Приказивање постова са ознаком Музика. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Музика. Прикажи све постове

Дечак из воде...


Рођен је у Загребу, на Малу Госпојину, 21. септембра 1958. године, од оца Спасе Младеновића, Крушевљанина, официра ЈНА, и мајке Данице, рођене Пухарић, родом из Макарске. Детињство је провео у Загребу, а када је имао седам година, као и већина „војне“ деце тада због честих прекоманди, породица се сели у Сарајево, јер отац добија службу у главном граду БиХ.


У Сарајеву завршава прва четири разреда основне школе, и први пут се среће са инструментом који је обележио његов живот-гитаром. Првим акордима га је подучио Милан Нецић, познатији као Гари Гаринча, једна од сарајевских легенди. Пред полазак у пети разред, породица се, „по потреби службе“, сели у Београд, где ће Милан наставити школовање и стварати до краја живота.

Ипак, без обзира на једну његову изјаву, како му је Сарајево остало у мрачном сећању, увек ће му се радо враћати, у песмама и наступима. (Чувен је његов предпоследњи концерт у Сарајеву, одржан у Дому младих у Скендерији, којем сам и сâм присуствао. Снимци са овог концерта се често користе као аудио-визуелна потка за разноразне прилоге и емисије о ЕКВ-у, што и не чуди, јер, био сам на неколико концерата ЕКВ-а, у Београду, Новом Саду, Сомбору, и самом Сарајеву, али енергија коју је Милан „предао“ публици на том последњем сарајевском концерту, била је невиђена…)

Са другом из XI београдске, Гагијем Михаиловићем, крајем седамдесетих, оснива свој први бенд-„Лимуново дрво“. Са бендом наступа по градским гитаријадама, али и одржава концерте у ДОБ-у и СКЦ-у. Познате песме из тог периода су: Седми круг, Око моје главе, Лимуново дрво,… Овим песмама, група се „смешта“ у тзв. нови талас, раме уз раме са, рецимо Панкртима, којима су тада свирали као предгрупа. Но, не као „Лимуново дрво„, него сада као „Шарло Акробата„. Овај бенд су основали Гаги и Милан, а прикључили су им се Душан Којић-Која, као басиста и Иван Вдовић ВД за бубњевима. Група је са неколико својих песама (Нико као ја, Она се буди, Око моје главе, Мали човек), „изашла“ на чувеној компилацији „Пакет аранжман„, раме уз раме са Идолима и Електричним оргазмом.



Овај албум је и крајеугаони камен југословенског новог таласа, једне нове естетике, која је преплавила читаву СФРЈ, „од Вардара, па до Триглава“. Некако се у свему томе, и поред бројних бендова насталих на том фону, истицао Шарло, и то у целокупном издању, дакле и музика и текстови, а нарочито спотови, који су били авангарда, за дотадашње схватање популарне музике међу „напредном омладином“, у земљи, у којој је тек сахрањен „највећи син народа и народности“…

Следеће, 1981. године, Милан и „Шарло акробата“ објављују албум „Бистрији или тупљи човек бива кад…„, који је такође забележио врстан успех међу поклоницима рок музике. Крајем те године, долази до сукоба између Које и Милана, и група се распада. Али Милан, готово одмах, оснива нови бенд-Катарина II. И то поново са Гагијем. Распад Шарла је „допринео“ и формирању још једног култног београдског бенда-Дисциплине кичме, коју је основао Која. 1984. године излази и албум Катарине II, са истим насловом. Овај албум је готово у потпуности био дело Милана Младеновића. Састав бенда су, поред Гагија и Милана, чинили ВД, Бојан Печар, и легендарна клавијатуристкиња-Маргита Стефановић. Са тог албума, чувене су песме, Аут, Јесен, Радостан дан… Након свађе са Гагијем, и његовог одласка у затвор, Милан Младеновић мења име групе у Екатерина Велика-ЕКВ. Под тим именом, група се одржала до Миланове преране смрти. Милан и Маргита су све време чинили срж групе, док су се остали смењивали. Тако је кроз групу „прошло“ неколико басиста и бубњара – Ивана Фецеа Фирчија, Срђана Жику Тодоровића, Марка Миливојевића,…

ЕКВ издаје укупно седам албума, од којих су неки постали култни. То су: „Екатерина Велика“, „С` ветром уз лице“, „19LIVE86-Уживо из Кулушића“, „Љубав“, „Само пар година за нас“, „Дум-дум“ и „Неко нас посматра“. Већину песама, на свим поменутим албумима је урадио Милан Младеновић. Поред сталних чланова бенда, на овим албумима су гостовала многа позната имена из света музике. Тако да су са ЕКВ-ом свирали (и певали), и: Масимо Савић, Тања Јовићевић, Теодор Јани, Митар Суботић, Ђуле Ван Гог, Мишко Плави и још многи други. Поред рада у групи, Милан и Маргита су се истицали и још неколиким мултимедијалним пројектима. Писали су и свирали и за друге групе (Партибрејкерс, Бан Гог, Бабе, Елвис Куртовић, Новембар,…), радили за позориште (Класни непријатељ, Три сестре, С` оне стране дуге,...), и филм (Тајванска канаста, Црна Марија).



Поезија Милана Младеновића, често, како неко рече, петомислена, дубоко је прожимала слушаоца. На моменте депресивна, као да је најављивала, од самог свог почетка, па до краја, од „Аут“-а, па до „Анестезија“-е, ужасе онога што ће нам се десити…

Почетком југословенских ратова, 1992. године, са члановима група Партибрејкерс и Електрични оргазам формира пројекат „Римтутитуки„, чија је музичка активност концентрисана на антиратну пропаганду. Њихов најпознатији сингл „Слушај ‘вамо!„, с кључним рефреном „Мир, брате, мир”, издаје Б92, а промовисан је концертом на камиону који је кружио улицама Београда. ЕКВ, Партибрејкерс и Електрични оргазам септембра 1993. године свирају у Прагу и Берлину са загребачким саставом Вјештице у оквиру акције „Ко то тамо пјева“. Када је требало да гостују Римтутитукијем у Бањалуци током рата, Милан је из протеста отказао наступ зато што је екплозивом срушена најстарија и најпознатија бањалучка џамија Ферхадија из 1579. године.

У лето 1994. године Младеновић путује у Бразил, где са дугогодишњим пријатељем Митром Суботићем – Субом (алијас Rex Ilusivii) и неколико бразилских музичара снима албум „Angel’s Breath“ („Дах анђела“). По Милановим речима, „то је нека врста психоделичног самба-рока с балканским утицајем”.



У августу 1994. године, након наступа Екатарине Велике на фестивалу у Будви, Младеновић бива пребачен у болницу, где му констатују рак панкреаса. Упокојио се у Господу 5. новембра 1994. у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.Био је један и непоновљив. Веровао је у љубав, у људе, у „земљу за нас“… Није подилазио ником, није био део естаблишмента, није био члан Удружења књижевника, није… Био је трагични праведник, у борби за истину, која је пред крај његовог живота била тако далека. Био је један и непоновљив, словенски романтик и балкански трагик. Био је наш,… дечак из воде…

Нека му Бог души опрости!


Милан Ракић


Извор: Патриот

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Никодемус - Тајна живота


Никодемус - Тајна живота
Nickodemus - Mystery of Life

Не знам зашто је било тако тешко пронаћи праве људе и повезати се са њима.
Да ли је то предзнак времена, разлози зашто нестајемо, ван времена?
Да ли је стварно тешко, понекад немогуће, разумети тајну живота,

тајну наших живота?


Извођач: Nickodemus
Гостујући музичар: Andrea Monteiro
Албум: Endangered Species
Објављено: 2005.

Жанр: Денс/електронска музика

Приредио: Далибор Дрекић


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Авичи - Пробудите ме



Авичи - Пробудите ме
Avicii - Wake Me Up

Пробудите ме

Осећам свој пут кроз тмину,
Вођен откуцајима срца.
Не знам где ће се пут завршити,
Али знам где да почнем.
Кажу да сам сувише млад да бих разумео,
Кажу да сам заробљен у сновима.
Живот ће ме обићи ако не отворим очи,
У реду, немам ништа против.

Зато ме пробудите када све прође,
Када будем мудрији и старији.
Све ово време сам тражио себе,
А нисам знао да сам изгубљен.

Покушао сам да преузмем на себе бреме целога света,
Али имам само две руке.
Надам се да ћу добити прилику да пропутујем светом,
Али немам ништа испланирано.
Кад бих могао да заувек останем овако млад,
Без страха да склопим очи,
Живот је игра коју сви играју,
А љубав је награда.

Зато ме пробудите када све прође,
Када будем мудрији и старији.
Све ово време сам тражио себе,

А нисам знао да сам изгубљен.


Приредио: Далибор Дрекић


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Песма "Ако" Радјарда Киплинга непознатог преводиоца с филозофског факултета

Британског књижевника Радјарда Киплинга (1865–1936) најбоље смо упознали преко Моглија, дечака из "Књиге о џунгли". Био је британски књижевник, познавалац хинду језика и индијске културе којом је у великој мери био инспирисан. Такође знамо и његову приповетку "Човек који је желео да буде краљ", по којој је снимљен и истоимени легендарни филм са Шоном Конеријем и Мајклом Кејном у главним улогама.

Бићеш човек, сине мој

Али оно што га такође издваја од других писаца је и непоновљива песма „Ако" ("If") која је постала можда познатија и од њеног аутора. Превод песме „Ако” објављен је 10. маја 1996. године у „Политикином забавнику”, број 2309. У тексту је објашњено да је песма откривена сасвим случајно, на пожутелом парчету хартије окаченом на зиду библиотеке за педагогију Филозофског факултета у Београду. Био је то лист извађен из неког старог броја часописа „Педагогија”. 

Упркос труду редакције, није било могуће ући у траг и открити ко је превео ту Киплингову песму, за коју многи мисле да је једна од најлепших икад написаних. За дивно чудо, кад смо поново упоредили тај превод песме „Ако” с оригиналом, изненађење није изостало. Испоставило се да је непознати преводилац, очигледно понет лепотом Киплингових стихова, дао себи песничку слободу и доста лежерно, често одступајући од оригинала, превео „If”. 

Можда се ипак треба подсетити тог превода који се, наглашавамо, појавио пре него што је Киплингова песма постала и код нас веома позната и ушла чак и у читанке за више разреде основне школе (постоји превод, рецимо, у читанки за 7. разред).

Ако („Забавник”, број 2309)

Ако можеш да видиш уништено дело свог живота
и без једне речи да га поново градиш
или без уздаха или протеста
поднесеш губитак онога што си дуго чекао.
Ако можеш да будеш заљубљен али не и луд од љубави
ако можеш да будеш јак а да ипак останеш нежан
да не мрзиш оне који тебе мрзе
а да се ипак бориш и браниш.

Ако можеш да слушаш како твоје речи
изврћу неваљалци да раздраже глупане
и да чујеш како луда уста о теби лажу
а да сам не кажеш ни једне лажи.
Ако можеш да сачуваш достојанство и главу
ако можеш да будеш скроман
иако си саветодавац краљева
ако можеш да волиш своје пријатеље као браћу
а да ти ниједан не буде све и сва.

Ако знаш да размишљаш да посматраш и упознајеш
а да никада не постанеш скептик и рушилац
ако можеш да сањариш а да ти сан не буде господар
да мислиш а да на будеш само маштало.

Ако можеш да будеш чврст али никад диваљ
ако можеш да будеш добар
ако можеш да будеш паметан
а да ниси чистунац ни ситничар.
Ако можеш да задобијеш победу после пораза
а да те две варке подједнако примиш
ако можеш да сачуваш храброст и главу
када је сви остали изгубе?

Тада ће краљеви, богови, срећа и победа
бити заувек твоји послушни робови
и оно што више вреди него сви краљеви и сва слава.

Бићеш човек, сине мој.


извори: Политикин забавник, Бука

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Кад падне мрак - Тито и Тарантула

Тито и Тарантула је америчка чикано рок/блуз група коју је у Холивуду 1992. године основао кантаутор Тито Ларива

Tito i Tarantula - After dark

Посматрам је како
ноћу шета
тако бела
Питајући се зашто
је то тако само кад падне мрак

У очима њеним
далека ватра
светли јарко
Питам се зашто
је то тако само кад падне мрак

Нађем се у њеној соби
Осетим грозницу своје пропасти
Пропадам пропадам
У земљу
Куцам на врата ђаволу

У зору
будим се да бих видео
да нема ње
А у поруци пише
Само кад падне мрак

Горим горим
у пламену
Сада знам њено
тајно име
Можеш срушити њен храм
али она ће се вратити
и поново владати

У мом срцу
у дубини, један мрачан део
усамљени
Жели њу и

чека да падне мрак


Приредио: Далибор Дрекић


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Палиндромна игра тонова, тамо и назад Пула Хиндемита

Немачки композитор Паул Хиндемит (Paul Hindemith, 1895–1963) један од пионира музичке модерне, прошао је фазе од експресионизма до неокласицизма, односно необарока. Компоновао је оркестрална дела, балете, а узор је широком кругу немачких композитора тзв. „Хиндемитова школа“.

Палиндромна игра тонова, тамо и назад Пула Хиндемита
Паул Хиндемит
Музички теоретичари Хиндемита сматрају најзначајнијим немачким уметником после Рихарда Штрауса. Не само што је свирао већину инструмената за које је компоновао, него је и дириговао, наступао и као инструменталиста и уз пратњу оркестра, водио чувени Амар-Хиндемит квартет и уз то био и музички теоретичар.

Иако је много дела посветио вокалним формама, Хиндемит је пре свега био инструментални мајстор и један од најјачих заступника линеарног конципирања музичког дела. 

Усвојио је слободе атоналитетности, удружујући их с иронизирањем, гротеском и персифлажом. Био је изразити мелодичар, музику је конципирао полифоно, а његово дело прожима симултано преплитање мелодија

Неке композиције градио је и на контрастима, тако што је приликом обликовања једне једине мелодије користио дисонанцу као главни елементи динамичког интензитета.

Игра тонова (1942.)

Музички палиндром је нпр. симфонија где је променама у звуку истакнута оштра симетрија обрнутих реприза, као што је случај у уводу и завршетку његовог дела "Das wohltemperierte Klavier" објављеног 1942. под називом „Игра тонова“ („Ludus tonalis“), а први пут изведеног у Чикагу 1943.

Ludus tonalis
Игра тонова (Ludus Tonalis)
Овај комад истражује питања технике, теорије, инспирације и комуникације, односно представља прави каталог композиторовог зрелог стила. Композиција која се сатоји од свих 12 великих и малих кључева, почиње троделним прелудијумом у C, подсећајући на Бахове токате, а завршава са постлудијумом, као ретроградном инверзијом прелудијума. У међувремену, дванаест троделних фуга одвојено је са једанаест интервала, почевши од тоналитета претходне фуге и завршавајући тоналитетом следеће фуге. Тоналитет фуга следи ред прве серије, користећи C кључ: C G F A E E A D B D B F♯.

"Игра тонова" требало је да буде еквивалент Бахове збирке композиција "Добро темперовани клавир" у 20. веку, међутим, за разлику од Баховог дела, не-фугални комади у Игри тонова често понављају мотив главне теме.


Ово дело представља најнепосреднију примену Хиндемитове теорије према којој се свих дванаест тонова равномерно темпериране скале односе на један од њих (назван "тоник" или "нотни кључ"). Афинитет сваке ноте са нотним кључем директно је повезан са његовом позицијом на хармонијској скали. У овом систему дуалност великога и малога је бесмислена, због чега је одбачена пракса модулације.

Тамо и назад (1927.)

Хајндмитов дванаестоминутни палиндромни оперски скеч „Тамо и назад“ („Hin und zurück“; Op. 45a, 1927.) у једној сцени пародира разне сценске стереотипе. Либрето је написао немачки кабаре аутор и либретиста Марселус Шифер.

Тамо и назад („Hin und zurück“)
Тамо и назад („Hin und zurück“)
Њена радња се развија у својеврсном драматичном палиндрому. Почиње са идиличном атмосфером и развија се преко љубоморе до трагичног убиства и самоубиства. Затим се у причу укључује непознати мудрац који радњу усмерава у супротни ток, завршавајући је почетном идилом.


Далибор Дрекић


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Стинг - Месец над улицом Бурбон


Sting----
Sting – Moon Over Bourbon Street
Sting – Moon Over Bourbon Street

Месец над улицом Бурбон

Вечерас месечина обасјава улицу Бурбон,
Видим лица док пролазе испод бледе светлости лампе,
Немам другог избора него да следим тај зов,
Блештавило, људе, месец и остало,
Свакодневно се молим да будем јак,
Јер знам да је погрешно то што радим,
О, никад ми нећете видети сенку, ни чути звук мојих корака
Док улицу Бурбон обасјава месечина.

Пре много година постао сам овакав,
Био сам заробљен у овом животу као невино јагње,
Сада се појављујем само у подне,
И једино ме можете видети како шетам по месечини,
Обод мог шешира скрива око звери,
Имам лице грешника, а руке свештеника,
О, никад ми нећете видети сенку, ни чути звук мојих корака
Док улицу Бурбон обасјава месечина.

Она свакодневно шета улицама Њу Орлеанса,
Она је невина и млада из богате породице,
Ноћима сам стајао пред њеним прозором,
Борећи се против нагона на бледој месечини,
Зашто сам овакав, када се молим свевишњем?
Морам да волим оно што уништим и уништим оно што волим,
О, никад ми нећете видети сенку, ни чути звук мојих корака
Док улицу Бурбон обасјава месечина.



Извођач: Стинг
Албум: The Dream of the Blue Turtles
Објављено: 1985.
Номинације: Награда Греми за инструментални аранжман пропраћен вокалом
 „Moon Over Bourbon Street“ је песма о вампиру за коју је Стинг добио инспирацију док је читао књигу америчке књижевнице Ен Рајс „Интервју с вампиром“ (Interview with the Vampire, 1976.)

Приредио: Далибор Дрекић


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Момак са Бањице учи Американце џезу


У нашем народу постоји обичај да ти на Божић у кућу дође положајник. Каже предање, ако је та особа добре душе, цела година ће бити берићетна. Тако сам ја одлучио да прве две репортаже на блогу буду две младе, школоване, успешне особе – Димитрије Васиљевић и Катарина Јонев.

Димитрије Васиљевић
Димитрије Васиљевић
Димитрије је момак са Бањице, који у музичком свету, Њу Орлеансу, срцу џеза, шета по звездама. У природи, веома је уљудан, културан човек, широког образовања.

Данас смо попили пиво (два), прошетали по његовом старом крају и причали о свим важним споредним стварима, животу, филозофији… Вреди прочитати његову причу како је остварио сан.

Димитрије Васиљевић (33), први Србин доктор џез клавира, сада професор у Њу Орлеансу

Београђанин Димитрије Васиљевић (33) доживео је свој „амерички сан“. Прошлог пролећа постао је први Србин који је доктор џез клавира, а од јесени, као доцент учи студенте у Њу Орлеансу, колевци ове врсте музике. Најпрестижнију диплому је стекао на „University of Illinois at Urbana-Champaign“, а професорски стаж сада кали на „Xavier University of Louisiana“.

За само десет година проведених „преко баре“, витрину је напунио дипломама и признањима са међународних такмичења и скупова. Имао је солистичке концерте у Карнеги холу, Кенеди центру, седишту Уједињених нација, Метрополитену… На џез такмичењу у граду Мотре у Швајцарској, освојио је трећу награду жирија и прву награду публике.

Да би био светски признат музичар, младић са Бањице имао је трновит пут. Одрицао се многих задовољстава, да би дошао у прилику да му се отварају сва врата.

– Први дани, месеци, па чак и године које сам провео у Бостону били су ватрено крштење и представљали су својеврстан културолошки, али и образовни шок за мене – присећа се Димитрије.

Првих година, имао је грчевиту борба да се позиционира. Водио је скроман студентски живот. Данима, без престанка је вежбао. Нису му сметали лоши услови живота и ограничена финансијска средства, колико му је тешко пао другачији менталитет људи.

– Било је болно. Као клинац који је у Београду активно свирао, мислио сам да сам већ завршен и прекаљен музичар. Крочивши на Беркли, врло брзо сам схватио колико је то било далеко од истине и колико ми рада тек предстоји – прича Димитрије.


Наступао у Карнеги холу, Кенеди центру, седишту УН, Метрополитену…
Наступао у Карнеги холу, Кенеди центру, седишту УН, Метрополитену…
После Берклија, преселио се у Њујорк, где је завршио мастер студије, а у међувремену је оформио свој квартет. После снимљена два албума отварају му се врата великих музичких дворана.

– Родитељи и фамилија су ми свесрдно помогли у овом мом подухвату, онолико колико су били у прилици, а мени је то тада значило бити или не бити. Имао сам срећу да сам увек имао добре стипендије од свих америчких школа које сам завршавао – прича Васиљевић.

Запао је за око стручњацима. Стизали су позиви. Професори су се интересовали за њега. Преломна је 2014. када одлучује да докторира. Поред тога што учи младе музичаре у Њу Орлеансу, предаје у музичким камповима.

– Члан сам борда организације Мусиц Дефyинг Боундариес која се бави промовисањем авантгардне електронске музике и стални сам члан трија „Стреам оф Цонсциоуснесс“ где свирам електронску музику и наступам под псеудонимом Албион Филуx.

Димитријев џез кавртет постао је квинтет. Пре месец дана снимио је нови албум. Идуће године планира турнеју, а у Београд се увек врати пуно срца. За Србију и Београд га вежу незаборавне успомене, породица и пријатеље које воли.

УВЕК СРБИН

Нисам узео америчко држављанство, на радној сам визи и ускоро на зеленом картону. Немам потребу за америчким држављанством, неће ми донети ништа што зелени картон не би и не осећам се као Американац. Уколико буде прилике, нећу га одбити, али само под условом да задржим и српско – прича Васиљевић, наглашавајући да са дијаспором имао контакта у Њујорку. – Имали смо цркву Светог Саве која је у великој несрећи изгорела до темеља. То нам је било окупљалиште како духовно, тако и световно и полазишна тачка многих познанстава, пословних контакта, пријатељстава и љубави.

ОД БЕОГРАДА ДО ИЛИНОИСА

Димитрије Васиљевић рођен је у Београду где је завршио Музичку школу „Јосип Славенски“, а потом је 2007. дипломирао на Факултету музичких уметности. Одлази у САД, где стиче диплому на престижном Беркли музичком колеџу у Бостону. Био им је стипендиста, а два пута је награђиван за посебна достигнућа на клавирском одсеку. Мастер студије је завршио на Њујоршком универзитету, а докторирао на Универзитету Илиноис. Објавио је три албума – соло клавирски „Метапхор“, ауторски „The Path of Silvan“ и „Accidental Nomad“ који је изашао јуче у издању Ropeadope Records-a.

МОРАМО ДА СЕ МЕЊАМО

Музичко школство у Србији, част дивним изузецима, је благо речено скандалозно. Окоштало и застарело. Оно форсира само изучавање класичне музике. Учење музике искључиво по нотном запису и запоставља тренинг коришћења уха младих полазника. То је толико наопако, као када бисте тренирали атлетику и трчали само на једној нози. Од младих музичара се праве роботи за аутоматско читање музике с листа. Кад им се тај лист склони, након година свирања, схвате да не умеју да одсвирају ни „Данас нам је диван дан“ – прича Васиљевић.

Миленко Ковачевић


Послушајте разговор који је са Димитријем водила Марија Михајловић:




Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА