Претражите

Приказивање постова са ознаком Дешавања. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Дешавања. Прикажи све постове

Шерон Стоун зачепила уста Американцима причом о Србима и Космету


Шерон Ивон Стоун је рођена 10. марта 1958. године у Мидвилу (Пенсилванија). Њена мајка Дороти је била чистачица, а отац Џозеф радник. Циљ њене мајке је било да њена деца буду интелектуалци, а не радници. Шерон има два брата, Мајкла и Патрика и сестру Кели. Мајкл је глумац. Прву улогу је добила 1980. године у филиму Вудија Алена „Стардаст Меморис“. Највећи је успех постигла у филму „Ниске страсти“ 1992. године. Номинована је за Оскар 1994. године за улогу у филму „Касино“.

Шерон Стоун
фото: Википедија
Пре неколико година, у једном интервјуу, позната холивудска глумица описала је свој живот и одрастање уз пријатеље Србе.

„Моји најдражи пријатељи, од детињства до данас, јесу Милица и њен брат Душан. Они су ми као брат и сестра. Рођена сам у Мидвилу, малом месту у близини Питсбурга. У близини су становали Милица и Душан. Моји родитељи, Џо и Дороти, пореклом су из Ирске, а њихови Милорад и Милунка из Србије. Родитељи су нам радили заједно у оближњој фабрици, а ми смо се дружили непрестано.

Тета Милунка је често правила хлеб од кукурузног брашна и увек је нама слала половину. Све са њима смо делили, као да смо били једна породица. Сећам се да да сам код њих често вечерала тај кукурузни хлеб удробљен у млеку. То је тако лепо, и тај укус никада нећу заборавити.

Волели смо се, помагали, делили проблеме и сиромаштво. Они су нам били до коске привржени, гостољубиви, пуни разумевања, племенити. У свему смо се помагали.

Сећам се да се мој отац отровао и пао на послу, први је дотрчао да му помогне чика Милорад и није чекао хитну помоћ него га је однео до оближње болнице.

Имала сам проблема у школи, не зато што сам била лош ђак, напротив, била сам најбоља, па су ме друга деца мрзела и називала бубалицом. Милица и Душан, и мој брат, штитили су ме и помагали у свему. Заједно смо учили, правили планове за будућност. Онда су ме због високог степена интелигенције 154, у 15. години, пребацили из школе Сегер на универзитет Единборо. Мени најдраже особе биле су физички удаљене, али близу мени у свему.

Када сам се задевојчила, и када су неки момци почели да ми се удварају, а ја сам их надмено одбијала, многи су желели да ми се освете. Неки су се договарали да ме групно пресретну и силују. Због тога су ме Душан и Мајкл стално пратили.

Милица ме је наговорила да се пријавим на такмичење за мис. Тако је почела моја каријера због које сам се преселила у Њујорк. Они су наставили и даље да ме подржавају, саветују и воле до неба. До дан-данас делимо све тајне, све радости и невоље.

Милица и Душан су много помогли да се мој брат извуче из пакла дроге, због тога им се посебно захваљујем.

Наш однос је био више од игре, прерастао је у трајну вредност, у пријатељство за сва времена. Захваљујући тој релацији, стекла сам снагу, моћ, самоувереност, самосталност…

Тетка Милунка, која је из Чачка, много нам је причала о Србији, а чика Милорад који је пореклом са Косова, много нам је причао о свом завичају. За вријеме бомбардовања 1999. године, показивао нам је фотографије цркве у којој је крштен, а која је срушена. Милица и Душан су недавно били у Србији, причали су ми о свему. И сада много брину због те неправде везане за Косово. Заједно смо размишљали да организујемо неки јавни протест, али у америчким медијима, на жалост, објављује се само што иде у корист Албанцима, јер је њихов лоби веома јак.“

Извор: Царса

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Додик додјељује орден Прилепину

Бањалука - Предсједник Републике Српске Милорад Додик додијелиће Орден предсједника Републике познатом руском писцу Захару Прилепину.

Додик додјељује орден Прилепину
Захар Прилепин

То сазнаје Спутњик, а није познато када ће писцу орден бити уручен, јер му јуче није дозвољено да уђе на територију Босне и Херцеговине.

Прилепин је на путу за Бањалуку, гдје је требало да има наступ и да разговара са студентима у Народној универзитетској библиотеци, заустављен на прелазу Рача, а како је рекао за Спутњик, предочен му је папир на коме стоји да му је 26. марта забрањен улазак у БиХ.

На папиру је наведено је да ми је улазак забрањен, “као човјеку који представља пријетњу за безбједност и међународне односе те земље”.

Додик је оцијенио да је наредба Обавјештајне сигурносне агенције БиХ о забрани уласка Прилепину на територију БиХ из безбједносних разлога срамна, недопустива и уперена против пријатеља Републике Српске.

Извор: Глас Српске


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Трг од ћирилице у Херцег Новом


Пети Трг од ћирилице у Херцег Новом, који је почео 2. августа и трајаће до 28. августа 2018. године, одржава се у знаку великих црквено-народних годишњица као „поузданих путоказа народног опстанка“: 820 година манастира Хиландара Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве, 680 година од упокојења Светог архиепископа Данила Другог, 300 година Топаљске општине – комунитади, 150 година од рођења песника Алексе Шантића, 110 година од упокојења списатеља Сима Матавуља, 120 година од рођења песникиње Десанке Максимовић и 60 година од упокојења списатељице Исидоре Секулић.

Трг од ћирилице у Херцег Новом
Трг од ћирилице у Херцег Новом

Ова традиционална манифестација, која је посвећена очувању српског језика и ћириличног писма, окупиће, како је најављено, бројне уметнике, историчаре, филозофе, лингвисте и духовнике. Биће одржани округли столови о најактуелнијим темама.

Манифестација је почела на дан када Црква слави Светог пророка Илију, 2. августа 2018. године, у 9 часова, светом Литургијом у Саборном храму Вазнесења Господњег – цркви Светога Спаса на Топлој. Вечерас у 21 час одржаће се припремно вече на Тргу херцега Стјепана (тзв. Белависта) под називом Пјесан светосавска: Јуначка пјесан народна старијих времена, Пјесан пјесника српских и Пјеснапој народни новијих времена .

Јуначка пјесан народна старијих времена почеће поздравним словом песника Радомир Уљаревић и народном песмом Игумане Саво и седам патријар’а из треће књиге збирке Теофила (Богољуба) Петрановића. У наставку, у оквиру Пјесан пјесника српских, своју поезију говориће Новица Ђурић, Милица Бакрач, Ранко Радовић, Милица Краљ, Миленко Шарац, Милутин Мићовић, Бећир Вуковић, Радомир Уљаревић, Будимир Дубак. У трећем делу Пјеснапој народни новијих времена у извођењу Данице Црногорчевић и појци хора Рождество из Бијеле.

Свечано отварање Трга од ћирилице одржаће се у петак, 3. августа 2018. године у 21 час, у порти цркве Светога Спаса на Топло и биће посвећено 300 година Топаљске општине – комунитади. Трг ће отворити Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије, поздравну реч произнеће градоначелник Херцег Новог г. Стеван Катић а свечано слово о старој топаљској општини казаће др Горан Комар. Одломке из старих топаљских исправа говориће Драгана Влаовић а вече ће употпунити и хор Рождество из Бијеле и  Даница Црногорчевић.

Слава Херцег Новог, Пренос моштију Светог архиђакона Стефана, биће прослављена 15. августа 2018. године светом Литургијом, а увече ће, како је планирано, на Канли Кули бити одржано вече руске и српске народне песме и игре. На празник Преобажења Господњег споменоваће се стогодишњица мучеништва последњег руског цара и последњег земљаског заштитника православних хришћана. Трг ћирилице завршиће се 28. августа 2018. године празничном светом Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у манастиру Савина.

На прес конференцији, коју су организовали ИИУ Светигора, Црквена општина топаљско-херцегновска, Удружење књижевника Црне Горе и Удружење књижара и издавача Црне Горе, којом је и наајвљена ова манифестација, протојереј Никола Тодоровић је казао: -Трг од ћирилице, као значајна пројава животворне српске православне духовности и културе, позива нас и ове године на сва светосавска звона да у свештеној и часној прошлости свога крстоносног народа тражимо и откривамо свјетлост спасења Христовог, живо надахнуће и спасоносне одговоре на многа питања.

Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић за Дан: Култура надахнута Христом оплемењује и снажи

Поводом одржавања петог по реду „Трга од ћирилице“ разговарали смо са једним од оснивача ове манифестације протојерејем-ставрофором и архијерејским намјесником за Херцег Нови оцем Радомиром Никчевићем. Овогодишње издање „Трга од ћирилице“ траје до 28. августа и биће посвећено манастиру Хиландару, Светој царској продици Романов, Светом владици Николају, Светом оцу Јустину, великим српским писцима Шантићу, Матавуљу, Десанки Максимовић и Исидори Секулић.

Оче Радомире, сјутра у Херцег Новом почиње културно-духовна манифестација „Трг од ћирилице“, чији је програм већ познат, а који ће окупити бројне културне раднике: историчаре, књижевнике, умјетнике и философе из земље и из иностранства. Какву улогу има ова манифестација у данашњем времену које много не хаје за културу, традицију и духовност?

-„Трг од ћирилице“ се одржава по пети пут у Херцег Новом, граду који је на препоруку нашег митрополита Амфилохија, а по благослову патријарха Иринеја добио највише признање наше помјесне Цркве, орден Светога Саве првог реда. То признање је природно припало граду који је током своје бурне и славне историје, а ових дана општина слави своју тристагодишњицу, успијевао да сачува свој језик, своје писмо и свој културни и национални идентитет. Наше духовне и културне вриједности служе као основни принципи нашег свеукупног друштвеног живота. Оне обликују наше карактере, начин размишљања и понашања. Вјера нас учи да разликујемо добро од зла, истину од лажи, регулише наша осјећања стида и поноса… Култура, надахнута Христовом личношћу, оплемењује и снажи. Зато су данас, у вријеме тоталне обезљуђености и пољуљаног или чак и изгубљеног идентитета нашег човјека, овакви програми насушно потребни. Направити нешто добро и корисно за ширу друштвену заједницу је мукотрпан и спор посао који траје годинама, за разлику од уништавања које је брзо и ефикасно.

Зашто се „Трг од ћирилице“ одржава баш у Херцег Новом? Постоје ли неки посебни разлози за то?

-По благослову наше Цркве прије седам, осам година, добио сам парохију у Херцег Новом и почео дубље да понирем у народни живот и откривам слојеве тог чудесно лијепог и отменог града. Ако узмемо у обзир само једну цркву, цркву Вазнесења Господњег на Топлој у којој служим, зачудимо се колико је вјекова, колико знаменитих личности ту боравило, колико је културе похрањено у њеним зидовима и утврдама око ње. Црква је пуна драгоцјености из 18. вијека које је даровао богати гроф Сава Владиславић, знаменити Хецеговац на двору руског цара који је разграничио Русију и Кину и чија граница још увијек важи. Његова се спомен биста налази на платоу испред цркве. Иза цркве је рестаурирана и обновљена чувена школа Јосифа Троповића, у којој је, поред великог броја калуђера, свештеника и помораца, знања стицао и Свети ловћенски тајновидац велики духовник и пјесник Његош. Школа је, као црквена институција васпитавала и образовала млади свијет дуже од једног вијека, све до отварања државне школе на српском језику 1869. Сада је претворена у музеј који има вриједну и драгоцјену поставку везану за Његошево школовање и вријеме, и широм је отворила врата за посјетиоце. Преко пута Цркве је и знаменита резиденција епископа Љубибратића, народног првака и вођа српског народа. У близини је и кућа нобеловца Иве Андрића у којој је он често боравио и писао, тако да мислим да је само тих неколико чињеница, издвојених из пребогатог ћириличног културног наслеђа овога краја, довољно да се образложи зашто се овај духовни и културни сабор одржава баш у овом граду.

С обзиром на то да ова манифестација траје од 2. до 28. августа, неуобичајено дуго за наше прилике, откуд вам снага и спремност да један тако сложен и свеобухватан програм прикажете и испратите до краја?

-Данас да би се уништила култура једног народа, не морају се спалити књиге и срушити споменици тога народа, довољна је политичка пропаганда о ретроградности и застарјелости истих, као и назови демократски приступ како је незнање или искривљено знање једних исто тако добро и спасоносно као и пуно и право знање других. Такво размишљање је довело до варварског и скоројевићког гледања на ћирилицу као застарјело писмо, које више и није за употребу у 21. вијеку. При томе заговорници тог гледања заборављају, намјерно или случајно, да су нека од највећих дјела у свјетској књижевности, чији сјај не блиједи кроз вријеме, написана истом том ћирилицом, захваљујући којој смо и ми постали словесан и препознатљив народ међу осталим земаљским народима. Да би се очувала духовна вертикала овога народа, морамо, уз Божју помоћ и благодат, сви бити стрпљиви и вриједни. Тако духовност постаје наша свакодневица, постаје дио нас, одређује начин како да се односимо према другима а и према заједници којој припадамо. Око „Трга од ћирилице“ окупљају се људи од интегритета, уз велику подршку и помоћ нашег митрополита Амфилохија, црквених општина, Министарства за културу Србије, Општине Херцег Нови, средстава информисања и других.

Чини се да је више пажње посвећено српској културној историји него савременој култури. Мислите ли да је савремена српска култура достојна својих предака?

-Старији слојеви српске културе су прошли кроз временско решето и то је наша класика. Чињеница је да је савремена српска култура, као и народ који је ствара доста расцјепкана и разједињена. Надати се да ће стручна јавност, људи који се баве културом и који је изучавају, једним интегративним приступом успјети да се надограде на ту класику, јер вриједност једног народа је у ствари понајвише вриједност његове духовности и културе.


Извор: Митрополија црногорско-приморска, Дан

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Косово избачено са плаката


Протест Адама Пуслојића упућен челницима поетске смотре у Румунији уродио плодом. Поред имена песника Љуљзима Тафе сада стоји да долази из Албаније

Адам Пуслојић
Адам Пуслојић Фото П. Митић (Новости)
После протеста песника Адама Пуслојића, који је одбио да учествује на Међународном фестивалу поезије "Михај Еминеску" у Крајови, хитно је из списка земаља учесница избачено тзв. Косово. На новом плакату, који су организатори јуче поделили, поред имена песника Љуљзима Тафе као одредница државе стоји Албанија.

- Коначно су исправљени званични постер, програм и најава фестивала! Битка је у последњем часу уродила плодом, па су се организатори досетили да Уједињене нације и Румунија не призају Косово као земљу. У сваком случају, добро је - казао је Пуслојић.

На песничкој смотри, која се одржава од 16. до 21. септембра, најављено је гостовање четрдесет песника из двадесетак земаља света, а из Србије чак петорица поета - Славко Алмажан, Милутин Ђуричковић, Јеремија Лазаревић, Радомир Андрић и Адам Пуслојић.

Јл. Бањанин

Извор: Новости

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Адам Пуслојић одбио учешће на фестивалу поезије у Румунији због позива представнику "Косова"

Адам Пуслојић упутио протест организаторима међународне песничке смотре "Михај Еминеску" у Крајови. Ово је кошмар и људска драма, нисам то очекивао, јер ми је Румунија као друга домовина.

Адам Пуслојић
Адам Пуслојић; фото: Новости

Песник Адам Пуслојић одбио је да учествује на Међународном фестивалу поезије "Михај Еминеску", који се од 16. до 21. септембра одржава у румунском граду Крајова, и упутио је протест организаторима јер су међу двадесетак земаља учесница уврстили и Косово.

Као гост из такозване државе Косово најављен је песник Љуљзим Тафа, а из Србије петорица поета - Славко Алмажан, Милутин Ђуричковић, Јеремија Лазаревић, Радомир Андрић и Адам Пуслојић.

- Као српски песник и као члан Румунске академије не могу то себи да допустим. То је за мене кошмар и људска драма. Док се не извине и док не повуку ту бедастоћу, не пада ми на ум да идем - каже, за "Новости", Пуслојић. - Видео сам на "Фејсбуку" слику плаката и згрануо сам се када сам схватио шта су написали. Нисам то очекивао, јер ми је Румунија као друга домовина.

Пуслојић, којем су се недавно у издању "Филипа Вишњића" појавили преводи песама управо Михаја Еминескуа у књизи "Домовина живота", каже да у позиву за учешће организатори нису навели имена држава.

- Позив је послала Академија "Михај Еминеску" из Крајове, коју је основао песник Јон Деаконеску. Потписао се као академик иако није члан Академије Румуније као ја, већ је само члан своје академије. Академија "Михај Еминеску" је главни организатор фестивала, који се одржава већ шест година узастопно. Суорганизатори су Скупштина града Крајове и Министарство за културу Румуније - објашњава Пуслојић. Румунија није признала Косово. Утолико је све чудније, јер не верујем да они имају зелено светло из свог министарства културе да позову Косово као земљу учесницу. Они на то немају законско право. Сада све зависи од организатора. Ако не исправе свој пропуст, ја тамо нећу ићи.

ПОДРШКА МРАОВИЋА

Пуслојићев протест подржао је на "Фејсбуку" песник и преводилац Драган Мраовић:

- Јавите им да не долазите, ако то не уклоне, па да видимо како ће да оправдају што ни њихов академик неће доћи због овога. Могу да позову Шиптаре песнике са Косова и Метохије, не са Косова, али само под личним именима и без икаквих политичких обележја или иступа. Могу да их најаве само као грађане Србије са Космета.

Јл. Бањанин

Извор: Новости

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. у Добановцима

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. године одржана је 28. јула у парохијском дому у Добановцима. Учешће у колонији узело је преко 70 уметника из земље и иностранства (бивше СФРЈ, Швајцарске, Аустрије, Немачке и Ирака). Ово је једина колонија оваквог типа у Србији која окупља људе из читавог региона. 

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. у Добановцима
XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима

На целодневном дружењу били су присутни сликари, романописци, есеисти, писци кратких прича и афористичари. Манифестацију је  својим програмом увеличао црквени хор „Вера, нада и љубав” при храму Светог Николе у Добановцима.

"Књижевник Душан Живанчевић, оснивач Уметничке колоније „Срем” у Добановцима,  упознао је присутне са циљем, мотивом и поводом оснивања колоније баш у Добановцима. Колонија је основана пре тринаест година са идејом да се одужи прецима за све оно што су оставили потомцима да чувају. 

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима
XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима

Добановци су веома старо место, основано 1317. године са пуно  знаменитости о којима се јако мало зна. По речима Живанчевића, први есеиста у православној књижевности је Лазар Бојић из Добановаца, глумица и певачица Оливера Вучо, један од најлепших иконостаса после Сремских Карловаца је добановачки, прва верска школа у историји православља је основана 1375. године у Добановцима, трећи српски патријарх Гаврило Змејановић је рођен у Добановцима. Добановци су место које је у Првом светском рату дало највећи број жртава према броју становника, 700 жртава у односу на 3200 становника. Године 1914. у Добановцима су стрељани најшколованији Срби пречани, од Белегиша, Бановаца, Шида…,да би се на извору културе пречанских Срба уништила тадашња интелигенција."


Извор: surcin.rs

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Метадоном против канцера - Ко се труди да то сакрије?

Биолог и управник лабораторије у Улму др. Клаудија Фризен открила је пре десет година да метадон појачава драстично дејство хемотерапија, убија ћелије леукемије, карцинома, док здравим ћелијама не наноси никакву штету.

Метадон

Већ 2008 год. објављена је ова студија у америчком специјализованом часопису "Канцер рисерч" а прошле недеље је у немачкој телевизијској емисији “Штерн ТВ” изјавила да десет година већ тражи средства за истраживања и да су јој пре две године чак и основна средства потребна за истраживања укинута.

“Сада, после ове емисије, због огромног притиска јавности постоје велике шансе да ће захтев за финансирање бити одобрен” рекао је у студију “Штерн ТВ”  неуро-онколог Универзитета у Хајделбергу др. Волфганг Вик.

Уколико се започне са овом студијом имаћемо озбиљних података већ за 3. године. Др. Вик додаје да ће се тестови обавити на укупно шест других лекова који се слично као и метадон користе у медицини.

Људи којима је преписан метадон (против болова јер као лек за рак није дозвољен) имају пуно потешкоћа у набавци истог, и ако свака апотека то сасвим једноставно може да припреми тако што се пар супстанци помешају и коштају само неколико евра. То је најверовтније и разлог због кога метадон није интересантан за фармаиндустрију - нико при томе не може да заради.

Др. Клаудија Фризен: “Кад погледам колико кошта метадон 8 до 20 евра 100 милилитара што је довољно за период од 4 до 6 недеља и упоредим то онда са веома скупим лековима који коштају 20 000 до 25 000 евра јасно ми је да метадон нема шанси да опстане на тржишту.

Др. мед. Х. Хилшер Мае је лекар опште праксе из Изалона преко 20 година преписује метадон.  Прво је употребио метадон у регулацији зависности да би касније приметио да овај опијат може много више.

Преко 15 година надгледа пацијенте у оближњем хоспицу и лечи их метадоном, до сада око 3 000 пацијената.

Др. Мед. Хилшер: “Закључио сам да се пацијенти после узимања метадона много боље осећају и да су дуже живели него у другим хоспицима и да у сваком случају овај лек има много мање негативних дејстава од свих осталих опијата (поготову морфијума)”. То му је потврђено од других хоспица. Било му одавно јасно да је то само због метадона.

Др. Клаудија Фризен: “Радује ме да ће најзад моћи да се докаже дејство метадона. Видимо комплетну ремисију, као што никада до сада нисмо видели”.



У видео-исечку из емисије штернТВ професор Вик изражава своју скепсу према деловању метадона и да је он за то да се уради студија само за једну одређену врсту тумора мозга а не и за друге врсте карцинома (научница др. Фризе твди да метадон делује код свих врста рака тј. појачава дејство сваке хемотерапије) и да се нада да ће се  са студијом моћи почети најкасније до јесени и уз све то додаје смешкајући се: "Да се не бих и даље препирао са колегама око негативних деловања метадона".


Иначе мора се поменути да је проф. Вику фарма Роше већ финанцирала студије на леку Авастин који се показао као неделотворан.
Метадон је синтетички произведен опијат (C21H27NO, Mr = 309.45 g/mol) , разликује се од свих осталих опијата  јер се дуже задржава у мозгу и у томе што се састоји од две субстанце, једним Д- и једним Л-изомером.
Са немачког за Расен: Сања Митровић

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Багером на српску школу у Обилићу

„Код нас у народу постоји обичај да се пред нову годину деци приреде пригодне представе, дарују пакетићи и организује дружење, како би деца доживела оно што зовемо срећним празницима и зимским радостима. У традицији неких људи који данас живе на Косову постоји обичај да се српској деци уочи нове године приређују багери којима се руши њихова школа. И овога пута без икаквог правног основа, а за потребе паркинга локалне самоуправе??? руши се последња српска институција у том крају.“ 
Обилић, багером на српску школу
Припремио Андрија Игић 
Ђаци Основне школе „Бранко Радичевић“ у Обилићу два дана не иду на наставу јер није безбедно. Локална самоуправа је одлучила да сруши део школске зграде, да би изградила паркинг. Школа у Обилићу је последња српска установа у том месту. 
Рушење је почело пре подне. Уклоњени су црепови крова, прозори. Управа школе се противи рушењу, али без снаге да било шта учини. Одлучили су да прекину наставу за 40-ак ученика.

Школа у Обилићу. РТС (printscrean)
„Деца не похађају наставу од јуче, због безбедности. Школски одбор, у координацији са школском управом и локалном самоуправом, одлучио је да се не изводи настава до даљег“, објашњава Александар Поповић, директор ОШ „Бранко Радичевић“. 
Новцем Европске уније Општина гради нову зграду администрације, а на месту уклоњеног дела школске зграде треба да буде изграђен паркинг за потребе локалне самоуправе. 
„Имамо гаранције од Канцеларије ЕУ у Приштини да ће други део зграде бити у функцији деветог јануара, када наша деца крећу са наставом“, објашњава Славиша Јаковљевић, заменик председника општине Обилић. 
Представници Срба у локалној скупштини тврде да је рушење дела школе почело без правне одлуке. 
„Никаква одлука о рушењу ове школе не постоји, нити је прошла процедуре у Скупштини општине. Такође не постоји никакав документ, могу да кажем да је ово нелегитимно рушење дела зграде“, наводи одборник Бобан Андрић. 
Ненад Денић, председник Привременог органа општине Обилић, наглашава да је то гашење једине српске институције у граду Обилићу. 
„Ово је угњетавање васпитања и образовања, односно права на васпитање и образовање наше деце овде у граду Обилићу и гашење једине српске институције у граду Обилићу“, оцењује Денић. 
У школи наводе да није поштован ни начелни договор да Општина подигне нову школску зграду, па да онда руши постојећу. У Обилићу је, после рата, остало десетак Срба, а деца која похађају основну школу углавном су из околних села. 
Извори: Танјуг
Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Избацивање на улицу јединог новобеоградског позоришта, Театра ДЕС

Нови Београд, највеће насеље на Балкану – или можда није – има само једно позориште – Театар ДЕС – није ли то срамота? Ових дана избацују их на улицу – није ли то тек срамота? А зашто? Зато што је простор у Београду постао превише скуп за нас и нашу децу, за културу и уметност.

Где сте Новобеограђани? 

Пре пола века овај театар основао је Универзитет.

Где сте академски грађани?

Кроз театар су прошли бројни наши глумци.

Где је подршка?

Театар ДЕС
Театар ДЕС

Саговорница ми је била Ана Радојчић, испред Театреа ДЕС, која је следећим речима описала проблем са којим се суочавају:

…И сад чекамо да нас избаце, а већ су нас избацивали пре нешто мало више од шест година – диван поклон за Нову годину!

Пита ме дете:

Да ли то значи да сада више нећемо моћи да правимо представе, а неће моћи ни да дође нико да нас гледа? Ни мама, ни тата? Ни бака ни дека?

Не, идите у другу школу глуме, има их доста, свуда их има…

Али… ми нећемо у школу, ми хоћемо у ПОЗОРИШТЕ…

Њима не сметају поцепане столице,

Не смета им ни што сваки пут када неко пусти воду на спратовима изнад не могу да чују своје реплике и стрепе док вода клокоће по цевима претећи новом поплавом.

Не смета им ни пацов што ординира и гребе по плафону, по цевима, глође, гризе, шкрипи.

Не смета им ни што су са својим родитељима и старијим другарима, студентима, чистили испуцале цеви, Никога није брига што су на мокрим подовима пробали да би завршили представу.

Никоме од њих није сметао ни смрад, ни воњ, ни запушен лавабо, ни када је радијатор цурео, ни када су се гипсане маске натопљене канализацијом срушиле на под као распала, прљава и смрдљива каша коју је требало лопатама скупљати, ни то што нико није хтео да им помогне, ни то што се нико није удостојио да поправи зид који отпада, ни то што у 21. веку немају светло машину, рефлекторе, исправан звучник, позоришне завесе уништене током прошлог пресељења, телевизор украден, калорифер отет, фундус уништен, нема везе, само док је маште, док је жеље и каквог-таквог кутка који се зове ПОЗОРИШТЕ.

– Али сад им смета, што не могу да остану, што не могу да играју, да расту, да се друже, да стварају…

Кога је за то брига?!

АКУД Шпанац?

Ма какви! Они кукају како грцају у дуговима, а путују са фолклором на интернационалне турнеје, спремају концерт у Коларцу, а нама, Театару ДЕС, иако смо као интегрални део, једна од четири секције не дају да играмо ни на импровизованој сцени од 30 места.

Мука је тај ДЕС, увек је био и увек је највише страдао и увек се сепаратисао кад год су се уистину они сепаратисали од нас, игнорисали, остављали на ветрометини, ниподаштавали, поништавали, газили и предлагали да вежбамо у 5 квадрата.

Шта је, шта вам фали?

Ми вас зовемо у срце Шпанца, у клубу да радите де не могу ни две нацртане овце да заблеје, а да се не сударе.

Да промените све термине јер су сви остали заузети.

Да вам бивши директор у пензији, који вас је и прошли пут завио у црно својим потезима, диригује и надгледа вас из своје пензионерске фотеље у директорској канцеларији од које само он има кључ, из које суверено и даље влада и смењује и поставља ВД директоре без конкурса и закона.

Хеј, па он је доживотни почасни члан.

Позориште не мора да буде присутно ни на састанку Управног одбора ни на Скупштини друштва (Што ћемо их који мој и звати кад без њих увек имамо кворум?), али Доживотни Почасни, мора!

Ех, бато, да смо барем имали оних пар хиљада евра које нам је тражио кад су нас избацивали из Фонтане после четрдесте и кусур година, где би нам крај био!

А доказа о вишедеценијском закупу и коришћењу простора за једну такву делатност ни од корова. Мишови појели архиву!

На све то – поскупљење.

Е, па браћо, много је! Разваљују нас и изнутра и споља! Остао је простор 20% од пуне цене, ал` и тако отиш`о скоро 100 %, а до нас пријатељи из разних странака, не морају уопште да се брину да ли ће и њих да избаце на улицу кад им власт поскупи закуп, јер сад су неки нови људи, закони, управе, па нове и цене.

Е, па добро, да се не расплињујем и ово је довољно да ме желудац заболи…

Али, опет понављам, кога за то брига?

Можда вас – хајд` да пробамо!

Што би рекао Видосав Стевановић: ЛАКУ НОЋ И ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

Уколико вас је ова трагична прича јединог позоришта на Новом Београду заинтересовала, можете послушати наш разговор у целини. Оно што се од нас очекује је да помогнемо.

„Прво су дошли по комунисте. Нисам се бунио, јер нисам био комуниста.

Онда су дошли по синдикалце. Нисам се бунио, јер нисам био синдикалац.

Онда су дошли по Јевреје. Нисам се бунио, јер нисам био Јеврејин.

На крају су дошли по мене. Али, више није било никога да се побуни“.

Томас Нимелер, немачки пастор (1892-1984)


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.


Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Прво Шверин, онда Берлин

Слоган АфД (Алтернатива за Немачку) „Прво Шверин, онда Берлин“ је на изборима у недељу постала стварност. Десничарски популисти улазе и у републички парламент главнога града Немачке и тренутно су заступљени у 10 од 16 републичких парламената: Берлину, Баден-Вуртембергу, Бранденбургу, Бремену, Хамбургу, Мекленбург-Форпомерну, Рајнланд-Фалцу, Саксену, Саксен-Анхалту и Турингену.

Немачка, Берлин

Али где су ти АфД-бирачи? Зашто су се тако одлучили? У наредној седмици ће говорити други тражећи објашњења за ову појаву.

Пензионисани Јирген Келер одмахује главом с гађењем: „Ово је свињарија, па нацизам је тако почео.“! 78.-годишњак није предвидео да ће у свом крају АФД са 23,6 одсто гласова бити друга најјача странка чак са два директна мандата из региона Марцан-Хелерсдорфа. „Странка која је за то да се пуца на избеглице – не може бити у реду“! Келер живи ту од 1987-год и оно о чему се прича је да су многи у клинчу са АфД присталицама а никако о томе да их има тако пуно.

У трговачком центру Еастгате један 66-годишњак има другачије објашњење за тако велики проценат бирача политичке странке АфД: „То је протест. Грађани не играју више никакву релевантну улогу у политици. Берлин се упроклетио у дегенерисани град журки!“ А један 48-годишњи службеник, међутим, мисли да је бес због избегличке политике канцеларке Ангеле Меркел (ЦДУ) главни узрок који је довео до успеха АфД у Берлину. Незаинтересеваност или незнање код пролазника у Еастгате (чести одговори које смо добили од пролазника су „Не занима ме“ или „О томе нећу да кажем ништа“) неће помоћи по мишљењу експерата у суочавању са феноменом јачања АфД-а.

У социјалистичкој изградњи станова на зеленим пољанама Марцан-Хелерсдорфа настао је већи део региона за време ДДР-а, са данас скоро 260 000 становника. Многи старији људи, који су се у то време у оквиру младих породица уселили у једну од жељених монтажних стамбених зграда са топлом водом и централним грејањем су остали ту да живе. Али након пада зида, многи су се одселили и уместо њих се уселило на хиљаде Руса немачког порекла. У међуврену овде живе многи који не могу себи више да приуште стан у центру Берлина. Чак и подручја са приватним кућама и викендицама (нем. такозваним баштама) припадају Марзан-Хелерсдорфу.

Топ кандидат Џорџ Паздерски (АфД) објашњава успех на изборима овако: „Оно што грађанину ужасно смрди је да се он не пита већ ставља пред готове чињенице“

Тријумф АФД-a у државним изборима у недељу није остао ни без коментара од стране познатих личности или комичара Немачке. Док неки на нету изражавају своју забринутост други реагују са иронијом и сарказмом. Јавне присталице ове партије се не могу наћи међу познатима, уместо тога, изјаве познатих о њиховој забринутости и шоку.

„Застрашујуће- АфД“ – пише кратко и јасно водитељка Андреја Каизер на твитеру. Комедијаш Оливер Похер са нешто опширнијом изјавом: „Немам ништа против избеглица, АЛИ… а сви сте бирали АфД…бројке које ВРЛО наводе на размишљање… на ИСТОКУ и ЗАПАДУ… Уз то дадаје: „Било некад кад су сви страховали због странке Пирата“.

„Пролеће за Хитлера“

Бивши Фудбалер Ханс Сарпај коментарише заједљиво: „Ко бира АфД из протеста, утркава се на аутопуту и на такав начин бори за мање жртава у саобраћајним несрећама“. Чланови клуба из Чемница : „Бирати АфД је баш оно од 30-их година“! – izraz koji се често у различитим верзијама понавља у изјавама познатих особа у вези са изборима.

Обиље сарказма се може видети и на фејсбук страници телевизијског критичара Оливера Калкофе, који у својој објави премешта слова речи „срдачне честитке“ у „: Härzlichen Glöckwonsch!“ што у жаргону значи „ чемерне јајарске честитке“ , „То се ваљда сигурно још сме рећи“ (и овде глагол рећи изменом слова претвара у „ уџиберити“… Поред својих речи на свој профил шаље и своју слику, на којој је са Хитлеровим брковима и раздељком. Другачије од Оливера Калкофе музичар Јан Дилеј шаље на свој зид слику неповољног претицања пропраћену уз речи: „ О теми АфД и претицању с десне стране при изборима 2016“. Водитељ Јан Бемерман објављује без додатних коментара Youtube-видео „Springtime for Hitler“ (из комедије Мел Брукс „Пролеће за Хитлера“ из 1968-е године).

Извор: dpa

превод: Сања Митровић

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Манифестација "Дани српске у Србији"

Предсједник Републике Српске, Милорад Додик је у великој дворани Сава центра у Београду, у присуству високих званичника Србије и Републике Српске свечано отворио манифестацију “Дани Српске у Србији”.

Дани Српске у Србији
Дани Српске у Србији; Фото: Тањуг / Промо

Додик је истакао да ова манифестација показује намеру Србије да представи Српску у свим својим потенцијалима.

– Ова манифестација је сваке године све богатија са својим садржајима – додао је Додик.

Говорећи о референдуму, Додик је још једном позвао грађане Српске да изађу на референдум и да је то њихово право које им нико не може оспорити.

– Грађани Српске нису авантуристи – нагласио је Додик.

Дани Српске у СрбијиДани Српске у Србији; Foto: Tanjug/Milutin Marković

Његова светост патријарх Српски Иринеј благословио је вечерас све учеснике манифестације „Дани Српске у Србији“ и пренео благослове васељенског патријарха Вартоломеја, са којим је данас присуствовао обиљежавању 75 година од формирања највећег стратишта Срба у Другом светском рату – Јасеновца.

Он је истакао да нема веће Божије радости, ни радости свих православних великодостојника, од оне да „виде браћу заједно“.

– Велика је радост видети да смо једни са другима и да ћемо се, ако не да Бог затреба, заједно бранити – рекао је српски патријарх.

Патријарх ИринејПатријарх Иринеј, Фото: Тањуг/М. Марковић / Тањуг

Патријарх Иринеј је навео да Срби имају много пријатеља свуда у свету, а да су Србија и Српска један народ.

Он је нагласио да српска застава са знамењем крста и четири оцила говори да су Срби често кроз историју били подељени и да је то српски народ скупо коштало.

– Живимо у време подела. Разумемо и одобравамо да постоје партије, али да оне раде у истом циљу за добробит народа. Нека међу Републиком Српском и Србијом влада слога и љубав – поручио је српски патријарх.

Он је нагласио да је Република Српска настала да се сачува српски народ који је, уз јеврејски, међу највише страдалим у историји човечанства.

Дани Српске у Србији

– И ту ми стојимо да извучемо историјску поуку да будемо јединствени. Нисмо велики, ми смо мали народ и можемо опстати само ако будемо јединствени и сложни. Стога је мој и апел СПЦ да негујемо братство – оно хришћанско, православно. То нас је уједињавало кроз целу нашу историју. Нека то буде позив и призив – рекао је патријарх Иринеј.

Према његовим речима, Републике Српска је настала вољом сила које су увиделе да је то добро и што је подржала Србија.

„Неки у Сарајеву су ми замерили што сам рекао да је Српска настала промишљу Божијом да се сачувамо и опстанемо као народ у времену. Зато морамо добро бити сједињењи и уједињени. Зато желим српском народу и оном који је морао отићи и оном који је остао да се врати свом роду, народу, историји и култури – рекао је патријарх Иринеј.

Осврнувши се на референдум о Дану Републике Српске, патријарх је истакао да је потребно одлуку о томе препустити српском народу у Српској.

– А, Србија као мајка и Пећка патријаршија да то подрже – рекао је патријарх Иринеј.

Он је навео да му лично није јасно зашто Република Српска не може да слави свој Дан Републике.

– То је слава о којој народ одлучује и у који нико не сме да се меша. То је воља српског народа да један дан посвети једном свецу. Поздрављамо одлуку да 9. јануар – Свети Стефан прогласе својом славом – рекао је српски патријарх.

Директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, као домаћин манифестације, захвалио је свима који су присуством увеличали свечаност отварања „Дана Српске у Србији“.

„Вечерас су са нама Срби из Шумадије, Војводине, Космета, Федерације БиХ, они из расијења. Хвала вам свима. Посебно хвала завичајним удружењима која су нам пружила подршку у организацији“, рекао је Цицовић.

У великој дворани „Сава центра“ били су присутни премијер Републике Српске Жељка Цвијановић, министри у Влади Републике Српске, председник Народне Скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, посланици Српске и Србије, Његова светост патријарх српски Иринеј, изасланик председника Србије Милорад Симић.

Манифестацији су присуствовали и кинески амбасадор у Србији Ли Манчанг, представници Амбасаде Руске Федерације, амбасадор БиХ у Србији Лазар Миркић, представници Војске Србије, представници града Београда, те друге бројне личности из јавног и културног живота Српске и Србије.

Ова манифестација одржава се четврти пут у Србији у организацији Представништва Републике Српске у Београду.

„Дани Српске у Србији“ свечано ће бити затворени у петак, 16. септембра, у 20 часова у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину, а на затварању манифестације требало би да говори премијер Жељка Цвијановић.

извор: ТАНЈУГ

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Дани Српске у Србији

Овогодишња манифестација „Дани Српске у Србији“ почиње 10. и трајаће до 16. септембра у Београду и још 14 градова Србије.
Манифестацију чији је циљ да се Србији и њеним грађанима на најбољи начин представи Српска и њени потенцијали, свечано ће отворити предсједник Републике Српске Милорад Додик у београдском Сава Центру 10. септембра у 20 часова, у присуству и уз благослов патријарха српског Иринеја.
Дани Српске у Србији
Дани Српске у Србији
Пројекат „Дани Српске у Србији“ покренуло је прије четири године Представништво Републике Српске у оквиру Споразума о специјалним и паралелним везама. Овогодишња манифестација биће садржајно богатија од претходних, а обухватиће низ привредних, културних, друштвених, и музичких дешавања у више градова у Србији. Премијерка Републике Српске Жељка Цвијановић у Београду ће разговарати са страним инвеститорима о улагањима у Српску, а у централној београдској Кнез Михајловој улици биће отворен штанд Републике Српске гдје ће бити представљени њени туристички потенцијали.
„Ове године реализујемо 23 програма у 42 извођења плус четири програма , односно четири поклона од стране Представништва, а поклони су књиге које је издало Представништво и издавачи РС. У четири града ћемо поклонити значајан број тих примјерака књига“, рекао је Млађан Цицовић, директор Представништва РС у Београду.
Подстицање и сардња српског народа с обје стране Дрине на занимљив начин ће бити представљена на свечаној академији „Завјештање“ у Сава Центру гдје ће наступити група Траг, женски камерни хор Бањалучанке и гудачки квартет Паладио .
„Овогодишњи програм има за циљ да истакне здрави однос према традицији и њеним тековинама за очување културног идентитета нашег народа“, навела је Валентина Милекић, музички уредник програма.
Народно позориште Републике Српске представиће у Нишу и Зрењанину двије премијере. У Нишу представа „Синови умиру први“.
„Један добар , савремени текст, одлична представа и мислим да се том представом нећемо постидјети у Народном позоришту у Нишу“, рекао је Ненад Новаковић, директор Народног позоришта Републике Српске.
Дане Српске затвориће представа Народног позоришта из Бањалуке „Отац и син“ у Народном позоришту у Зрењанину.
Извор: РТРС

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА