ВРБА У МАГЛИ
Украј у јаркУ
Амалгам у магламА
Увио ивУ
Врба у магли; фото: pixabay |
Далибор Дрекић, Београд, 2013.
Белег Београд: Најлепша остварења са конкурса за фантастични и научнофантастични хаику „Врба на калдрми“ 2013.
Хаику
Измету темзи - хаику и са десна исти
Моделс ледом
Агенси снега
Ароме мора
Недрои орден - хаику и са десна исти
Dewon roses - Palindromic haiku in English
Sign- Palindromic haiku in English
Хаикуод сунца и љубави саткан
Хаику је врста јапанске песме од три стиха (5-7-5) чија тема је најчешће природа (киго) и која садржи цезуру (киређи – после првог или другог стиха). Поред ритмичке функције, цезура има и семантичку улогу да одели два различита нивоа значења. Поред једноставности, хаику у себи садржи и дух зена, и пантеизам хиндуизма, и мистицизам и парадокс таоизма, и саосећајност будизма, и строгост конфуцијанизма, и примитивност шинтоизма…
Историјски, хаику је настао тако што су се из јапанске песме ренге издвојила прва три стиха. Први велики хаику песник био је Мацуо Башо (1644-1694) који је у овој форми остварио велике домете исказујући кроз њу универзалне вредности.
По правилу, традиционална форма хаику песме требало би да буде написана у садашњем времену, зато што се кроз хаику изражава суштина тренутка. Стихови треба да изражавају песниково директно искуство исказани кроз описе природе или стања из човековог живота. Уместо директног казивања емоције, оригиналну и дубоку мисао хаику песник преноси сугестивно, путем конкретне слике.
Ова врста песме обично нема наслов, велика слова и знакове интерпункције, а избегавају се икићења, улепшавања, рима, стилске фигуре попут метафоре, порећења и сл.
Прве хаику песме на српски језик превео је 1928. године Милош Црњански и окарактерисао их као „песме кратке као уздах” („Песме старог Јапана”, 1928)
Сродни чланци:
Хаику
Измету темзи - хаику и са десна исти
Моделс ледом
Агенси снега
Ароме мора
Недрои орден - хаику и са десна исти
Dewon roses - Palindromic haiku in English
Sign- Palindromic haiku in English
Хаикуод сунца и љубави саткан
Нема коментара:
Постави коментар