Приказивање постова са ознаком Култура и Уметност. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Култура и Уметност. Прикажи све постове

24. Међународни сајам књиге "Бања Лука 2019"


24. Међународни сајам књиге "Бања Лука 2019", у организацији “Гласа Српске”, биће одржан од 10. до 16. септембра, у Спортској дворани “Борик”.

Радно вријеме сајма је од 10 до 20 часова, а радно вријеме посљедњег дана је од 10 до 18 часова.

Цијена улазнице је симболичну једну конвертибилну марку.

24. Међународни сајам књиге "Бања Лука 2019"
24. Међународни сајам књиге "Бања Лука 2019"; фото: Глас Српске

Овогодишњи сајам прилика је да се посјетиоци упознају са новитетима у свијету књижевности и новим дјелима домаћих и регионалних издавача објављених током протекле године, по повољнијим и сниженим цијенама.

Издавачи чија дјела ће сви заинтересовани моћи да погледају и купе су: “Креативни центар”, “Вулкан”, “Лагуна”, “Партенон”, “Дерета”, ЈРЈ Удружење издавача, Завод за уџбенике из Београда, “Каирос” из Сремских Карловаца и “Бук” из Земуна. Посјетиоци ће имати прилику да се сусретну и с издањима Удружења књижевника Републике Српске, Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, “Пчелице”, Народне и универзитетске библиотеке РС, Андрићевог института из Вишеграда, “Носталгије”, те Заједнице издавача у БиХ (која први пут учествује на сајму), али и Накладе “Беген”, “Нове књиге” и “Ободског слова”.

У оквиру сајма биће приређено и неколико панел-дискусија на којима ће учествовати књижевници, лингвисти, издавачи и професори. На већ поменутој панел-дискусији “Изазови савремене књижевности” говориће и књижевница Тања Ступар-Трифуновић, професор и књижевни критичар Игор Симановић, те књижевник Берислав Благојевић. Друга панел-дискусија “Језик и медији” биће одржана 12. септембра, а учесници су лингвиста Милорад Телебак, лингвиста Горан Милашин и књижевник Марко Шелић. На панел-дискусији “Актуелна питања у издаваштву” говориће представници Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, Удружења издавача РС (Ненад Новаковић), издавачке куће “Имприматур” (Борис Максимовић), Министарства просвјете и културе РС (Данијела Павловић) и Народне и универзитетске библиотеке РС (Љиља Петровић-Зечић).

У оквиру 24. Међународног сајма књиге биће одржани и четврти Међународни књижевни сусрети у организацији Удружења књижевника Републике Српске, а током трајања сајма биће приређиване и дневне књижевне промоције актуелних дјела.

Детаљније о сајму прочитајте на Гласу Српске: 


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Краткословљекао и на фејсбук страницама  КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.
Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Нови садржај у Бањалуци - Библиобус за све који воле књиге и часописе

Нови библиотечки сервис Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске – библиобус, којим ће, кажу, допринети развоју и обликовању културног идентитета нашег града биће представљен грађанима 8. фебруара на Тргу Крајине у 14 часова.

Библиобус за све који воле књиге и часописе

Капацитет библиобуса је 6.000 библиотечких јединица, а укупан фонд намењен за библиобус је 12.000, што значи да ће се грађа редовно мењати и допуњавати новим насловима, сходно потребама корисника, појашњавају у НУБ РС.

Библиобус ће имати приступ интернету, одговарајућу рачунарску опрему и аутоматско позајмљивање грађе, као и све остале сервисе НУБ РС који су доступни корисницима.

Библиобус ће обилазити бањалучка насеља као и насеља у околини чији становнци немају библиотеку у својим мјестима.

Библиобус за све који воле књиге и часописе


Планирано је 14 стајалишта, распоређених по градским насељима.

-Библиобус ће грађанима Бањалуке обезбедити публикације које ће задовољити њихове потребе у погледу образовања, информисања и личног развитка, као и за разоноду и слободно време. Посебна пажња биће посвећена потребама деце и младих, па ће и библиотечки фонд бити пажњиво одабран. Поред лектире, на полицама библиобуса наћи ће се најновији наслови популарне књижевности за децу и тинејџере, велики избор стрипова, те популарни часописи које млади читају – поручили су из ове установе.

Библиобус ће радити у једној смени, а посаду библиобуса, поред возача, чине још два библиотекара обучена за рад у библиобусу. Услуге ове покретне библиотеке биће доступне свима, без обзира на старосну доб.

Извор: Блиц

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Краткословље, као и на фејсбук страницама Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома.
Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Савршена симетрија

Фотографија леденог бријега канадског фотографа Дејвида Берднија настала је у склопу његовог пројекта Сјевер-Југ.

ледени бријег
Дејвид Бердни - Ледени бријег

Фотографија је снимљена у Веделовом мору у Јужном океану.


Фотограф је своје дјело назвао Меркаторова пројекција (по појму из картографије), због њене савршене симетрије.

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. у Добановцима

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. године одржана је 28. јула у парохијском дому у Добановцима. Учешће у колонији узело је преко 70 уметника из земље и иностранства (бивше СФРЈ, Швајцарске, Аустрије, Немачке и Ирака). Ово је једина колонија оваквог типа у Србији која окупља људе из читавог региона. 

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем” 2018. у Добановцима
XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима

На целодневном дружењу били су присутни сликари, романописци, есеисти, писци кратких прича и афористичари. Манифестацију је  својим програмом увеличао црквени хор „Вера, нада и љубав” при храму Светог Николе у Добановцима.

"Књижевник Душан Живанчевић, оснивач Уметничке колоније „Срем” у Добановцима,  упознао је присутне са циљем, мотивом и поводом оснивања колоније баш у Добановцима. Колонија је основана пре тринаест година са идејом да се одужи прецима за све оно што су оставили потомцима да чувају. 

XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима
XIII Mеђународна уметничка колонија „Срем”. у Добановцима

Добановци су веома старо место, основано 1317. године са пуно  знаменитости о којима се јако мало зна. По речима Живанчевића, први есеиста у православној књижевности је Лазар Бојић из Добановаца, глумица и певачица Оливера Вучо, један од најлепших иконостаса после Сремских Карловаца је добановачки, прва верска школа у историји православља је основана 1375. године у Добановцима, трећи српски патријарх Гаврило Змејановић је рођен у Добановцима. Добановци су место које је у Првом светском рату дало највећи број жртава према броју становника, 700 жртава у односу на 3200 становника. Године 1914. у Добановцима су стрељани најшколованији Срби пречани, од Белегиша, Бановаца, Шида…,да би се на извору културе пречанских Срба уништила тадашња интелигенција."


Извор: surcin.rs

Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.

Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Избацивање на улицу јединог новобеоградског позоришта, Театра ДЕС

Нови Београд, највеће насеље на Балкану – или можда није – има само једно позориште – Театар ДЕС – није ли то срамота? Ових дана избацују их на улицу – није ли то тек срамота? А зашто? Зато што је простор у Београду постао превише скуп за нас и нашу децу, за културу и уметност.

Где сте Новобеограђани? 

Пре пола века овај театар основао је Универзитет.

Где сте академски грађани?

Кроз театар су прошли бројни наши глумци.

Где је подршка?

Театар ДЕС
Театар ДЕС

Саговорница ми је била Ана Радојчић, испред Театреа ДЕС, која је следећим речима описала проблем са којим се суочавају:

…И сад чекамо да нас избаце, а већ су нас избацивали пре нешто мало више од шест година – диван поклон за Нову годину!

Пита ме дете:

Да ли то значи да сада више нећемо моћи да правимо представе, а неће моћи ни да дође нико да нас гледа? Ни мама, ни тата? Ни бака ни дека?

Не, идите у другу школу глуме, има их доста, свуда их има…

Али… ми нећемо у школу, ми хоћемо у ПОЗОРИШТЕ…

Њима не сметају поцепане столице,

Не смета им ни што сваки пут када неко пусти воду на спратовима изнад не могу да чују своје реплике и стрепе док вода клокоће по цевима претећи новом поплавом.

Не смета им ни пацов што ординира и гребе по плафону, по цевима, глође, гризе, шкрипи.

Не смета им ни што су са својим родитељима и старијим другарима, студентима, чистили испуцале цеви, Никога није брига што су на мокрим подовима пробали да би завршили представу.

Никоме од њих није сметао ни смрад, ни воњ, ни запушен лавабо, ни када је радијатор цурео, ни када су се гипсане маске натопљене канализацијом срушиле на под као распала, прљава и смрдљива каша коју је требало лопатама скупљати, ни то што нико није хтео да им помогне, ни то што се нико није удостојио да поправи зид који отпада, ни то што у 21. веку немају светло машину, рефлекторе, исправан звучник, позоришне завесе уништене током прошлог пресељења, телевизор украден, калорифер отет, фундус уништен, нема везе, само док је маште, док је жеље и каквог-таквог кутка који се зове ПОЗОРИШТЕ.

– Али сад им смета, што не могу да остану, што не могу да играју, да расту, да се друже, да стварају…

Кога је за то брига?!

АКУД Шпанац?

Ма какви! Они кукају како грцају у дуговима, а путују са фолклором на интернационалне турнеје, спремају концерт у Коларцу, а нама, Театару ДЕС, иако смо као интегрални део, једна од четири секције не дају да играмо ни на импровизованој сцени од 30 места.

Мука је тај ДЕС, увек је био и увек је највише страдао и увек се сепаратисао кад год су се уистину они сепаратисали од нас, игнорисали, остављали на ветрометини, ниподаштавали, поништавали, газили и предлагали да вежбамо у 5 квадрата.

Шта је, шта вам фали?

Ми вас зовемо у срце Шпанца, у клубу да радите де не могу ни две нацртане овце да заблеје, а да се не сударе.

Да промените све термине јер су сви остали заузети.

Да вам бивши директор у пензији, који вас је и прошли пут завио у црно својим потезима, диригује и надгледа вас из своје пензионерске фотеље у директорској канцеларији од које само он има кључ, из које суверено и даље влада и смењује и поставља ВД директоре без конкурса и закона.

Хеј, па он је доживотни почасни члан.

Позориште не мора да буде присутно ни на састанку Управног одбора ни на Скупштини друштва (Што ћемо их који мој и звати кад без њих увек имамо кворум?), али Доживотни Почасни, мора!

Ех, бато, да смо барем имали оних пар хиљада евра које нам је тражио кад су нас избацивали из Фонтане после четрдесте и кусур година, где би нам крај био!

А доказа о вишедеценијском закупу и коришћењу простора за једну такву делатност ни од корова. Мишови појели архиву!

На све то – поскупљење.

Е, па браћо, много је! Разваљују нас и изнутра и споља! Остао је простор 20% од пуне цене, ал` и тако отиш`о скоро 100 %, а до нас пријатељи из разних странака, не морају уопште да се брину да ли ће и њих да избаце на улицу кад им власт поскупи закуп, јер сад су неки нови људи, закони, управе, па нове и цене.

Е, па добро, да се не расплињујем и ово је довољно да ме желудац заболи…

Али, опет понављам, кога за то брига?

Можда вас – хајд` да пробамо!

Што би рекао Видосав Стевановић: ЛАКУ НОЋ И ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

Уколико вас је ова трагична прича јединог позоришта на Новом Београду заинтересовала, можете послушати наш разговор у целини. Оно што се од нас очекује је да помогнемо.

„Прво су дошли по комунисте. Нисам се бунио, јер нисам био комуниста.

Онда су дошли по синдикалце. Нисам се бунио, јер нисам био синдикалац.

Онда су дошли по Јевреје. Нисам се бунио, јер нисам био Јеврејин.

На крају су дошли по мене. Али, више није било никога да се побуни“.

Томас Нимелер, немачки пастор (1892-1984)


Добро дошли на фејсбук страницу Краткословље!

Наше објаве можете пратити и на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома.


Прочитајте више »

ПОДЕЛИТЕ ОВУ ОБЈАВУ СА ПРИЈАТЕЉИМА