Мењао би чланство у САНУ за магаре

Писањем се стичу и слава и хонорари, - прича Бранко Ћопић, - али уверио сам се да је и то пролазно.

Налазио сам се у Сплиту када сам предложен за редовног члана Српске академије наука. 

Одмах сам сео у авион и пошао за Београд да сазнам резултате гласања.

Одједном, авион се у ваздуху запалио. Уплашен, погледао сам доле да одмерим висину и тада приметим једног сељака како спокојно јаше магарца.

Није чуо кад сам му викнуо:

„Дај ти мени то магаре, а ја ћу теби чланство у Академији...“

Бранко Ћопић (Хашани, Босанска крајина, 1. јануар 1915 — Београд, 26. март 1984) је био српски књижевник. Писао је поезију, приповетке и романе, а прославио се својим причама за децу и младе, често смештеним у време Другог светског рата у револуционарној Југославији, писаним са карактеристичним Ћопићевим хумором у виду подсмеха, сатире и ироније.

Почетком 1950-их писао је и сатиричне приче, критикујући друштвене и политичке аномалије и личности из тадашњег политичког живота земље, због чега је сматран дисидентом и „јеретиком“, и морао је да се правда партијској хијерархији.

Био је члан Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине. За књижевни рад добио је, међу осталим, Награду АВНОЈ-а и Његошеву награду (обе 1972). Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих одликовања.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома