Нови лопови и стара фукара

Трилогија „Сатира о сатирању написана је у септембру две хиљаде и осме године, али се односи на целокупну српску политичку и друштвену сцену од почетка деведесетих година до данас.

Она говори о великој катастрофи до које нас је довела контролисана негативна селекција, пре свега у политици и економији, али и у свим другим сферама друштва. 

Њене три песме: "Нови лопови и стара фукара ", "Шибицари града и чувари стада" и "Изрод и ухода" чине једну заокружену целину у којој се огледа део трагедије нашег времена.

1. Нови лопови и стара фукара

Скупили се с коца и конопца,
неко с коња, неко са магарца,
стари лонци и нови поклопци,
нови лопови и стара фукара.
Послали су слике у дневнике,
поделили плате за плакате,
коју пару новинару, коју аналитичару,
коју режисеру да створи аферу,
по коју монету за лажну анкету,
за марионету безвредну плакету,
и субвенцију за агенцију
што од вола направи идола,
којег притом назове елитом
Пружили су коме за дипломе,
за магистрате и за докторате,
и ето од слепца академца без премца,
а од бруке доктора науке,
ето бистра магистра за бистра министра.

Сто парола портпарола,
сто критика и реплика,
сто фраза из страначких база,
сто лица скупих дневница
и мандати скупих сати.
А истина гине како који зине,
акценат бежи, губе се падежи,
криве се речи, нарација јечи
- речју и сликом: злочин над језиком.
Ко да се сећа шта се све обећа?
Ко да тражи небројене лажи?
Ко да оспори све шта се говори,
када им приче једна другој личе?
Они што су бољи по народној вољи
и у сваком ставу су у праву;
они што им воља и није по вољи
тврде да ће сутра бити бољи.
A сваки је у праву уз свету краву
самог помена демократских промена
и предности европских вредности.

И сви им прилазе, сви подилазе,
сви се намећу мудрошћу и памећу
да свако за себе понешто огребе.
Чланства се множе, змије свлаче коже
да прелете касти која је на власти.
Невладини владају, владини поткрадају,
онај ко их следи, не мора да вреди,
јер они бирају ко игра како свирају,
а гомила блеса ломи ноге од плеса.
Па се цепају и спајају, одузимају, збрајају,
леви сa деснима, питоми са беснима,
обрни, окрени, постави па смени,
триста листа, лица увек иста
на грбачу скачу да с грбаче тлаче.
Док се јавно свађају, тајно се погађају,
бајке се причају, а трилери догађају,
само је оставка забрањена ставка,
одговорности нема - то је табу тема.
„Црна овца увек стане у одбрану беле вране
- ко с ким дели грану, њему држи страну.“

Када им кварност помути стварност
и изгубе осећај за реалност,
повреда ега код аге и бега
доведе на удар читаву јавност.
Власти се посвете ковању освете,
да због сујете гласине осујете,
па на културу уведу цензуру,
а на медијима спроведу дресуру.

„Сваком стаду чобани по мери,
неком људи, а некоме звери.“

Далибор Дрекић, Београд, септембар 2008.

Сродни чланци:

1. Нови лопови и стара фукара
2. Шибицари града и чувари стада
3. Изрод и ухода

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома