана јесте обилажење и заобилажење.

Оно се обично дешава када којекавки несрећници из нама неразумљивих разлога запоседну наше улице, а то није ни мало фер и београдски. 

Свако ко је нечим незадовољан изађе на улицу и ремети ритам грађанима нашег самодовољног и самозадовољног метросексополиса.

Тек што смо се решили једних несрећника који негодују против издаје земље, дошли, ко зна одакле, неки сељаци да просипају млеко. 

За њима су дошле профе које хоће плату, па неки да вичу како не воле НАТО, неки дошли да не дају Косово, а неки опет дошли све да воле и све да дају.

За све то време ми обилазимо и заобилазимо, са сузним очима гледамо наше закрчене улице и питамо се докле? 

Таман смо се понадали да смо се решили свих несрећника, кад дошли неки ентузијасти који хоће да трче маратон, ни мање, ни више, него по београдским улицама. 

Од толиког света и толике земље, они нашли баш овде да трче.

Али истрпећемо ми све те несрећнике, као што смо истрпели и оне раније - од Вардара до Триглава и од Бара до Суботице и од Суботице до Мердара... од Вранића до Вишњице. 

Сви они дођу и прођу, кажу нешто на својим језицима, бучним и неразумљивим, а Београд остаје, непомичан.

Далибор Дрекић

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Леба и масти

Леба и масти

Априлили

Мед и млеко сваке власти
Сведе се на „леба и масти“.
И то се вуче, не од јуче,
Са деде на сина и унуче,
Кроз прве априле и „Маме ми миле“,
До „мало сутра“ за дебиле.
Не знам зашто, али опет ће пасти
На исту фору „леба и масти“
Јер он им је рек'о: „мед и млеко!“
Јбно чудо.

Далибор Дрекић
Београд, 2016.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Месарски неспоразуми

Локална месара, неотесани продавци и средовечна госпођа у великом вербалном неспоразуму који је на граници на ескалира.

Пијачна сцена (Франц Бурхард Дирбек, 1830.); фото: Википедија

Средовечна госпођа уђе у месару и обрати се продавцу:

- Добар дан! Пошто караш?!

Продавац је одмери испод ока и не прекидајући посао одговори:

- Карам бесплатно, а оно је, госпођо, сом.

Жена се збуни, мислећи да је лоше чула, али се прибере и настави:

- Дајте ми кило плећке. А, јел мељете?

- Не, него тртљам.

Искревељи јој се он у лице. Жена поцрвени али пркосно настави:

- Имате ли ногице?

- Не! Стојим на курцу!

Одбруси он, церекајући се. Згранута жена пробледи и реши да узврати истом мером:

- Стојите? А како стојите са јајима?

- Трудим се… А како ви стојите без јаја?

Упита он са знатижељним изразом. Сада већ бесна, она одбруси:

- Добро сте опремљени! Имате и телећи језик и свињски мозак!

Као да је то очекивао, месар јој одговори:

- Ма шта кажете!? А ви имате змијски језик и пилећи мозак!

Жена изгуби контролу, нагне се преко пулта и саспе му у лице:

- Безобразниче! Радиш са свињама па си постао једна од њих!

Затим оде до другог пулта, у нади да је продавачица пристојнија:

- Лепо вам изгледају батаци!

Рече да би привукла пажњу жене која распакује пилеће месо.

- Хвала, редовно их депилирам.

Одговори продавачица подижући сукњу изнад колена.

Сада већ ван себе, жена претећи узвикне:

- Захтевам да ме пристојно услужите! Покажите ми прса!

- Ма, важи! Хоћеш и гаће да скинем!?

Издере се продавачица и почне да откопчава мантил.

- Е, сад ми је доста безобразлука!

Дрекне разјарена жена и почне да гађа продавце комадима меса. Уто из магацина дојуре радници локалне телевизије вичући:

- Смирите се! Ово је скривена камера! Дајте осмех за гледаоце!?

Када су је смирили, жена добаци продавцу:

- Имате среће што су изгладили ствар, иначе бих вам показала!

- Стварно? Баш тражим некога ко би ми гладио ствар.

Уз осмех јој одговори пакујући месо, а она с прекором дода:

- Немојте опет да ми увалите ону вашу дебелу масну кобасицу!

- Не брините, већ сам је увалио једној госпођи јутрос.

Одврати продавац враћајући кусур.

Далибор Дрекић, 2010

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

Блоковска стока

Блоковска стока

1882 satirical map - L'Europe animale - physiologie comique, 1882. foto: Wikipedia

Има своју стоку запад на истоку,
Са тим је у складу и исток на западу,
Страда једна стока између два блока,
- Има једна кланица од међа и граница.

Једног јутра леви распаљују цеви,
Другог јутра тресне нешто међу десне,
Блоковске слуге служе једне, друге,
И увек су трећи - рогови у врећи.

Лево-десно плута, кућа на сред пута,
Кућу чине кости, а граде је гости,
Домаћини јадни, и голи и гладни,
А пуни живота, за пакост преко плота.

За једне је странац припремио ланац,
За друге у џепу штап и шаргарепу,
А глупаве слуге кољу једни друге,
да скупа у ланцима робују странцима.

Од свог зла је већа једна ситна срећа,
Кад се види јада у суседног стада,
Кад се преко плота дода злобна нота
Нема краја срећи код рога у врећи.

Има своју стоку запад на истоку,
Са тим је у складу и исток на западу,
Страда једна стока између два блока,
- Има једна кланица од међа и граница.

Далибор Дрекић 2011.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Земља воћа и поврћа

Земља воћа и поврћа

Земља воћа и поврћа

Србија је воћка препуна рода,
зато сви на њу каменом бацају.

Србија је земља шљива
испод ока,
Србија је земља шаргарепа
испред носа,
Србија је земља најбољих берби
зеленог бостана.

Великани овде стижу до признања
кроз алеје од купина,
Визионари граде сигурну будућност
гледањем у пасуљ,
Богате се бербе краду испод жита
сплеткама кукоља.

У Србији се често уваљују банане,
у небраном грожђу,
Мешају се труле крушке и јабуке,
Скупље од банана,
Домаће се баца, туђе се увози,
А извози се шипак.

Србија је воћка препуна рода,
зато сви на њу каменом бацају.

Далибор Дрекић 2009.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. у Добановцима

XIII Међународна уметничка колонија „Срем” 2018. године одржана је 28. јула у парохијском дому у Добановцима. 

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима

Учешће у колонији узело је преко 70 уметника из земље и иностранства (бивше СФРЈ, Швајцарске, Аустрије, Немачке и Ирака). 

Ово је једина колонија оваквог типа у Србији која окупља људе из читавог региона.

На целодневном дружењу били су присутни сликари, романописци, есејисти, писци кратких прича и афористичари. 

Манифестацију је својим програмом увеличао црквени хор „Вера, нада и љубав” при храму Светог Николе у Добановцима.

"Књижевник Душан Живанчевић, оснивач Уметничке колоније „Срем” у Добановцима, упознао је присутне са циљем, мотивом и поводом оснивања колоније баш у Добановцима. 

Колонија је основана пре тринаест година са идејом да се одужи прецима за све оно што су оставили потомцима да чувају.

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима

Добановци су веома старо место, основано 1317. године са пуно знаменитости о којима се јако мало зна. 

По речима Живанчевића, први есејиста у православној књижевности је Лазар Бојић из Добановаца, глумица и певачица Оливера Вучо, један од најлепших иконостаса после Сремских Карловаца је добановачки, прва верска школа у историји православља је основана 1375. године у Добановцима, трећи српски патријарх Гаврило Змејановић је рођен у Добановцима. 

Добановци су место које је у Првом светском рату дало највећи број жртава према броју становника, 700 жртава у односу на 3200 становника. 

Године 1914. у Добановцима су стрељани најшколованији Срби пречани, од Белегиша, Бановаца, Шида…, да би се на извору културе пречанских Срба уништила тадашња интелигенција."

Видео прилог

Извор: surcin.rs

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Животарење и постхумнија

Животарење и постхумнија

Див; фото: pixabay/KELLEPICS

Често чујемо како је друштво криво
због тога што многи великани за живота
нису били схваћени и прихваћени.
Као да великанима смета живот
да би били препознати,
а друштву треба нечија смрт
да би га схватило и прихватило.
Али ту су челни људи институција
који их увек постхумно,
између тренутка смрти и сахране,
препознају као великане и наложе друштву
да их схвати и прихвати.
Зато су великани после смрти
благо којим се друштво поноси,
а челни људи су на челу институција...
зато што умеју да препознају када треба
и зато што знају да располажу са благом.

Далибор Дрекић

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »