Коцка, пиће и жене
 |
| Бранислав Нушић (Милан Јовановић, 1904); фото: Википедија (colred) |
Наш угледни писац романа, драма, приповедака и есеја не само да је био добар комедиограф у својим делима, већ је и у приватном животу често умео да се нашали, не презајући од тога пред ким је и где је.
Препричавали су то блиски људи његовог доба.
Једном речју, у свом хумору је био слободан, аутентичан, својствен.
Kада је просио Даринку Ђорђевић, конзулову ћерку, Нушић јој је поставио услов.
Жениће се, али да му дозволи да задржи макар један свој порок – коцку, пиће или жене. Па нек бира.
Мудра је тада била млада Даринка.
Ако би изабрала коцку, отишла би кућа.
Да изабере пиће, уз кућу оде и здравље.
Најбоље је, мислила је она, да га пусти да јури жене.
Чим је потписала да је сагласна с тим, венчали су се у манастиру код Битоља.
Ипак, своју Аутобиографију Нушић је завршио речима да после женидбе човек и нема аутобиографије.
Бранислав Нушић (1864-1938) био је српски књижевник, писац романа, драма, прича и есеја, комедиограф, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер. Такође је радио као новинар и дипломата.
Најзначајнији део његовог стваралаштва су позоришна дела, од којих су најпознатије комедије: Госпођа министарка, Народни посланик, Сумњиво лице, Ожалошћена породица и Покојник.
Осим што је писао за позориште, радио је као драматург или управник у позориштима у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву.
Бранислав Нушић је у својим делима овековечио свакодневицу српског друштва у XIX и XX веку, а његове социолошке анализе су актуелне и у XXI веку.
Сродни чланци на страници Расен:
.png){kind=small}
.png){kind=small}