Палиндромна игра тонова, тамо и назад Пула Хиндемита

Немачки композитор Паул Хиндемит (Paul Hindemith, 1895–1963) један од пионира музичке модерне, прошао је фазе од експресионизма до неокласицизма, односно необарока. Компоновао је оркестрална дела, балете, а узор је широком кругу немачких композитора тзв. „Хиндемитова школа“.

Палиндромна игра тонова, тамо и назад Пула Хиндемита
Паул Хиндемит
Музички теоретичари Хиндемита сматрају најзначајнијим немачким уметником после Рихарда Штрауса. Не само што је свирао већину инструмената за које је компоновао, него је и дириговао, наступао и као инструменталиста и уз пратњу оркестра, водио чувени Амар-Хиндемит квартет и уз то био и музички теоретичар.

Иако је много дела посветио вокалним формама, Хиндемит је пре свега био инструментални мајстор и један од најјачих заступника линеарног конципирања музичког дела. 

Усвојио је слободе атоналитетности, удружујући их с иронизирањем, гротеском и персифлажом. Био је изразити мелодичар, музику је конципирао полифоно, а његово дело прожима симултано преплитање мелодија

Неке композиције градио је и на контрастима, тако што је приликом обликовања једне једине мелодије користио дисонанцу као главни елементи динамичког интензитета.

Игра тонова (1942.)

Музички палиндром је нпр. симфонија где је променама у звуку истакнута оштра симетрија обрнутих реприза, као што је случај у уводу и завршетку његовог дела "Das wohltemperierte Klavier" објављеног 1942. под називом „Игра тонова“ („Ludus tonalis“), а први пут изведеног у Чикагу 1943.

Ludus tonalis
Игра тонова (Ludus Tonalis)
Овај комад истражује питања технике, теорије, инспирације и комуникације, односно представља прави каталог композиторовог зрелог стила. Композиција која се сатоји од свих 12 великих и малих кључева, почиње троделним прелудијумом у C, подсећајући на Бахове токате, а завршава са постлудијумом, као ретроградном инверзијом прелудијума. У међувремену, дванаест троделних фуга одвојено је са једанаест интервала, почевши од тоналитета претходне фуге и завршавајући тоналитетом следеће фуге. Тоналитет фуга следи ред прве серије, користећи C кључ: C G F A E E A D B D B F♯.

"Игра тонова" требало је да буде еквивалент Бахове збирке композиција "Добро темперовани клавир" у 20. веку, међутим, за разлику од Баховог дела, не-фугални комади у Игри тонова често понављају мотив главне теме.


Ово дело представља најнепосреднију примену Хиндемитове теорије према којој се свих дванаест тонова равномерно темпериране скале односе на један од њих (назван "тоник" или "нотни кључ"). Афинитет сваке ноте са нотним кључем директно је повезан са његовом позицијом на хармонијској скали. У овом систему дуалност великога и малога је бесмислена, због чега је одбачена пракса модулације.

Тамо и назад (1927.)

Хајндмитов дванаестоминутни палиндромни оперски скеч „Тамо и назад“ („Hin und zurück“; Op. 45a, 1927.) у једној сцени пародира разне сценске стереотипе. Либрето је написао немачки кабаре аутор и либретиста Марселус Шифер.

Тамо и назад („Hin und zurück“)
Тамо и назад („Hin und zurück“)
Њена радња се развија у својеврсном драматичном палиндрому. Почиње са идиличном атмосфером и развија се преко љубоморе до трагичног убиства и самоубиства. Затим се у причу укључује непознати мудрац који радњу усмерава у супротни ток, завршавајући је почетном идилом.


Далибор Дрекић


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Прикажи коментаре: или

Нема коментара:

Постави коментар