Приказивање постова са ознаком Дешавања. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Дешавања. Прикажи све постове

24. Међународни сајам књиге "Бања Лука 2019"


24. Међународни сајам књиге "Бања Лука 2019", у организацији “Гласа Српске”, биће одржан од 10. до 16. септембра, у Спортској дворани “Борик”.

Радно вријеме сајма је од 10 до 20 часова, а радно вријеме посљедњег дана је од 10 до 18 часова.

Цијена улазнице је симболичну једну конвертибилну марку.

24. Међународни сајам књиге "Бања Лука 2019"
24. Међународни сајам књиге "Бања Лука 2019"; фото: Глас Српске

Овогодишњи сајам прилика је да се посјетиоци упознају са новитетима у свијету књижевности и новим дјелима домаћих и регионалних издавача објављених током протекле године, по повољнијим и сниженим цијенама.

Издавачи чија дјела ће сви заинтересовани моћи да погледају и купе су: “Креативни центар”, “Вулкан”, “Лагуна”, “Партенон”, “Дерета”, ЈРЈ Удружење издавача, Завод за уџбенике из Београда, “Каирос” из Сремских Карловаца и “Бук” из Земуна. Посјетиоци ће имати прилику да се сусретну и с издањима Удружења књижевника Републике Српске, Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, “Пчелице”, Народне и универзитетске библиотеке РС, Андрићевог института из Вишеграда, “Носталгије”, те Заједнице издавача у БиХ (која први пут учествује на сајму), али и Накладе “Беген”, “Нове књиге” и “Ободског слова”.

У оквиру сајма биће приређено и неколико панел-дискусија на којима ће учествовати књижевници, лингвисти, издавачи и професори. На већ поменутој панел-дискусији “Изазови савремене књижевности” говориће и књижевница Тања Ступар-Трифуновић, професор и књижевни критичар Игор Симановић, те књижевник Берислав Благојевић. Друга панел-дискусија “Језик и медији” биће одржана 12. септембра, а учесници су лингвиста Милорад Телебак, лингвиста Горан Милашин и књижевник Марко Шелић. На панел-дискусији “Актуелна питања у издаваштву” говориће представници Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, Удружења издавача РС (Ненад Новаковић), издавачке куће “Имприматур” (Борис Максимовић), Министарства просвјете и културе РС (Данијела Павловић) и Народне и универзитетске библиотеке РС (Љиља Петровић-Зечић).

У оквиру 24. Међународног сајма књиге биће одржани и четврти Међународни књижевни сусрети у организацији Удружења књижевника Републике Српске, а током трајања сајма биће приређиване и дневне књижевне промоције актуелних дјела.

Детаљније о сајму прочитајте на Гласу Српске: 


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Краткословљекао и на фејсбук страницама  КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.
Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Народна веровања за Нову годину: За срећу и благостање

Већина веровања везана је за ствари које никако не смемо да урадимо уколико желимо да се наши планови и жеље заиста остваре у наредној години.

Nova godina
Нова година

Једно од важних веровања односи се на емотивне односе са драгим људима. Наиме, никако не смете да заборавити да честитате блиским особама Нову годину јер ћете се тако удаљити од њих у наредној години.

Финансијска сигурност једна је од ствари којима тежи свако од нас, па постоји чврсто веровање да 31. децембра ни 1. јануара не треба позајмљивати новац јер такво започињање године предсказује нових дванаест месеци материјалних проблема.

“Не износите ништа из куће 1. јануара!”

Ово веровање важи за апсолутно све. Међутим, ма колико ригидно звучало, правило је флексибилно и другачије је у свим деловима Србије. Неки људи сматрају да је у реду да се износе ствари 1. јануара, ако се претходно нешто унесе у кућу. Има и оних који пак, сматрају да није добро чак ни истресати тепихе тог дана.

Иако важи веровање да треба урадити по неку ситницу у вези са послом, треба бити умерен. Сујеверје каже да није добро претерано радити 1. јануара.

Велико ангажовање, посебно започињање нове активности на овај дан значи да она неће бити просперитетна, већ напротив – биће осуђена на неуспех.

У нашем друштву влада веровање да на неки црквени празник никада не треба да се бавите кућним пословима. Исто веровање важи и за Нову Годину, а људи верују да на овај дан чак не треба прати судове.

Сматра се да је лош знак ако се у новогодишњој ноћи нешто разбије или сломи.

Потрудите се да будете доброг расположења, јер постоји веровање да ће вас оне емоције које будете имали 1. јануара, пратити током целе године.

Стари Срби су веровали да чак и ветар може да буде добар наговештај каква ће бити предстојећа година. Па тако, уколико ветра уопште нема или ветар дува са југа – то значи да ће наредна година бити добра и пуна изобиља.

С друге стране, уколико ветар дува са истока, година ће донети несташице и невоље.


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.
Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Најлепша новогодишња честитка


Данас је први дан, почетак.

Срећна Нова Година
Срећна Нова Година и божићни празници

Желим вам да вас не боли оно што вас је болело, а да вас воли оно што вас није волело.

Желим да вам деца буду боља од вас, да се више ви хвалите њима него они вама.

Желим да вас добро служе ноге, да на њима проведете већи део нове године,

да имате више посла него времена.

Желим вам да будете потребнији другима него они вама.

Да желите и можете више него што вам треба, а да све што вам претекне поделите са онима који не могу као ви.

Немојте узимати много више него што дајете. Мислите мало на оне којима ће морати да узму оно што вама буду дали.

Желим вам да добијете стан ако га немате или да умете да се радујете ако га већ имате.

Да вам оно што имате не буде мање од онога што немате.

Желим вам, на крају, да ова година има више среће са вама него претходна!


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. у Добановцима

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. године одржана је 28. јула у парохијском дому у Добановцима. Учешће у колонији узело је преко 70 уметника из земље и иностранства (бивше СФРЈ, Швајцарске, Аустрије, Немачке и Ирака). Ово је једина колонија оваквог типа у Србији која окупља људе из читавог региона. 

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. у Добановцима
XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима

На целодневном дружењу били су присутни сликари, романописци, есеисти, писци кратких прича и афористичари. Манифестацију је  својим програмом увеличао црквени хор „Вера, нада и љубав” при храму Светог Николе у Добановцима.

"Књижевник Душан Живанчевић, оснивач Уметничке колоније „Срем” у Добановцима,  упознао је присутне са циљем, мотивом и поводом оснивања колоније баш у Добановцима. Колонија је основана пре тринаест година са идејом да се одужи прецима за све оно што су оставили потомцима да чувају. 

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима
XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима

Добановци су веома старо место, основано 1317. године са пуно  знаменитости о којима се јако мало зна. По речима Живанчевића, први есеиста у православној књижевности је Лазар Бојић из Добановаца, глумица и певачица Оливера Вучо, један од најлепших иконостаса после Сремских Карловаца је добановачки, прва верска школа у историји православља је основана 1375. године у Добановцима, трећи српски патријарх Гаврило Змејановић је рођен у Добановцима. Добановци су место које је у Првом светском рату дало највећи број жртава према броју становника, 700 жртава у односу на 3200 становника. Године 1914. у Добановцима су стрељани најшколованији Срби пречани, од Белегиша, Бановаца, Шида…,да би се на извору културе пречанских Срба уништила тадашња интелигенција."


Извор: surcin.rs

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Метадоном против канцера - Ко се труди да то сакрије?

Биолог и управник лабораторије у Улму др. Клаудија Фризен открила је пре десет година да метадон појачава драстично дејство хемотерапија, убија ћелије леукемије, карцинома, док здравим ћелијама не наноси никакву штету.

Метадон
Лекови

Већ 2008 год. објављена је ова студија у америчком специјализованом часопису "Канцер рисерч" а прошле недеље је у немачкој телевизијској емисији “Штерн ТВ” изјавила да десет година већ тражи средства за истраживања и да су јој пре две године чак и основна средства потребна за истраживања укинута.

“Сада, после ове емисије, због огромног притиска јавности постоје велике шансе да ће захтев за финансирање бити одобрен” рекао је у студију “Штерн ТВ”  неуро-онколог Универзитета у Хајделбергу др. Волфганг Вик.

Уколико се започне са овом студијом имаћемо озбиљних података већ за 3. године. Др. Вик додаје да ће се тестови обавити на укупно шест других лекова који се слично као и метадон користе у медицини.

Људи којима је преписан метадон (против болова јер као лек за рак није дозвољен) имају пуно потешкоћа у набавци истог, и ако свака апотека то сасвим једноставно може да припреми тако што се пар супстанци помешају и коштају само неколико евра. То је најверовтније и разлог због кога метадон није интересантан за фармаиндустрију - нико при томе не може да заради.

Др. Клаудија Фризен: “Кад погледам колико кошта метадон 8 до 20 евра 100 милилитара што је довољно за период од 4 до 6 недеља и упоредим то онда са веома скупим лековима који коштају 20 000 до 25 000 евра јасно ми је да метадон нема шанси да опстане на тржишту.

Др. мед. Х. Хилшер Мае је лекар опште праксе из Изалона преко 20 година преписује метадон.  Прво је употребио метадон у регулацији зависности да би касније приметио да овај опијат може много више.

Преко 15 година надгледа пацијенте у оближњем хоспицу и лечи их метадоном, до сада око 3 000 пацијената.

Др. Мед. Хилшер: “Закључио сам да се пацијенти после узимања метадона много боље осећају и да су дуже живели него у другим хоспицима и да у сваком случају овај лек има много мање негативних дејстава од свих осталих опијата (поготову морфијума)”. То му је потврђено од других хоспица. Било му одавно јасно да је то само због метадона.

Др. Клаудија Фризен: “Радује ме да ће најзад моћи да се докаже дејство метадона. Видимо комплетну ремисију, као што никада до сада нисмо видели”.



У видео-исечку из емисије штернТВ професор Вик изражава своју скепсу према деловању метадона и да је он за то да се уради студија само за једну одређену врсту тумора мозга а не и за друге врсте карцинома (научница др. Фризе твди да метадон делује код свих врста рака тј. појачава дејство сваке хемотерапије) и да се нада да ће се  са студијом моћи почети најкасније до јесени и уз све то додаје смешкајући се: "Да се не бих и даље препирао са колегама око негативних деловања метадона".


Иначе мора се поменути да је проф. Вику фарма Роше већ финанцирала студије на леку Авастин који се показао као неделотворан.
Метадон је синтетички произведен опијат (C21H27NO, Mr = 309.45 g/mol) , разликује се од свих осталих опијата  јер се дуже задржава у мозгу и у томе што се састоји од две субстанце, једним Д- и једним Л-изомером.
Са немачког за Краткословље: Сања Митровић

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Избацивање на улицу јединог новобеоградског позоришта, Театра ДЕС

Нови Београд, највеће насеље на Балкану – или можда није – има само једно позориште – Театар ДЕС – није ли то срамота? Ових дана избацују их на улицу – није ли то тек срамота? А зашто? Зато што је простор у Београду постао превише скуп за нас и нашу децу, за културу и уметност.

Где сте Новобеограђани? 

Пре пола века овај театар основао је Универзитет.

Где сте академски грађани?

Кроз театар су прошли бројни наши глумци.

Где је подршка?

Театар ДЕС
Театар ДЕС

Саговорница ми је била Ана Радојчић, испред Театреа ДЕС, која је следећим речима описала проблем са којим се суочавају:

…И сад чекамо да нас избаце, а већ су нас избацивали пре нешто мало више од шест година – диван поклон за Нову годину!

Пита ме дете:

Да ли то значи да сада више нећемо моћи да правимо представе, а неће моћи ни да дође нико да нас гледа? Ни мама, ни тата? Ни бака ни дека?

Не, идите у другу школу глуме, има их доста, свуда их има…

Али… ми нећемо у школу, ми хоћемо у ПОЗОРИШТЕ…

Њима не сметају поцепане столице,

Не смета им ни што сваки пут када неко пусти воду на спратовима изнад не могу да чују своје реплике и стрепе док вода клокоће по цевима претећи новом поплавом.

Не смета им ни пацов што ординира и гребе по плафону, по цевима, глође, гризе, шкрипи.

Не смета им ни што су са својим родитељима и старијим другарима, студентима, чистили испуцале цеви, Никога није брига што су на мокрим подовима пробали да би завршили представу.

Никоме од њих није сметао ни смрад, ни воњ, ни запушен лавабо, ни када је радијатор цурео, ни када су се гипсане маске натопљене канализацијом срушиле на под као распала, прљава и смрдљива каша коју је требало лопатама скупљати, ни то што нико није хтео да им помогне, ни то што се нико није удостојио да поправи зид који отпада, ни то што у 21. веку немају светло машину, рефлекторе, исправан звучник, позоришне завесе уништене током прошлог пресељења, телевизор украден, калорифер отет, фундус уништен, нема везе, само док је маште, док је жеље и каквог-таквог кутка који се зове ПОЗОРИШТЕ.

– Али сад им смета, што не могу да остану, што не могу да играју, да расту, да се друже, да стварају…

Кога је за то брига?!

АКУД Шпанац?

Ма какви! Они кукају како грцају у дуговима, а путују са фолклором на интернационалне турнеје, спремају концерт у Коларцу, а нама, Театару ДЕС, иако смо као интегрални део, једна од четири секције не дају да играмо ни на импровизованој сцени од 30 места.

Мука је тај ДЕС, увек је био и увек је највише страдао и увек се сепаратисао кад год су се уистину они сепаратисали од нас, игнорисали, остављали на ветрометини, ниподаштавали, поништавали, газили и предлагали да вежбамо у 5 квадрата.

Шта је, шта вам фали?

Ми вас зовемо у срце Шпанца, у клубу да радите де не могу ни две нацртане овце да заблеје, а да се не сударе.

Да промените све термине јер су сви остали заузети.

Да вам бивши директор у пензији, који вас је и прошли пут завио у црно својим потезима, диригује и надгледа вас из своје пензионерске фотеље у директорској канцеларији од које само он има кључ, из које суверено и даље влада и смењује и поставља ВД директоре без конкурса и закона.

Хеј, па он је доживотни почасни члан.

Позориште не мора да буде присутно ни на састанку Управног одбора ни на Скупштини друштва (Што ћемо их који мој и звати кад без њих увек имамо кворум?), али Доживотни Почасни, мора!

Ех, бато, да смо барем имали оних пар хиљада евра које нам је тражио кад су нас избацивали из Фонтане после четрдесте и кусур година, где би нам крај био!

А доказа о вишедеценијском закупу и коришћењу простора за једну такву делатност ни од корова. Мишови појели архиву!

На све то – поскупљење.

Е, па браћо, много је! Разваљују нас и изнутра и споља! Остао је простор 20% од пуне цене, ал` и тако отиш`о скоро 100 %, а до нас пријатељи из разних странака, не морају уопште да се брину да ли ће и њих да избаце на улицу кад им власт поскупи закуп, јер сад су неки нови људи, закони, управе, па нове и цене.

Е, па добро, да се не расплињујем и ово је довољно да ме желудац заболи…

Али, опет понављам, кога за то брига?

Можда вас – хајд` да пробамо!

Што би рекао Видосав Стевановић: ЛАКУ НОЋ И ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

Уколико вас је ова трагична прича јединог позоришта на Новом Београду заинтересовала, можете послушати наш разговор у целини. Оно што се од нас очекује је да помогнемо.

„Прво су дошли по комунисте. Нисам се бунио, јер нисам био комуниста.

Онда су дошли по синдикалце. Нисам се бунио, јер нисам био синдикалац.

Онда су дошли по Јевреје. Нисам се бунио, јер нисам био Јеврејин.

На крају су дошли по мене. Али, више није било никога да се побуни“.

Томас Нимелер, немачки пастор (1892-1984)


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.


Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Прво Шверин, онда Берлин

Слоган АфД (Алтернатива за Немачку) „Прво Шверин, онда Берлин“ је на изборима постао стварност. Десничарски популисти улазе и у републички парламент главнога града Немачке и тренутно су заступљени у 10 од 16 републичких парламената: Берлину, Баден-Вуртембергу, Бранденбургу, Бремену, Хамбургу, Мекленбург-Форпомерну, Рајнланд-Фалцу, Саксену, Саксен-Анхалту и Турингену.

Немачка, Берлин
Немачка, Берлин; фото: Ванарт
Али где су ти АфД-бирачи? Зашто су се тако одлучили? У наредној седмици ће говорити други тражећи објашњења за ову појаву.

Пензионисани Јирген Келер одмахује главом с гађењем: „Ово је свињарија, па нацизам је тако почео.“! 78.-годишњак није предвидео да ће у свом крају АФД са 23,6 одсто гласова бити друга најјача странка чак са два директна мандата из региона Марцан-Хелерсдорфа. „Странка која је за то да се пуца на избеглице – не може бити у реду“! Келер живи ту од 1987-год и оно о чему се прича је да су многи у клинчу са АфД присталицама а никако о томе да их има тако пуно.

У трговачком центру Еастгате један 66-годишњак има другачије објашњење за тако велики проценат бирача политичке странке АфД: „То је протест. Грађани не играју више никакву релевантну улогу у политици. Берлин се упроклетио у дегенерисани град журки!“ А један 48-годишњи службеник, међутим, мисли да је бес због избегличке политике канцеларке Ангеле Меркел (ЦДУ) главни узрок који је довео до успеха АфД у Берлину. Незаинтересеваност или незнање код пролазника у Еастгате (чести одговори које смо добили од пролазника су „Не занима ме“ или „О томе нећу да кажем ништа“) неће помоћи по мишљењу експерата у суочавању са феноменом јачања АфД-а.

У социјалистичкој изградњи станова на зеленим пољанама Марцан-Хелерсдорфа настао је већи део региона за време ДДР-а, са данас скоро 260 000 становника. Многи старији људи, који су се у то време у оквиру младих породица уселили у једну од жељених монтажних стамбених зграда са топлом водом и централним грејањем су остали ту да живе. Али након пада зида, многи су се одселили и уместо њих се уселило на хиљаде Руса немачког порекла. У међуврену овде живе многи који не могу себи више да приуште стан у центру Берлина. Чак и подручја са приватним кућама и викендицама (нем. такозваним баштама) припадају Марзан-Хелерсдорфу.

Топ кандидат Џорџ Паздерски (АфД) објашњава успех на изборима овако: „Оно што грађанину ужасно смрди је да се он не пита већ ставља пред готове чињенице“

Тријумф АФД-a у државним изборима у недељу није остао ни без коментара од стране познатих личности или комичара Немачке. Док неки на нету изражавају своју забринутост други реагују са иронијом и сарказмом. Јавне присталице ове партије се не могу наћи међу познатима, уместо тога, изјаве познатих о њиховој забринутости и шоку.

„Застрашујуће- АфД“ – пише кратко и јасно водитељка Андреја Каизер на твитеру. Комедијаш Оливер Похер са нешто опширнијом изјавом: „Немам ништа против избеглица, АЛИ… а сви сте бирали АфД…бројке које ВРЛО наводе на размишљање… на ИСТОКУ и ЗАПАДУ… Уз то дадаје: „Било некад кад су сви страховали због странке Пирата“.

„Пролеће за Хитлера“

Бивши Фудбалер Ханс Сарпај коментарише заједљиво: „Ко бира АфД из протеста, утркава се на аутопуту и на такав начин бори за мање жртава у саобраћајним несрећама“. Чланови клуба из Чемница : „Бирати АфД је баш оно од 30-их година“! – izraz koji се често у различитим верзијама понавља у изјавама познатих особа у вези са изборима.

Обиље сарказма се може видети и на фејсбук страници телевизијског критичара Оливера Калкофе, који у својој објави премешта слова речи „срдачне честитке“ у „: Härzlichen Glöckwonsch!“ што у жаргону значи „ чемерне јајарске честитке“ , „То се ваљда сигурно још сме рећи“ (и овде глагол рећи изменом слова претвара у „ уџиберити“… Поред својих речи на свој профил шаље и своју слику, на којој је са Хитлеровим брковима и раздељком. Другачије од Оливера Калкофе музичар Јан Дилеј шаље на свој зид слику неповољног претицања пропраћену уз речи: „ О теми АфД и претицању с десне стране при изборима 2016“. Водитељ Јан Бемерман објављује без додатних коментара Youtube-видео „Springtime for Hitler“ (из комедије Мел Брукс „Пролеће за Хитлера“ из 1968-е године).

Извор: dpa

превод: Сања Митровић

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Пет корака за бесплатан упис на руски универзитет

Русија је 2016. године обезбедила 15 хиљада места за стране студенте. Руска Федерација је једна од ретких држава у свету које омогућавају странцима да бесплатно студирају на свим универзитетима у земљи, напоредо са својим држављанима.

Sankt Petrburg
Санкт Петербург; фото: Анастасија Немкова

Сваке године Русија објављује отворени конкурс за стране држављане који желе да студирају на руским универзитетима. Министарство образовања издваја места за основне академске студије, мастер студије и магистратуру.

Шта треба да учините ако желите да постанете један од 15 хиљада студената у академској 2016/2017. години?

1. Региструјте се


Државна агенција „Россотрудничество“, која се бави пријемом и распоређивањем молби, ове године је знатно поједноставила процедуру подношења молбе за студије у Русији. За почетак треба да се региструјете на сајту russia.study. То траје око 10 минута.

2. Поднесите молбу


После регистрације можете написати мотивационо писмо и попунити анкету, у којој треба навести податке о вашем образовању, личним достигнућима и жељеном смеру студија. Завршена анкета ће доспети у заједнички списак анкета за вашу земљу.

3. Сачекајте одговор


Одабиром кандидата се баве филијале агенције „Россотрудничество“ у многим државама света, као и локална министарства образовања. Са одабраним кандидатима се ступа у контакт ради разговора или тестирања.

4. Изаберите универзитет


Ако сте успешно прошли тестирање, онда можете изабрати шест универзитета по жељи и упутити им непосредну молбу. Ако свих шест универзитета одбије вашу молбу, Министарство образовања Русије има обавезу да вам понуди студирање на неком другом универзитету.

5. Припремите се за пут!


Када универзитет потврди да сте примљени, а то се обично дешава у јулу, већ можете почети да се спремате за путовање у Русију.

Глеб Фјодоров

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА