Саставите палиндромну реченицу!

Од слова А, А, Ђ, С, С, С, С, У, У, саставите реченицу која се чита исто у оба смера. 

Сок од наранче

Сазнаћете шта је врхунски спортиста урадио након напорног тренинга.

Аутор: Зоран Радисављевић, Нови Сад

Са блога: Шах - Мозгалице - Енигматика - Квизови

Добро дошли на фејсбук страницу Свет палиндрома!

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Станислав Ли - Иње у трави

Станислав Ли - Иње у трави

Небесная Зима
Станислав Ли - Небесная Зима, 35/40, бум/акв, 2008.
*
к снежним гранама
сваке вечери месец
у сретање долази

*
може ли се речју
свет ка бољем променити
реч тражим!..

*
у жутој одећи
спушта се с неба Учитељ
у светли дан!..

Зимняя Нирвана
Станислав Ли - "Зимняя Нирвана" бум/акв
*
реч мудраца
жубор потока
у паучини слуха!..

*
тополе стоје
дуж обала речице,
тамо, у селу моме!..

*
лије ли се то светлост
или је на души светло?
зимски дан!

Одиночество во Вселенной
Станислав Ли - Одиночество во Вселенной, 35/40бум/акв, 2008 год
*
три ноћи заредом
не видим звезде на небу
узнемирена душа...

*
у свету пуном зла
на падинама пролећних гора
висибаба цвета!..

*
бели бродић
у зеленом тршчаку
тако дуго плови

Budda under the tree
Станислав Ли - Budda under the tree, Paper/watercolour

Превод с руског Владимир Коларић



Станислав Ли је рођен у Целинограду 1959. године. Завршио је Алма-Атински технолошки институт. Песник је, сликар, преводилац. Аутор је неколико збирки поезије. 

Стихови му штампани у антологији „Савремена руска емиграција“ [2002.]. Преводи стару, средњевековну и савремену корејску поезију, а у његовом преводу (заједно са Ји Ин Кјоном) објављене су изабране песме савременог корејског песника Ко Ина [2010.] и „Антологија корејске класичне поезије“ (заједно с Ким Хјон Теком) [2013.] у издању „Уметничке књижевности“.

Учесник је Светског фестивала поезије (Сеул, 2005.). Песме су му превођене на корејски, енглески и српски језик. Победник је Московског међународног фестивала „Златно перо“, добитник награде „Ариран“. Учесник је колективних републичких изложби, међу њима и међународне у граду Кванджу, где је излагао заједно са уметницима из Енглеске, Јапана и Републике Кореје. 

Самосталну изложбу је имао у галерији „Војаџер“ 2002. године под називом „Дзенски акварели“. Слике су му изложене у Музеју емиграције у граду Инчон, Република Кореја, а такође су део и приватних колекција у Јапану, САД, Јужној Кореји и другим земљама. Живи у Алмати, Казахстан.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома


Прочитајте више »

Мир

Мир

шумска тишина
шетња тишине; фото: pixabay

Пробао сам једном воду са извора,
Примао знање из великих дубина,
Гледао сам слике далеких светова,
Видео сам себе у њима.

Био сам сигуран да знам
Све тајне изворске језике
У бистрим и мутним сликама,
И да рибе лете са птицама
По сунцу, месецу, звездама,
И да једина права тишина
Долази из изворских шумова,
И да сам нашао мир…

Био сам сигуран у свет
Док извор није пресушио,
И сво то знање са сликама
И светове у дубину понео.

И мене би да није ми жеђ
Подигла поглед висинама,
Ка извору који напаја изворе,
Где рибе нису са птицама,
А тишина не познаје шумове,
Где мене не деле светови
И живот не траје у одразу…

Нека су рибе у дубинама!
Нека су птице на висинама!

Између нека је Мир!

Далибор Дрекић, Београд, 2017.

Зборник "Поезофија", Београд, 2019.

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Све нијансе великих речи

Све нијансе великих речи

Otvorena knjiga
Све нијансе великих речи; foto: pixabay

Нису све велике речи исте,
ни према нијанси, ни према величини.
Могу бити круте, жарке, плахе...
на корак, два, три, четири... до истине.

Велике речи су као мајке
које усмеравају своју децу.
Рађају мисли, те их воде,
свако према своме спектру,
путевима околним или пречим.

Четири су главне нијансе
у свакој истинској великој речи,
И пета за коју су многи чули,
али је није видео нико.

- Земљана нијанса велике речи
засењује тек рођено дете
И без светлости од које се расте
утемељује га у своју истину.

- Ватрена реч распаљује мисао
и њене искре распршује светом,
Да греју или пале угасле наде,
изазивају потресе и вулкане.

- Од ваздуха мисао добија крила
и прелеће велика пространства,
Завирује у све углове света
у потрази за петом нијансом.

Само у бистрој воденој ноти
мисао се може огледнути цела,
Наћи темељ, искру и свет у себи
и осетити пету нијансу:

- Највећу реч која беше на почетку
и до краја остаде у свему.

Далибор Дрекић, Београд, 2016.

Зборник "Поезофија", Београд, 2019.


Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Божићно писмо Марка Твена ћерки

Како је ова девојчица, као и свако дете, веровала у Деда Мраза, славни писац је на себе преузео улогу “декице са поклонима” и написао јој ово писмо.

Ded Mraz, Deda Mraz
Дед Мраз; фото: pixabay
Иако је у каснијим годинама живота био познат по свом цинизму и огорченост, Марк Твену су новогодишњи празници били “слаба тачка”. Све до данас, о томе је остало да сведочи и ово писмо које је славни писац написао својој трогодишњој ћерки претварајући се да је Деда Мраз.

Марк Твен је био амерички књижевник, најпознатији као аутор авантура Тома Сојера и Хаклбери Фина, лектире која је улепшала живот генерацијама деце.

Ако је судити према писму које је од недавно доступно јавности, славни писац је нарочито близак био са својом ћерком Сузи, пише портал „Хисторибаф“. 

А како је ова девојчица, као и свако дете, веровала у Деда Мраза, славни писац је на себе преузео улогу “декице са поклонима” и написао јој ово писмо:


„Дворац Светог Николе
Месец
Божићно јутро


Драга Сузи Клеменс,


Примио сам и прочитао сва писма која су ми послале твоја мама и дадиље, а које сте им диктирале ти и твоја мала сестра. Такође сам прочитао сва писма која сте ми ви, мали људи, написали својеручно јер, иако ви не користите слова којима се служе одрасли, ви пишете знацима које разумеју сва деца свуда на свету. 

Како су све моје муштерије на месецу деца и користе искључиво таква слова, јасно ти је да сам без проблема разумео све што сте ти и твоја мала сестра написале.

Ипак, имао сам проблема да разумем писма које сте ви диктирале мами и дадиљама јер, ја сам странац и не разумем најбоље енглески језик. 

Видећеш да нисам направио ниједну грешку када су у питању поклони које сте ти и твоја сестрица наручили у својим писцима – ушао сам кроз димњак у поноћ док сте спавале и лично сам их оставио. Обе сам вас пољубио јер сте ви добра деца, лепо васпитана и однегована и спадате у најпослушније мале људе које сам икада видео.

Ипак, у писму које сте диктирале, било је неких речи које не познајем и неколико наруџбина које нисам могао да испоручим јер су нам нестале залихе. Наша последња кухиња за лутке је отишла сиромашној девојчици на Северњачи, хладној земљи изнад Великог Медведа. 

Нека ти мама покаже ту звезду, а ти можеш да кажеш: “Мала Пахуљице” (јер тако се девојчица зове) “Драго ми је да си ти добила намештај јер ти је потребан више него мени”. Тј. напиши то својим сновима, и Пахуљица ће ти одговорити. Ако само будеш одговорила, можда те не чује. Нека твоје писмо буде лако јер путује далеко, а поштарина је скупа.

У писму твоје маме било је неколико речи које нисам разумео. Да ли је писало “камион пун одеће за лутке”? Позвонићу на твоја кухињска врата око 9 сати овог јутра да проверим, али не нико не сме да ме види осим тебе. 

Када чујеш звоно, завежи Џорџу очи и пошаљи га да отвори врата. Мораш му рећи да мора да хода на врховима прстију и не говори ни реч или ће једног дана умрети.

Ти мораш да одеш до собе твоје сестрице и попнеш се на столицу или на дадиљин кревет и прислониш уво на цев која води до кухиње. Када чујеш да сам звизнуо кажи у цев: “Добродошао, Деда Мразе!”.

Онда ћу те питати да ли су наручила одећу. Ако кажеш да, занимаће ме које боје желиш да буде. Нека ти мама помогне да изабереш лепу боју јер мораш да ми кажеш сваки детаљ који желиш да добијеш. 

На крају, када будем рекао: “Збогом и срећан Божић моја мала Сузи Клеменс”, ти мораш да одговориш: 

“Збогом, добри, стари Деда Мразе и молим те кажи Пахуљици да ћу ноћас гледати у њену звезду и она мора да гледа доле на мене – бићу код западног прозора и сваке ведре вечери гледаћу ка њеној звезди и говорити: ‘Знам да је тамо неко као ја.’”

Онда мораш да до библиотеке и кажеш Џорџу да затвори сва врата осим оних излазних и сви морате да будете мирни и тихи још неколико тренутака. Отићи ћу на месец да узмем твоје ствари и за неколико тренутака ћу се спустити низ димњак и оставићу ти поклон.

Људи могу да причају ако желе све док не чујеш моје кораке у ходнику. Онда им кажи да буду тихи све док се не попнем уз димњак. Можда ме уопште нећеш ни чути – ако се то деси, слободно вирни кроз кључаоницу врата у трпезарији и у једном тренутку ћеш видети свој поклон под јелком. 

Ако оставим снег у холу, кажи Џорџу да то обрише, али не метлом него крпом. У супротном ће једном умрети. Мораш да га надгледаш како не би учинио неку глупост и изложио се опасности.

Ако оставим трагове чизама на мермеру, Џорџ не сме да их обрише. Нека остану као знак сећања на моју посету. Када год их погледаш или некоме покажеш, сетићеш се да треба да будеш добра девојчица.

Збогом за неколико минута, тј. док не дођем и зазвоним на твоја кухињска врата.

Воли те, Деда Мраз
Кога људи некада зову и “Човек са месеца”


Породична срећа Марка Твена нажалост није дуго трајала. Само неколико година након овог дирљивог писца, његова Сузи је умрла од менингитиса, а иста судбина је ускоро задесила и његову супругу као и другу ћерку Џејн.

Извор: Dnevno

Самјуел Лангхорн Клеменс (енгл. Samuel Langhorne Clemens; Флорида, 30. новембар 1835 - Рединг, 21. април 1910), познатији под књижевним псеудонимом Марк Твен (Mark Twain), био је амерички књижевник.

Један је од највећих хумориста у светској књижевности, први и највећи типично амерички књижевник. У опсежном делу остварио је широку лествицу осећаја и мисли, од пуне животне радости до потпуне безнадности.

Његови романи укључују „Доживљаји Тома Сојера“ (1876) и његов наставак, „Доживљаји Хаклберија Фина“ (1884), од којих се последњи често назива „Велики амерички роман“. Написао је роман „Краљевић и просјак“ (1882), Јенки на двору краља Артура (1889) и Тајанствени странац (1906), а са Чарлсом Дадлијем Ворнером написао је Позлаћено доба: Прича о данашњици (1873).

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Хуан Фиљој и његови палиндроми

Аргентински писац Хуан Фиљој (Juan Filloy 1894-2000) убраја се у чудновате и мистериозне усамљенике аргентинске књижевне сцене. 


Amo la pacífica paloma. (Волим пацифичку голубицу.)
Amó la paloma. (Волим голубицу.); фото: pixabay

Добитник је бројних признања и награда за живота, укључујући и номинацију за Нобелову награду.

Написао је око 50 романа од којих највећи број носи назив састављен од седам слова. „Op Oloop Caterva“, „Estafen“, „Akuende“, „La Purga“, „Metopas“, „Periplo“, „Sekamor“, „Tal cual“ и „Zodiaco“ су међу најпознатијим.

Његову изванредну позицију у аргентинској књижевности подупиру збирке одабраних палиндрома под насловом „Карцино“ објављене у Аргентини 1988 и 2005 год. Написао је око 14.000 палиндрома од којих је знатан број ушао у општу употребу у шпанском језику.

Међу најпознатије његове палиндроме спадају:

Amó la paloma. (Волим голубицу.)

Amo la pacífica paloma. (Волим пацифичку голубицу.)

Amigo, no gima.(Пријатељу, не јадикуј.)

Atale, demoníaco Caín, o me delata. (Вежи га, зли Каине, да ме не изда.)

La ruta nos aportó otro paso natural. (Пут нас је усмерио на други природни пролаз.)

O rey o joyero. (Или краљ, или драгуљар.)

S'és o no s'és. (Бити или не бити.);

Somos o no somos. (Јесмо или нисмо.)

Био је пријатељ Хулиа Кортазара и Хорхе Луис Борхеса и познаник Сигмунда Фројда. Умро је природном смрћу непосредно пред његов 106-ти рођендан, а често је говорио да жели да живи у три века.

Сања Митровић 

(преводи палиндрома: Далибор Дрекић)

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Лечник за речник

ЛЕЧНИК ЗА РЕЧНИК 

Lečnik za rečnik
Лечник за речник

1.

У задње време
На многе теме
Из уста излазе
Чудне приказе,
Искази оболели,
Изрази оголели,
Полуделе речи –
Једна другу пречи.

Оне часне
Све су мање гласне,
А поштене
Све се ниже цене,
Све су живље
Оне дивље,
Скупа са простима
И злочестима у гостима.

Једне слажу
чим се кажу,
Друге „зини па погини“,
А није ретка
ни каква јетка
И опасна попут метка,
Док пакосно шетка 
Од ретка до ретка.

2.

Бачене су у ветар,
Па метар по метар
По граду погледе краду,
Зује као пчеле
И боду као стреле,
Узалуд се троше
И бацају у ћоше.

Глаголи уз прилоге
Освајају излоге,
Предлози у неслози,
А свезе без везе
Измешале тезе.

Именице у стројевима,
У боју са бројевима,
А покоји узвик,
Велики дрзник,
Увек псује
да се гласно чује.

Речи странци
скачу на странице,
Без пасоша
прелазе границе,
- Једна нова,
побрканих слова,
Баш нервира са папира,
Писана или зборена
- Као тиква без корена.

3.

Кад се збрда здола
Сплету чудна кола
Од страшних сложеница
И смешних реченица,
Чита се и пише
Више као клише,
А мање као знање,

Глупост се збраја
Од почетка до краја,
Од краја до почетка,
Без изузетка.

4.

По одлуци одбора,
Позвали доктора,
Не обичног,
Него вичног,
Речи да лечи
И епидемију да спречи,
Да свет без бриге
Опет чита књиге.

Лечник за речник
Одредио пречник,
Где прво погледа
Каква је озледа,
А затим тек
Пропише лек:

5.

Часне да су гласне!
Неразумљиве да су јасне!
Јетке да предају метке!
Бесне да се стесне!
Бледе да се среде!
Памети да буде за луде!

Тешке нек иду пешке!
Лаке нек постану јаке!
Оштре казне
За безобразне,
И нешто блаже лаже!

Да се посветле црње
И допуне крње!
Да се исправе криве!
А мртве да оживе!
Кад се што туђе
У језик превуче,
Обавезно да се пресвуче!

6.

Тек што поче,
речи скоче,
У чуду доктор -
Оне дају отпор:

Прва грува,
Да те Бог сачува,
Друга се нећка,
Као хоће-неће,

А већ ево треће,
По уснама шеће,
С четвртом се среће,
Пету с ума смеће,
И три тачке меће.

Једне су напете
Око запете,
Друге као мачке
Скачу испред тачке,
И сва су читања
Под знаком питања,
У мрклом мраку
Без свитања.

7.

Здрава реч села
И неће из ждрела,
А болесна смела
И као стрела,
Чим ко писне,
Она клисне
С гласне жице
Право у лице.

Крива се скрива,
Права још спава,
Тешка се смешка,
А лажна прави важна,
Оштра се напела,
Али запела
На врх језика,
Између везника.

Фразе се плазе
Чим доктора спазе,
Кроз нос беже,
Кроз зубе реже,
Ево се кезе
Са руба зуба.

Болесне штуцају
Или муцају,
А оне без стила
Добиле крила
Па се смеју и плачу,
Са зидова скачу,
Болесна слова
Чак и са крова.

8.

Неке речи
Не може да спречи,
Неке ни да нађе,
А камоли да лечи.

Ту не треба видар,
Него зидар!
Не вреди лечити,
Већ треба кречити!
И слаткоречиве
И празноречиве
И тешкоречиве –
Све су неизлечиве!
Јача је дрека
Од свакога лека!

9.

Доктор се глади
По коси и бради,
Па пише одбору,
Тражећи потпору:

Лекаре за људе,
Да лече луде!
Судије да суде
Свима који худе!
И зато се моле
Вртићи, школе
И родитељи -
Више да се труде!

Да се казне грлати
Када стану урлати!
Све да се брише
Што незналица пише!

Уз више бриге
За језик и књиге
Може да се спречи
И успешно лечи
Епидемија оболелих речи
Далибор Дрекић, 2011

Martin Luther King Jr
Мартин Лутер Кинг Млађи; фото: pixabay

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »

Дан

Дан

Sat, Slavlje
Новогодишњи ватромет фото: pixabay
Данас је опет тај дан,
изабран да означи нешто.
Честитке онима
који га обележавају,
Дивљење онима
који га доживљавају
свакога дана…

Празник има свој дан,
Живот има хиљаде дана
Срећан дан свима
који га празнују,
Срећан живот свима
који га проживљавају
свакога дана…

Далибор Дрекић

Наше објаве можете пратити на интернет страници Расен, као и на фејсбук страницама КраткословљеСатирање и Свет палиндрома

Прочитајте више »