Да комшији роди трешња

Наш комшија није човек најпожељније нарави, али има одличан интернет и најукусније трешње у крају. 

Fatty Felix and the Flipp Boys in the Orchard (Walt McDougall, 1902.); фото: Википедија

Многи се куну да у животу нису пробали боље трешње, нити видели бржи интернет од његовог.

Велика је мистерија о каквој се то сорти трешње ради, када је укуснија и од оних са пијаце и од оних из продавнице. 

Може бити да је због тога он јако љубоморно чува и увек је спреман да пусти своју чудну нарав на свакога ко се дрзне на њу испети. 

Захваљујући том дрвету и високој огради која га окружује, нека од деце из краја израсла су у врхунске планинаре.

Срећом по све нас, комшија је страствени риболовац, какав се ретко среће. 

Он много воли да пеца на оближњем каналу и увек са собом носи и своју незгодну нарав. 

За то време његова велика трешња пожели се друштва и украде децу свим околним парковима и игралиштима. 

Чим се изјутра зачује звук његовог старог мотоцикла, прекидају се све игре и ројеви деце почну да се скупљају око дрвета.

Дружење на трешњи и око трешње траје све док Маја, која живи поред канала, не јави да су се риболовац и његова нарав упутили кући. 

После њеног позива се, као по комади, уклањају сви трагови дружења са трешњом, комшијино двориште опусти, а оближњи паркови и игралишта опет оживе.

А ако Маја којим случајем закаже и не јави... е, онда на сцену ступа бучна комшијина нарав. 

Она је спремна да за децом скаче по зградама, да се одбија од зидова, да одзвања по улазима, а чак и да улази кроз прозор у станове. 

Због те напасти многе су уши извучене и многе батине поломљене.

Иако комшија баш претерано и не воли децу, многа ће да кажу како им је он најбољи провајдер у крају. 

Откако је околне зграде обасуо својим јаким вајерлес сигналом, друштвене мреже су веома процветале, а оближњи паркови и игралишта опет су опустели.

Изгледа да му до интернета није стало као до трешње, па се и не труди да га заштити којекаквим замршеним шифрама. 

Додуше, неколико пута се пожалио како му сигнал није на очекиваном нивоу, али његова бесна нарав до сада још никога због тога није појурила.

И тако... наш комшија и његова нарав саставни су део наших живота више него што могу и да замисле... 

Захваљујући њима ми се у крају много боље дружимо, и сезонски – када им укусна трешња роди, и виртуелно – када пусте јак вајерлес сигнал. 

Једино што оближњи паркови и игралишта због тога повремено остану сасвим пусти.

Сви у крају се искрено молимо да нашем комшији никад не досади ни интернет, ни пецање, као и да му сваке године богато роди трешња. 

Он и не зна колико га сви много волимо, а најтужније од свега је што не би био срећан када би сазнао зашто.

Далибор Дрекић, 2013.

Зборник: „Хиландар - Најкраће приче 2013“, 

Библиотека „Савремена књижевност“, књига 155, 

„Алма“, Београд 2013.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома