Како је ова девојчица, као и свако дете, веровала у Деда Мраза, славни писац је на себе преузео улогу “декице са поклонима” и написао јој ово писмо.
 |
| Дед Мраз; фото: pixabay |
Иако је у каснијим годинама живота био познат по свом цинизму и огорченост, Марк Твену су новогодишњи празници били “слаба тачка”. Све до данас, о томе је остало да сведочи и ово писмо које је славни писац написао својој трогодишњој ћерки претварајући се да је Деда Мраз.
Марк Твен је био амерички књижевник, најпознатији као аутор авантура Тома Сојера и Хаклбери Фина, лектире која је улепшала живот генерацијама деце.
Ако је судити према писму које је од недавно доступно јавности, славни писац је нарочито близак био са својом ћерком Сузи, пише портал „Хисторибаф“.
А како је ова девојчица, као и свако дете, веровала у Деда Мраза, славни писац је на себе преузео улогу “декице са поклонима” и написао јој ово писмо:
„Дворац Светог Николе
Месец
Божићно јутро
Драга Сузи Клеменс,
Примио сам и прочитао сва писма која су ми послале твоја мама и дадиље, а које сте им диктирале ти и твоја мала сестра. Такође сам прочитао сва писма која сте ми ви, мали људи, написали својеручно јер, иако ви не користите слова којима се служе одрасли, ви пишете знацима које разумеју сва деца свуда на свету.
Како су све моје муштерије на месецу деца и користе искључиво таква слова, јасно ти је да сам без проблема разумео све што сте ти и твоја мала сестра написале.
Ипак, имао сам проблема да разумем писма које сте ви диктирале мами и дадиљама јер, ја сам странац и не разумем најбоље енглески језик.
Видећеш да нисам направио ниједну грешку када су у питању поклони које сте ти и твоја сестрица наручили у својим писцима – ушао сам кроз димњак у поноћ док сте спавале и лично сам их оставио. Обе сам вас пољубио јер сте ви добра деца, лепо васпитана и однегована и спадате у најпослушније мале људе које сам икада видео.
Ипак, у писму које сте диктирале, било је неких речи које не познајем и неколико наруџбина које нисам могао да испоручим јер су нам нестале залихе. Наша последња кухиња за лутке је отишла сиромашној девојчици на Северњачи, хладној земљи изнад Великог Медведа.
Нека ти мама покаже ту звезду, а ти можеш да кажеш: “Мала Пахуљице” (јер тако се девојчица зове) “Драго ми је да си ти добила намештај јер ти је потребан више него мени”. Тј. напиши то својим сновима, и Пахуљица ће ти одговорити. Ако само будеш одговорила, можда те не чује. Нека твоје писмо буде лако јер путује далеко, а поштарина је скупа.
У писму твоје маме било је неколико речи које нисам разумео. Да ли је писало “камион пун одеће за лутке”? Позвонићу на твоја кухињска врата око 9 сати овог јутра да проверим, али не нико не сме да ме види осим тебе.
Када чујеш звоно, завежи Џорџу очи и пошаљи га да отвори врата. Мораш му рећи да мора да хода на врховима прстију и не говори ни реч или ће једног дана умрети.
 | |
|
Онда ћу те питати да ли су наручила одећу. Ако кажеш да, занимаће ме које боје желиш да буде. Нека ти мама помогне да изабереш лепу боју јер мораш да ми кажеш сваки детаљ који желиш да добијеш.
На крају, када будем рекао: “Збогом и срећан Божић моја мала Сузи Клеменс”, ти мораш да одговориш:
“Збогом, добри, стари Деда Мразе и молим те кажи Пахуљици да ћу ноћас гледати у њену звезду и она мора да гледа доле на мене – бићу код западног прозора и сваке ведре вечери гледаћу ка њеној звезди и говорити: ‘Знам да је тамо неко као ја.’”
Онда мораш да до библиотеке и кажеш Џорџу да затвори сва врата осим оних излазних и сви морате да будете мирни и тихи још неколико тренутака. Отићи ћу на месец да узмем твоје ствари и за неколико тренутака ћу се спустити низ димњак и оставићу ти поклон.
Људи могу да причају ако желе све док не чујеш моје кораке у ходнику. Онда им кажи да буду тихи све док се не попнем уз димњак. Можда ме уопште нећеш ни чути – ако се то деси, слободно вирни кроз кључаоницу врата у трпезарији и у једном тренутку ћеш видети свој поклон под јелком.
Ако оставим снег у холу, кажи Џорџу да то обрише, али не метлом него крпом. У супротном ће једном умрети. Мораш да га надгледаш како не би учинио неку глупост и изложио се опасности.
Ако оставим трагове чизама на мермеру, Џорџ не сме да их обрише. Нека остану као знак сећања на моју посету. Када год их погледаш или некоме покажеш, сетићеш се да треба да будеш добра девојчица.
Збогом за неколико минута, тј. док не дођем и зазвоним на твоја кухињска врата.
Воли те, Деда Мраз
Кога људи некада зову и “Човек са месеца”
Породична срећа Марка Твена нажалост није дуго трајала. Само неколико година након овог дирљивог писца, његова Сузи је умрла од менингитиса, а иста судбина је ускоро задесила и његову супругу као и другу ћерку Џејн.
Извор: Dnevno
Самјуел Лангхорн
Клеменс (енгл. Samuel Langhorne Clemens; Флорида, 30. новембар 1835 - Рединг,
21. април 1910), познатији под књижевним псеудонимом Марк Твен (Mark Twain),
био је амерички књижевник.
Један је од највећих
хумориста у светској књижевности, први и највећи типично амерички књижевник. У
опсежном делу остварио је широку лествицу осећаја и мисли, од пуне животне
радости до потпуне безнадности.
Његови романи укључују „Доживљаји Тома Сојера“ (1876) и његов наставак, „Доживљаји Хаклберија Фина“ (1884), од којих се последњи често назива „Велики амерички роман“. Написао је роман „Краљевић и просјак“ (1882), Јенки на двору краља Артура (1889) и Тајанствени странац (1906), а са Чарлсом Дадлијем Ворнером написао је Позлаћено доба: Прича о данашњици (1873).
.png){kind=small}
Нема коментара:
Постави коментар